субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54
10 ПИТАЊА – ЗДРАВЉЕ И ВЕЖБЕ

Најстарији у бољој кондицији

Истраживање Центра за здравље, вежбање и спортске науке показало да више од 60 одсто деце нема редовну физичку активност, половина не може да се попне уз степенице без замора, редовно се рекреира тек свако треће дете
Аутор: Драгољуб Стевановићпетак, 09.02.2018. у 13:15
(Фото Пиксабеј)

Некада је физички рад био уткан у наш живот, тако да тада људи нису познавали ни половину савремених болести. Уместо рада данас је неопходно физичко васпитање, свакодневне вежбе посебно у урбаним срединама, како би савладали опасности од болести и хроничног умора. Колико водимо здрав начин живота, тема је о којој смо разговарали са др Иваном Милановић, професорком Факултета спорта и физичког васпитања у Београду.

1. Често говоримо о физичком вежбању, фитнесу, аеробику, да ли је то специфичност нашег доба?

Па, у зависности од тога како се на то гледа, и да, и не. Са једне стране, вежбање постоји још од давнина. Старе цивилизације, као грчка или римска, велику пажњу посвећивале су вежбању и култу тела. У античко доба телесно, физичко вежбање било је саставни део образовања и придавао му се велики значај. Касније, на пример у 19. веку, вежбање се појављује као припрема младих момака за одбрану отаџбине. Девојке се нису бавиле вежбањем, то није било уобичајено за то време јер углавном нису ни похађале школе. У бившој Југославији, велика пажња је придавана физичкој култури због тога што је вежбање сагледавано као део „система општенародне одбране и друштвене самозаштите”.

2. Данас су због мањег кретања, стреса, и других фактора неповољни подаци о јавном здрављу. Шта су највећи проблеми?

Многи здравствени показатељи указују на велику учесталост хроничних болести становништва Србије, познатим и као болести лошег животног стила. Има све више гојазних међу децом и одраслима, водећа смо нација по стопи умирања од кардиоваскуларних болести код особа старијих од 50 година, број дијабетичара је већи од 700.000, а висок притисак има близу 2.500.000 људи. Поред осталих фактора, ова обољења вероватно настају и као последица погрешних навика нашег становништва када је реч о исхрани и физичкој активности, која се по правилу стичу у најмлађем узрасту и која је могуће спречити адекватним и правовременим информисањем становништва.

Лепота и изглед су често главни мотив (Фото Пиксабеј)

3. Да ли онда можемо рећи да су данас мотиви за рекреацију пре свега здравствени, а не „одбрамбени”?

Да, у данашње време ствари су се много промениле. На пример, Американци предњаче на том плану са својом чувеном доктрином да је боље дати долар за превентиву, него 200 долара за лечење. У земљама англосаксонског подручја, јако је важно бити „фит” што у преводу значи „бити у доброј физичкој форми”, а свест о потреби за вежбањем је на много вишем нивоу него код нас јер се на томе ради од примарног школовања, па надаље.

4. Да ли можемо одредити наше место у Европи на основу неких параметара или истраживања?

Према мојим сазнањима, а и истраживањима које смо спроводили, на жалост спадамо у нације које не посвећују довољно пажње свом телу и физичкој култури. Истраживање које смо спровели 2013. године на репрезентативном узорку ученика од девет до 14 година, показало је да 24,8 одсто ђака гојазно. То другим речима значи да је свако четврто дете са прекомерном масом тела. Деведесетих година прошлог века, тај број износио је 19,4 процента. Наравно, пораст је јасно уочљив. Данас смо се приближили неким европским земљама, као што су Шпанија, Италија, које се према учесталости гојазних особа налазе у врху Европе.

5. Ви сте имали ове године и једно значајно истраживање из ове области. Како бисте укратко сажели резултате ?

Деца и одрасли грађани Србије немају адекватне навике у исхрани и физичкој активности. Не уносе довољно воћа и поврћа, прекомерно једу масну храну и намирнице богате шећером. Осим тога, сразмерно мали део становништва редовно учествује у физичким активностима, без обзира на то да ли је реч о спорту, рекреативним активностима или транспорту до школе и посла.

Идеална слика на бициклистичкој стази (Фото Пиксабеј)

6. У каквој су кондицији старији суграђани ?

Изненађење је било да је најстарији део становништва, најактивнији сходно њиховим годинама и да у високом проценту примењују правила здраве исхране. Можда је разлог томе што су као млади имали боље образовање него што је данас, а можда и зато што немају свакодневни притисак од обавеза.

7. Ко су стари које сте анкетирали, где они живе?

То су корисници домова за старе особе, где постоји организован дневни распоред активности, дружења, планирани програми вежбања и редовних оброка. Један од најстаријих учесника овог пројекта, господин од 95 година, корисник Дома за старе Бежанијска коса у Београду, оценио је своје здравље као одлично и навео да редовно учествује у планираном програму вежбања. На питања о исхрани, навео је да бира намирнице сиромашне мастима и додатим шећерима, да свакодневно доручкује и да уноси препоручен број порција поврћа и воћа. Ето, на пример, њега нисмо имали шта да научимо!

8. Шта доживљавате као највећи проблем?

Већина становништва зна шта је здрава исхрана, како вежбати, али када их питате зашто то не примењују одговарају да немају времена или новца за теретану или клуб. Они наводе разне разлоге, али проблем је што они немају одговарајуће навике које се стичу од најмлађих дана, и зато је важно добро образовање и физичко васпитање.

9. Како објаснити феномен да се све више инсистира на лепоти, естетици и младости, а све је више гојазних, дијабетичара, болесних?

Плес ја за старе и задовљство и вежба (Фото Б. Педовић)

Једина веза између лепоте и физичког вежбања је да добар физички изглед може бити мотив да неко почне да се бави вежбањем. И то тако обично и бива, кад неко почне да вежба он пре мисли о естетици, а мање о здрављу, што је и разумљиво ако су то неке младе особе. Касније, уколико се на томе систематски ради то ће код њих прерасти у навику, а то је и најважније.

10. Да ли бисте, ипак, могли за крај да дате неки користан савет или препоруку нашим читаоцима?

Што се тиче исхране требало би да се држе основних принципа, а то су првенствено разноврсност и умереност у исхрани, не излагати се неким непровереним дијетама, трудити се да се здрав начин исхране примењује током целог живота.

Требало би да се труде да свакога дана буду активни, да се што више крећу. Одрасли би требало минимално недељно да имају 150 минута умерене до интензивне аеробне активности- кретање, пешачење, једноставне рекреативне активности и слично.

Прави избор

Ове године смо моје колеге и ја из Центра за здравље, вежбање и спортске науке, спровели едукативно-истраживачки пројекат под називом „Начини прави избор за дугорочно здравље” намењен унапређењу здравих начина понашања становништва Србије свих узраста. Обухватили смо око 3.800 деце, младих, одраслих и старих грађана које смо анкетирали о навикама у исхрани и физичкој активности. Сазнали смо да више од 60 одсто деце нема редовну физичку активност, половина не може да се попне уз степенице без замора, редовно се рекреира тек свако треће дете.

Издали смо Водич здравих навика који је намењен деци и одраслима како би унапредили сопствене навике и понашања у вези са здрављем. У том водичу детаљно су дате препоруке о исхрани и о физичкој активности, а доступан је на веб-страници Центра за здравље, вежбање и спортске науке, http://www.nacinipraviizbor.info/.

Покренимо нашу децу

Програмом „Покренимо нашу децу” Министарство образовања увело је свакодневну петнаестоминутну физичку активност за ученике од првог до четвртог разреда, у свих 1.206 основних школа у Србији, у циљу превенције лошег држања, деформитета кичме, гојазности и неактивности код млађих ученика.

Идеја креатора овог програма је да спорт у школи буде што присутнији. Такође у оквиру физичког васпитања уведено је и здравствено образовање деце тако да се предмет зове физичко васпитање и здравствено образовање.


Коментари1
b0422
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miodrag X
Citam u "politici" 2 teksta: 1.Opasnost naglog prelaska niskog u visoki pritisak. 2.Najstariji u boljoj kondiciji. Ovi sadrzaji su izuzetno korisni saveti za stanovnistvo Srbije, ali to niko ne cita, sto znaci da za to niko nije zainteresovan. Interesovanje naroda Srbije usmereno je u jako pogresnom smeru, da ne navodim kojem, sto znaci da narod radi sam protiv sebe i zato je tesko oboleo ( vi znate koliko i zasto). Ovi tekstovi su izuzetno poucni, humani i preventivni ali niko u Srbiji za to nije zainteresovan. Pozdravljamo Vas, zahvaljujemo Vam s duznim postovanjem.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља