петак, 22.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

Полицијски уметник у белом оделу

Навршило се осам година од смрти Јована Буља, који је својим „кореографијама” регулисао саобраћај
Аутор: Бранка Васиљевићпонедељак, 05.02.2018. у 16:56
Јован Буљ у златно доба (Фото Министарство унутрашњних послова)

Док је он регулисао кретање возила, саобраћај је био песма, а његов посао граничио се с плесом. Обучен у бело одело, грациозним покретима „рашчишћавао” је саобраћајне гужве у време када је Београд добијао епитет метрополе. Старији суграђани се и данас са сетом сећају чувеног саобраћајца Јована Буља, а млади се с њим „упознају” из прича. Овог фебруара обележава се осам година од његове смрти.

– Наш најчувенији саобраћајац седамдесетих година био је атракција престонице, посвећен послу који је обављао на узбудљив и оригиналан начин. У елегантној белој униформи и покретима у то време саобраћај је регулисао код Дома омладине, на Теразијама и на раскрсници код „Лондона”, где се окупљао велики број грађана и туриста. Они су са одушевљењем посматрали кореографије надалеко познатог Јована Буља. Своје умеће приказивао је и на такмичењима, па је на светском првенству у грациозном регулисању саобраћаја заузео треће место – кажу у Министарству унутрашњих послова.

Свој перформанс Буљ је показао и на лондонском Пикадилију, његова „саобраћајна кореографиј” обишла је Рим, Милано, Берн, Цирих, Париз, Русију, а лети је гостовао у градовима дуж Јадрана.

– За њега су у Лондону рекли да је „најбољи даса после Елвиса Прислија” а он је говорио да је саобраћајац постао јер му се допадало да буде „лепа појава са шапком и белим рукавицама”. Јован Буљ остаће познат као човек који је од полицијског посла направио уметност и који је показао како се ради с љубављу – истичу у МУП-у.

Тек што је одслужио војску као гардист у Београду, вратио се у главни град, где је примљен у Савезни секретаријат унутрашњих послова и био ангажован у обезбеђењу. Седам година је чувао најважније зграде и људе: СУП, СИВ и ЦК, Кочу Поповића, Вељка Влаховића, Александра Ранковића и Тита, који ће га касније звати као госта на пријеме. После Лекиног пада, када су му многе колеге пензионисане, Буљ је питао да га преместе у саобраћајце. Рекли су му да је превише низак, али су на његово наваљивање попустили.

У то доба је већ имао искуства као глумац у новобеоградском аматерском позоришту, с којим је путовао по земљи, али никада није похађао балетски течај. Грациозни покрети су му били урођени а позориште је прво место где је могао да се искаже.Чим се нашао на улици, на Теразијама, постао је представа за себе. Деловао је као да је разрадио кореографију, мада му је, тврдио је, сваки гест навирао спонтано. Страна телевизија је снимак његовог наступа синхронизовала с Моцартовом музиком. Јединствен на овим просторима остао је до 1980. године када је превремено послат у пензију.

Кад је напустио државну службу, помагао је супрузи у трафици да би потом чувао паркинг на Савском кеју. И тамо је задржао необичне кретње и љубазно се јављао сваком пролазнику. Можда и у знак сећања на Буља, прошле године саобраћајци на Славији обновили су традицију – у току лета саобраћај су регулисали обучени у свечане беле униформе. 


Коментари8
6efc9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vlajko
Radio je kao penzioner čuvajući noću automobile ispred splavova na Ušću za crkavicu koju bi mu davali. Bio je razočaran, umoran, pomalo rastrojenog ponašanja ali uvek vedrog duha. Ne mogu da verujem da u policiji ne postoji kontinuitet i da kada ode jedna ekipa svi ti stari borci ostanu bez brige i zaštite službe kojoj su dali sve. Dođu drugi i ponašaju se kao da sve počinje od njih. Koliko sličnih slučajeva ima i danas.
Милош Лазић
Први и дуго година једини семафор у Београду био је онај на углу Јужног булевара, тада Булевара Црвене армије, и Улице Максима Горког. Други који се памти био је Јован Буљ, на раскрсници код Лондона. Постоји још једна занимљивост везана за тог необичног саобраћајца. Наиме, причало се да он никада никог није казнио? А, да ли због добре душе, или зато што су возачи поштовали његову "уметност", ко зна.
Bato
Negativne komentare o Jovanu Bulju mogu dati samo oni koji ga nisu znali ili ga nisu gledali.Bio je jedan od najboljih policajaca u svijetu,zvanicno,i evo i informacija o njegovom regulisanju saobracaja na najprometnijoj ulici u Londonu.Samo je zamijenio Bobija koji je nosio crnu uniformu i sljem,a on u cisto bijeloj.Saobracaj stao na momenat a onda je Jovan zaplesao i uz osmijeh regulisao saobracaj perfektno.Svi su bili odusevjeni.BBC je imao glavnu vijest o policajcu koji nije Bobi a koji je sjajno regulisao saobracaj,a publika je nagrnula na raskirsnicu.Legenda Jugoslavije.Hvala za ovaj tekst o njemu.
Jovan Petrovic
Ma dobro Saoobracaj i balet nistu isto A koliko je vozila bilo onda a koliko danas da ne govorim Koja danas guzva Bilo bi dobro da regulise npr. preko mosta Gazela pre podne oko 9h i po podne oko 17h gde idu vozola u stilu kreni-stani
Rodoljub Srbovic
Joco, prijatelju, ti si na osnovu nepisanog jedan od tvoraca balvan revolucije. Balvani svuda, u glavi i oko tebe. A za nas koji smo odrastajuci gledali Jovana Bulja uzivo na Slaviji, ostaje divna uspomena na to vreme. Znas Jole, bilo je guzvi u Beogradu i u to vreme. Ulice su bile uze, posle prosirivane, po centru grada, te je zastoja bilo koliko hoces. Sirenje grada od jezgra ka Rakovici, Cukarici iza Kosutnjaka, raznim brdima, Bezanijama itd. nije podrazumevalo da ce svi ti ljudi nahrliti u centar. Vecina danasnjih Beogradjana retko napusta svoj kraj i ide u centar, narocito penzioneri i deca. Ali i oni zaposleni po naseljima sireg Beograda. Jovan Bulj je bio legenda Beograda 1970. Cest gost u TV prilozima, na slikama u Politici i Ilustrovanoj Politici... Joco, da li ste imali TV u to vreme u Przogrncima?
Препоручујем 58
joj bedo
Umro je u bedi, kako to biva kod nas, nezahvalne rulje. Sramota.
jeremija
Порука за joj bedu Bravo!
Препоручујем 5
Порука за joj bedu
Joj bedo joj. Откуд ти информација да је умро у сиромаштву кад је имао велику државну пензију МУП-а!?! Задња плата прва пензија!
Препоручујем 11

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља