уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56
ИНТЕРВЈУ: Тејо Медендорп, кустос и истраживач

Истински драгуљи Винсента ван Гога

Све што је познати уметник створио у животу дугом само 37 година данас вреди незамисливо, а део његовог опуса чува се брижљиво у музеју који носи његово име у Амстердаму
Аутор: Биљана Лијескићуторак, 06.02.2018. у 22:00
Тејо Медендорп, виши истраживач Ван Гог музеја у Амстердаму (Фото лична архива)
„Бадемово дрво у цвету”, фебруар 1890, једно од Винсентових ремек-дела

Када су два Ван Гогова до скоро непозната цртежа, „Брдо на Монмартру са каменоломом” и „Брдо на Монмартру” из 1886, представљена у јануару на једној изложби у Холандији, Тејо Медендорп, виши истраживач Ван Гог музеја у Амстердаму, потврдио је јавно том приликом њихову аутентичност. Медендорп је широј публици познат и по томе што је био стручни консултант у раду на анимираном филму „С љубављу, Винсент”, који већ осваја фестивалске награде у свету и импресионира публику. Све што је Винсент ван Гог (1853–1890) створио у животу дугом само 37 година данас вреди незамисливо, а један део његовог опуса чува се брижљиво у музеју који носи његово име и налази се у Амстердаму. Чињеница да је запослен у овој институцији била је трећи разлог да управо Тејо Медендорп буде специјални саговорник „Политике” на тему Винсентовог опуса, музеја и поменутог филма. Првобитно здање Ван Гог музеја, који је отворен 1973, пројектовао је холандски архитекта Герит Ритвелд, а другу зграду, у облику елипсе, придодао је постојећој 1999. јапански архитекта Кишо Куросава. Симболика је потпуна, ако се зна да је Ван Гог јако волео јапанску уметност. Када крочите у елипсасто здање у стаклу, то утиче да вам ионако велики простор музеја изгледа још већи. Већ на првом нивоу сусрећете се са више од десет аутопортрета Ван Гога. До осталих неколико спратова воде вас спиралне степенице, са којих имате комплетан преглед свих нивоа и ту ћете наћи ремек-дела као што су „Људи који једу кромпир”, једну верзију „Сунцокрета”, „Поља Ириса”, „Бадемово дрво у цвету” и чувене пејзаже, мртве природе, цртеже, писма. А ту је и „Cafe table with absinthe” из 1887, за које наш саговорник каже да је „истински драгуљ” ове колекције.

Стална поставка у Музеју Ван Гог обухвата све сегменте уметниковог стваралаштва и богату преписку. Како је она конципирана и како је освежавате у одређеним периодима?

Начин на који је читава колекција коју Ван Гог музеј има презентована данас јесте резултат пројекта на којем се дуго радило, а окончан је 2014. са финалним изменама. То је било неопходно урадити, јер број посетилаца расте из сезоне у сезону. У просеку годишње наш музеј посети око два милиона људи. Уметничка дела су изложена у широком простору импресивног здања, ту је стална колекција, као и одељци у којима су искључиво Винсентови цртежи, документација његових писама упућених брату, породици, кругу пријатеља и колега. Фокусирани смо и на Ван Гогов утицај на генерације које долазе и укључујемо савремене уметнике. Музеј инспирише младе увек изнова и покушава да допре до свих заинтересованих.

 

​Захвалност стрицу за Бадемово дрво
„Бадемово дрво у цвету”, једно од ремек-дела Винсента ван Гога, насликано је фебруара 1890. радосним поводом. Уметников брат Тео добио је сина 31. јануара исте године и Винсент је обрадован ову слику наменио детету, које је названо његовим именом. Ван Гог је крајем јула 1890. преминуо, а његов брат Тео убрзо после њега. Ван Гогова уметничка дела и збирку писама наследила је Теова супруга Јохана. После њене смрти колекција је припала њеном и Теовом сину, Винсенту Вилему Ван Гогу. Уз договор са државом Холандијом, он је основао Фондацију Ван Гог која је бринула о делима, а држава се обавезала да ће обезбедити здање за колекцију. Данас је Ван Гог музеј предузетничка институција која ствара 77 одсто својих прихода и код пореских власти је регистрована као организација јавних услуга, тако да не плаћа порез за наслеђе или за поклоне и донације. Све што се добије користи искључиво музеју. Пријатељ музеја постајете за годишњи износ чланарине од 75 евра, потом се донације крећу од 1.000, 5.000 до 15.000 хиљада евра у замену за разне погодности.

После смрти Винсент је оставио иза себе више од 800 слика и скоро 1000 цртежа, у вашој збирци имате део тих радова, како је могуће употпунити је? Да ли је познато где се већина преосталих дела, која не поседујете, налази?

Колико је могуће ми допуњујемо нашу колекцију Ван Гогових дела, али то се не догађа често. Поред наше велике збирке од његових 200 слика и 500 цртежа имамо и дела других великих уметника, попут Пола Гогена, Емила Бернара, Анрија де Тулуз-Лотрека, потом уметничку колекцију набис принтова. Баш недавно је наш музеј набавио заиста лепу слику Едварда Мунка „Портрет Феликса Ауербаха”. У једном сегменту направили смо паралелу тражећи сличности у инспирацијама Ван Гога и Мунка, кроз њихова дела. Дакле, чувамо и излажемо и радове других аутора. Иако се највећи део Ван Гоговог опуса налази у музејима широм света, још има његових дела и у приватним збиркама. Обично се сваке године неколико Винсентових радова појави на светском тржишту уметничких дела.

Иако је Ван Гог планирао да у оквиру циклуса „Сунцокрети” наслика 12 слика, то се није догодило. Данас се неколико верзија налази у најпознатијим светским музејима. Колико је заправо слика у овом циклусу Винсент насликао и коју верзију ви имате у Амстердаму?

У Арлу је Ван Гог насликао седам великих мртвих природа са сунцокретима, четири у августу 1888, једну у децембру 1888, која је копија једне слике сунцокрета из августа, и две у јануару 1889. (копије две августовске слике). Ми имамо једну из јануара 1889. коју је Винсент насликао као копију оне која је сада у поседу Националне галерије у Лондону, из августа 1888.

Били сте стручни консултант у филму „С љубављу, Винсент”, да ли је у њему нешто остало недоречено? У литератури се наводи да је уметник са 13 година почео да учи да црта, у филму се каже да је почео да слика нешто пре 30. Колико је велика била његова љубав према Јапану?

Озбиљну каријеру Ван Гог је започео у 27. години са цртежима и око годину дана искључиво је цртао. У 28. почео је заиста да слика. На почетку каријере био је под утицајем холандске школе сликања из Хага, и француских Барбизон уметника. Касније је стварао под утицајем импресиониста и неоимпресиониста, потом и Адолф Монтичели и Пол Гоген су били озбиљно инспирисани јапанском уметношћу, нарочито естампа техником, која користи отисак дрвореза, што је опет такође значајно утицало на каснији Ван Гогов рад. Ми управо крајем марта у нашем музеју отварамо изложбу под називом „Ван Гог и Јапан”. Кад је реч о филму „С љубављу, Винсент”, било је изузетно забавно радити са Доротом Кобијелом и Хјуом Велчманом. Садржај овог остварења је више део маште, него што говори о стварним чињеницама. То је једна динамична филмска детективска прича, али оно што је у њој заиста посебно јесте чисти визуелни спектакл, који ставља Винсентове слике у фокус, на начин на који нико други ко се бавио његовим делом није то тако урадио. Својим учешћем у раду на овом филму сви су заправо сведочили о љубави коју имају према Винсенту.


Коментари2
e2ce5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

DUSAN dojcinovic
Mozda i slike Van Gogha,dodju u Leskovacki kulturni centar!!?
belen
Da malo i moja malenkost da doprinos kulturi i pojasni neke nedoumice! Ne kaže se van gog nego napolje gog, nismo u Hrvatskoj! Ne kaže se ni Frojd nego Flojd, valjda smo gledali film „Nacionalna klasa“ i Gagu Nikolića. Ne kaže se Marija Kiri nego Maraja Keri, američka pevačica. Nije Prust nego Prost Alen, bivši vozač formule 1. Nije Šopen nego Šon Pen, bivši Madonin muž. Ne kaže se Leonardo da Vinči, već je Leonardo DiKaprio i Vesna Jugović de vinča! Ne kaže se Sokrat nego Sokrates, bivši brazilski fudbaler. Čujem i da ljudi govore da živimo u doba sekularizacije, verovatno je reč o slovnoj grešci pa nedostaje ona kvačica na s, misli se na doba šekularizacije, vreme kada je fudbaler Dragoslav Šekularac bio veoma popularan, čujem da je to bilo početkom 1960-ih, pa sledi da je to doba šekularizacije ipak davno prošlo!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља