уторак, 24.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 07.02.2018. у 19:00 Антидот тим
Други пишу: АНТИДОТ

Да ли је безочна пљачка Демократске странке право лице европске, пристојне и грађанске Србије

Медијска мрежа Антидот ексклузивно објављује документ о чијој садржини данима спекулишу домаћи медији, а који је изазвао општи рат између некадашњих чланова Демократске странке предвођених Драганом Ђиласом и следбеника актуелног лидера те партије Драгана Шутановца
Досије: Пинк пантери Демократске странке (Илустрација Антидот)

Након вишемесечног истраживања о узроцима политичке и финансијске девастације Демократске странке, некада водеће проевропске политичке снаге у Србији, Антидот је дошао у посед интерног Извештаја о контроли трошења финансијских средстава који је у новембру 2017. године саставила специјално формирана Радна група ДС-а. Извештај чију садржину ексклузивно објављујемо, представља аутентично и документовано сведочанство о начинима на које су бивши руководиоци ДС-а, зарад својих приватних интереса, довели до финансијског колапса партије која је пуне две деценије представљала симбол наде и светионик за све оне грађане Србије који су тежили демократизацији и модернизацији српског друштва.

Извештај који је састављен на основу података финансијске службе ДС и интерних докумената и уговора из те странке, открива каква је била стварна улога Драгана Ђиласа, Александра Шапића, Бојана Пајтића и њихових помагача у финансијском урушавању странке које је довело до четворогодишње блокаде њених рачуна и дужничког ропства према Ђиласу и Шапићу који данас представљају највеће повериоце партије коју су некада водили.

Антидот открива и колико су новца бивши водећи људи ДС-а својим махинацијама исисали из благајне и са рачуна своје готово банкротиране странке

Антидот такође открива и колико су новца бивши водећи људи ДС-а својим махинацијама исисали из благајне и са рачуна своје готово банкротиране странке, како су њени функционери и посланици били приморавани да стављају хипотеке на своје приватне некретнине како би гарантовали враћање партијског кредита, како су Ђилас и Шапић ту ситуацију искористили да остваре екстра зараду, како су у принудним наплатама у своје џепове стављали чак и надокнаде које је држава уплаћивала за труднице и породиље запослене у Демократској странци за чија се права данас наводно боре, али и како су Пајтић и Ђилас, у време док су руководили странковм, фиктивним фактурама и непостојећим пословима извлачили финансијска средства са страначких рачуна.

Документ истовремено открива стварне разлоге и позадину свеопштег рата међу дојучерашњим партијским друговима који се последњих дана води преко медија и друштвених мрежа, а у којем се бивши и садашњи челници ДС-а међусобно оптужују за најтежа кривична дела, пљачкање државних фондова, намештање тендера, формирање црних фондова и крађу новца из партијске благајне.

Ђилас Специјалисти за профитирање на туђој несрећи: Александар Шапић, Мирослав Мишковић и Драган Ђилас (Фото Танјуг)

Како су демократе зарадиле етикету „жутих лопова”?

Једну од основних карактеристика актуелног политичког процеса у Србији представља видљиво одсуство опозиционог тега на политичком тасу као природне противтеже и алтернативе странкама на власти. Идејно, финансијски, кадровски и у сваком другом смислу девастирана опозициона сцена Србије у таквом стању се нашла након 2012. године, понајвише захваљујући колапсу Демократске странке која је до тада представљала стожерну странку проевропског политичког блока. Пад с власти и урушавање Демократске странке које је уследило, представљали су само финале процеса њене девастације који је започет десетак година раније, непосредно након убиства првог демократског премијера Србије Зорана Ђинђића и преузимања странке од стране Бориса Тадића и његових најближих сарадника – Миодрага Микија Ракића и Драгана Ђиласа, а касније и Бојана Пајтића.

Данас, пет и по година након пада демократа с власти, деривати те странке појавили су се у разним колонама као најгласнија алтернатива владајућој коалицији на предстојећим изборима за Скупштину Града Београда. Тако су се око листе коју предводи Драган Ђилас, бивши градоначелник Београда и председник ДС-а, окупили некадашњи Омбудсман Саша Јанковић који је до пре само пола године, према сведочењу академика Душана Теодоровића, Ђиласа отворено називао „тројанским коњем власти”, а у блоку се нашло места и за Вука Јеремића кога је Ђилас својевремено избацио из ДС-а због чега га је Јеремић назвао „највећим злом које по сваку цену мора бити заустављено”. Овој коалицији приступио је и некадашњи потпредседник ДС-а Борко Стефановић који је својевремено водио политички рат против Вука Јеремића, а Ђиласа је подржао и Бојан Пајтић, човек који га је својевремено сменио са места председника ДС-а.

Пет и по година након пада демократа с власти, деривати те странке појавили су се у разним колонама

Поучена самоубилачким искуством које је стекла подршком Саши Јанковићу на председничким изборима у марту 2017. године, Демократска странка на челу са Драганом Шутановцем одлучила је да на ове изборе иде са својом листом у чему је подршку добила од некадашњег лидера странке и Председника Србије Бориса Тадића. И тај блок је успео да споји до скоро неспојиве политичке актере, па је тако борба за прелазак цензуса и који проценат више спојила чак и Бориса Тадића и Зорана Живковића чији је разлаз након убиства Зорана Ђинђића означио почетак краја ДС-а као странке која је свој идентит градила на Ђинђићевој бескомпромисној реформској политици. Штавише, Тадић је управо и напустио ДС због тога што је њен тадашњи лидер Драган Ђилас, пред изборе у пролеће 2014. године, склопио коалицију са Новом странком Зорана Живковића.

НЕМИЛОСРДАН ОДНОС ЧАК И ПРЕМА ТРУДНИЦАМА
О степену бестијалности бивших страначких функционера најбоље сведочи податак да су кроз принудну наплату од странке узимане чак и надокнаде које је држава уплаћивала за труднице и породиље које су запослене у ДС-у!  „Док се паре извлаче из странке, нико од запослених из ДС не прима плату међу којима је било чак и трудница и породиља. Оне добијају своје заостале зараде тек када за секретара странке долази Милан Поповић након избора Пајтића за председника странке. У време Ђиласовог мандата није им исплаћен ни динар, иако је држава редовно уплаћивала надокнаде за њих”, открива наш саговорник из врха ДС-а указујући на лицемерје које Ђилас показује када данас у кампањи говори о бризи о породиљама, трудницама, младим брачним паровима и осталим осетљивим социјалним групама.

Неколико месеци пре расписивања београдских избора, у тренуцима када је на опозиционом делу политичке сцене већ увелико било започело прегруписавање и заузимање стартних позиција за предстојећу кампању, међу некадашњим истомишљеницима и страначким друговима започеле су оптужбе за пљачку и крађу у време док су били на власти. У оквиру међусобног рашчишћавања рачуна међу дојучерашњим најближим сарадницима, унутар Демократске странке појавио се интерни Извештај Радног тела за утврђивање финансијског стања и контролу начина трошења финансијских средстава.

У ситуацији када су страначки рачуни већ пуне четири године у блокади, запослени у партији не примају плате, некретнине чланова странке још увек се налазе под хипотеком, а Мултиком Драгана Ђиласа и Александар Шапић путем принудне наплате редовно наплаћују своја потраживања, 13. јуна 2017. године Председништво ДС је донело Одлуку број 004-10/2-626-17 којом је формирано Радно тело за утврђивање финансијског стања и контролу начина трошења финансијских средстава. За шефа тог тела именован је Горан Пауновић из Новог Сада (човек који се последњих дана налази под свакодневним Твитер нападима Бојана Пајтића), док су као чланови именовани: др Чедомир Васић из Ниша, Ненад Боровић из Руме, Живан Мирић из Шида и доц. др Горан Радојев из Новог Сада.

Као најодговорнији појединци, који су политички и финансијски упропастили Демократску странку, у Извештају су именовани Драган Ђилас, Александар Шапић, Бојан Пајтић и Душан Елезовић, док из описаних догађаја јасно произилази да су значајну улогу у том процесу имали и Борис Тадић и Миодраг Мики Ракић који је важио за незваничног „банкара странке” у време док је та партија била на власти. Према наводима из овог документа, уместо да странци омогуће финансијску консолидацију, Ђилас, Шапић, Пајтић и Елезовић су системом махинација нашли начин да зараде на невољама странке коју су у то време предводили. У Извештају се наводи и да су активности именованих функционера, које су биле усмерене на финансијско уништавање странке, настављене чак и након блокаде партијских рачуна 2014. године. „Креативним комбинацијама наставили су да извлаче новац, овај пут из саме странке”, указује се у Извештају чију садржину Медијска мрежа Антидот у целини ексклузивно објављује.

Од свих гараната дуга Демократске странке једино су Драган Ђилас и Александар Шапић добили ексклузивно право на надокнаду штете и обезбеђење заложених некретнина (Фото Антидот)

„Финансијски моћна мањина унутар странке, бринући искључиво о личним и корпоративним интересима, урушила је углед и трајно налепила етикету 'жутих лопова' свим члановима Демократске странке....Велика подршка грађана и власт на готово свим нивоима до 2012. године, ставила је Демократску странку у фокус интересовања свих друштвених група. Осим повећаног интересовања за чланство, разне облике сарадње нудили су различити пословни кругови, безбедносне структуре, локални лидери без идеологије и др. Налазећи унутра партнере, финансијском помоћи, 'добронамерним' саветима и различитим услугама, постепено су улазили у све структуре странке, чиме су систематски стварали пословни и политички амбијент по сопственој мери... Успостављањем њиховог модела понашања странка је, посебно у време избора, постајала зависна управо од новца створеног злоупотребом утицаја, угледа и имена ДС-а”, наводи се у Извештају који је сачинила Радна група Демократске странке. У том документу се даље додаје:

„Успостављена је контрола токова јавних финансија, намештани су тендери и конкурси, а затим одређивани проценти. Колико је новца заиста завршавало у странци, а колико у приватним џеповима, немогуће је сазнати јер се о нечему што 'не постоји' није смела водити никаква евиденција, па ни извршити контрола. Многи функционери који су били део тог система самовољно су задржавали део новца за себе....Странка са најбољим чланством, носилац најпрогресивнијих идеја, проевропских реформи и друштвених промена, лагано је посустајала под теретом личних, криминогених интереса све моћнијих појединаца без скрупула и идеологије.„

Утабани пут у дужничко ропство

Према интерном извештају Демократске странке, који је у новембру 2017. године страначком руководству представио специјално формиран тим, главну кривицу за финансијску дубиозу некада највеће странке у Србији сносе Драган Ђилас и Бојан Пајтић, који су уз помоћ Александра Шапића и Душана Елезовића ову партију буквално гурнули у дужничко ропство према Драгану Ђиласу као свом највећем повериоцу.

Као главне узроке који су довели до вишегодишње блокаде страначких рачуна која траје и данас, у извештају се наводи енормно и неконтролисано трошење средстава током кампање 2012. године. Према налазима комисије, финансијска аутодеструкција настављена је задуживањем код Развојне банке Војводине под условима за које се у старту знало да не могу бити испуњени, а „черупање странке је настављено и након блокаде рачуна, што представља врхунац безобзирности и отвара бројна, чак и политичка питања”.

 Тај кредит је узео директор кампање Душан Елезовић који је био неформални господар пословања РВБ-а

Позивајући се на податке из партијске финансијске службе, у извештају се констатује да је током и непосредно након изборне кампање 2012. године, ДС потписала два уговора са фирмом Комунис на основу којих су према тој фирми настале обавезе у износу од 7,9 милиона евра. Како би тај износ био исплаћен, руководство странке потписало је уговор о краткорочној позајмици са Развојном банком Војводине од које је узет шестомесечни кредит од 360 милиона динара са каматом од 1,4% месечно (ефективно 18,4% на годишњем нивоу). Тај кредит је узео директор кампање Душан Елезовић који је био неформални господар пословања РВБ-а, а који је приликом узимања зајма својим страначким друговима усмено обећао да ће у примереном року бити извршен репрограм кредита на период од 4 године. Како се до тренутка истека рока за враћање кредита то није догодило, од 4. марта 2013. године уследила је готово двомесечна блокада страначког рачуна од стране РВБ.

Извршилац Ђиласових прљавих послова: Душан Елезовић, функционер ДС-а који је својим одлукама и злоупотребама омогућио пљачку партијске благајне (Фото Танјуг)

Иако се у извештају наводи да је тај новац био неопходан како би покрио расходе који су током кампање превазишли приходе, високи функционер Демократске странке који је желео да остане анониман, објаснио нам је да је намера била да се од банке подигне фиктивни кредит чија је једина функција требало да буде да покрије трошкове док се 5.000.000 евра из црних фондова странке постепено не убаце на легалан рачун. „Тај процес се одвијао преко уплата такозваних малих донација од по неколико десетина хиљада динара и да би се тај новац уплатио било је потребно извесно време. Како би се тај временски јаз премостио, руководство је одлучило да подигне шестомесечни кредит од РВБ-а за који нико није ни помислио да ће бити проблема у враћању”, указао је наш саговорник.

Ђиласов патолошки однос према новцу

Објашњавајући политички контекст у коме се догађала операција финансијског уништавања партије која је политички већ била срушена, наш саговорник наводи следеће: „Истог дана када Мултиком (фирма у власништву Драгана Ђиласа) постаје гарант дела дуга према РВБ, Ђилас у банци подиже 4 милиона евра. То може само неко ко има патолошки и болестан порив ка новцу. Човек који и поред тога што има толико новца да у једном дану може са рачуна да подигне 4 милиона евра у кешу, долази у странку како би зарадио на махинацијама са њеним кредитима, без икакве задршке може се назвати клептоманом. Он је по истом систему ојадио Драгана Сакана, па Народну канцеларију да би на крају свој пир завршио потпуном девастацијом сопствене банкротиране странке. Његове намере очигледно нису биле да задржи странку. Очигледно му је циљ био да узме новац и побегне. Чак и преузимање странке од стране Бојана Пајтића било је резултат њиховог договора. Прва одлука коју је Пајтић донео била је она о потписивању уговора о преузимању дуга РВБ од стране Мултикома на чему је Ђилас зарадио преко 200.000 евра. Шта је био Пајтићев мотив за потписивање таквог уговора, мислим да је свима јасно.„

Наш саговорник истовремено потврђује тачност навода који су се појавили у интерном извештају странке из новембра 2017. године и наводи да се из њега јасно види да је један од кључних мотива Ђиласовог ангажовања у партији, након њеног пада с власти, заправо било стицање финансијске добити.

Наш саговорник и додаје да су Ђилас и Пајтић чак и преко фиктивних фактура и послова додатно исисавали новац из странке

„Већ 30. августа секретарка странке Тамара Трипић је упозорила да тај кредит неће бити могуће вратити. Дакле, Елезовић је узео кредит под неповољним условима, а Ђиласу је тај кредит савршено одговарао како би наставио да муља са њим и да на њему додатно заради. Елезовић је договорио шестомесечни кредит са зеленашких 18% камате и очигледно је да је био у договору са РВБ да заједно опљачкају ДС и вероватно поделе добит. Пошто ДС није имала новца да врати кредит, на сцену ступа Ђилас који најпре преко Зорана Милешевића из Кикинде налази гаранта, а касније Мултиком преузима цео кредит чиме у једном дану зарађује 100.000 евра плус 1,4% месечне камате на укупни дуг, чиме странку буквално утерује у дужничко ропство”, указује наш саговорник и додаје да су Ђилас и Пајтић чак и преко фиктивних фактура и послова додатно исисавали новац из странке.

„То се дешавало преко некаквих принтинг центара и штампања неких наводних летака које нико није видео. ДС у то време не само што није штампала летке већ није плаћала ни просторије, нити су исплаћиване плате запосленима, а странка није имала где чак ни Главни одбор да одржи због дуговања према Сава центру. Усред тих догађаја Ђилас подиже 4.000.000 евра које даје Милици Делевић пред њен одлазак у Лондон. Претходно, он у кампањи тврди да нема некретнине, а из маила који су објавили медији јасно се види да је његова кућа плаћена милион евра, зграда неког Илкета 1,5 милиона, за Арену спорт скоро милион, од Милице (Делевић) је купио стан од 350.000 и додао јој разлику још толико, што је све новац који је са рачуна Мултикома подигао за мање од годину дана током 2011.”, указао је наш саговорник из врха Демократске странке.

Зеленашки кредит са каматом од 18,4% годиншње који је подигнут од Развојне банке Војводине представљао је окидач за финансијски суноврат Демократске странке (Фото Танјуг)

ДС, међутим, у мају 2012. године губи изборе, странка не успева чак ни владу да формира и на републичком нивоу прелази у опозицију. Новац који је требало да буде искоришћен за враћање дуга, мистериозно нестаје, а челни људи странке уместо враћању или репрограму дугова окрећу се међусобној борби за преузимање партијског вођства. У тој борби победу односи Драган Ђилас који на себе наводно преузима мисију спасавања ДС од потпуне политичке и финансијске пропасти. Један од првих корака које предузима у улози председника странке била је брутална уцена страначких функционера и посланика да, уколико желе да остану у странци и на дотадашњим позицијама, своје некретнине морају да заложе као гаранцију да ће кредит РВБ бити враћен.

Том „позиву” се одазива 18 фунцкионера странке међу којима су се нашли и сам Драган Ђилас, Александар Шапић, Душан Елезовић, Оливер и Лазар Дулић, Душан Сенић и други. Истовремено, део дуга био је обезбеђен девизним депозитима породице Милешевић из Кикинде, чији је главни представник, локални тајкун Зоран Милешевић познат по блиским односима са Бојаном Пајтићем. Међу свима њима, међутим, своје хипотеке и положене депозите посебним уговорима са странком осигуравају једино Ђилас, Шапић и Милешевић који на тај начин из овог посла стичу новчану добит на рачун странке којој су наводно помагали.

Своје хипотеке и положене депозите посебним уговорима са странком осигуравају једино Ђилас, Шапић и Милешевић

Након тога, низом шпекулативних операција у којима су учествовали Драган Ђилас, Бојан Пајтић, Душан Елезовић, Александар Шапић и Зоран Милешевић, Демократска странка је због сервисирања постојећег дуга према РВБ у износу од 49 милиона динара, оштећена за додатних 80 милиона динара који су исплаћени Ђиласу, Шапићу и Милешевићу, а све то су својим потписима одобрили Пајтић и Елезовић. Сагледавајући укупне трошкове који су настали потписивањем низа штетних уговора, комисија је тај износ проценила на више од 134 милиона динара, односно преко 1.000.0000 евра, што је и констатовано у поменутом извештају.

Странка пред банкротом - одлична прилика за додатну зараду

Операција завршног финансијског удара на ДС започела је 27. јануара 2014. година када је Душан Елезовић упутио писмо (дел. бр: 401/10-5-17) Радовану Иветићу, поверенику РВБ у стечају, у којем је захтевао да се, ради наводног смањења дуга странке према банци, изврши наплата дуговања из девизних депозита породице Милешевић. Само дан касније и Драган Ђилас свој првобитно заложени стан замењује новчаним депозитом од 200.000 евра. Та операција је учињена како би Милешевић и Ђилас од странке добили надокнаду штете у виду камате од 5% на положене депозите. Након што је, на Елезовићев захтев, РВБ део дуга наплатила из положених депозита, аутоматски су активиране одредбе Анекса И уговора о обезбеђењу туђег дуга које су довеле до тога да су обавезе које је ДС имала према банци сада додатно увећане према гарантима (Ђиласу и Милешевићу). За положене депозите у износу од 93,6 милиона динара, Ђилас и Милешевић су од ДС наплатили 140 милиона динара, односно око 50% више од суме коју су као депозит положили!

КОЛИКО ЈЕ КО ЗАРАДИО?
Према подацима из Извештаја о контроли финансија ДС-а, Драган Ђилас је током наводног спасавања странке до сада зарадио 215.000 евра с тим што се тај износ свакодневно увећава с обзиром да се и даље зарачунава камата од 1,4% месечно на преостали дуг од 55 милиона динара. Према истом извору, Александар Шапић је остварио зараду од 75.000 евра, од чега је до сада наплатио око 33.000 евра, док остатак дуга наплаћује путем принудне наплате. Зоран Милешевић и са њим повезана лица од странке су наплатили преко 380.000 евра изнад износа који су у виду депозита положили као гаранти кредита РВБ.

Објашњавајући контекст у коме се све ово одигравало, наш извор из врха ДС напомиње да је посебно бестијалан начин на који је Ђилас додатно зарађивао на невољама странке која га је винула у политичке и пословне висине захваљујући чему је и постао један од најбогатијих људи у Србији.

„С друге стране, Ђилас се појављује на сваких 4-5 месеци са ковертама у којима појединим запосленима, који су радили по 12 сати дневно, даје по 100-200 евра како би одглумио некаквог добротвора. То је исти онај човек који сада рони крокодилске сузе над радничким правима”, истиче наш саговорник и додаје да је Ђилас искористио прилику да од странке, на чијем се челу налазио, он и интересно повезана лица зараде додатних пар стотина хиљада евра иако су на својим рачунима већ имали на десетине милиона евро износа.

Поред Ђиласа и Милешевића, прилику да заради на невољи своје странке није пропустио ни Александар Шапић који је, као гарант за дуг странке, у априлу 2013. године ставио залог на свој локал у улици Јурија Гагарина бр. 151г, општина Нови Београд. У јануару 2014. године, Шапић је са странком потписао нови Уговор о обезбеђењу туђег дуга којим је предвиђено да се Шапићу надокнади „штета” од 77.500 евра што је износ који је представљао процењену тржишну вредност локала.

Поред Ђиласа и Милешевића, прилику да заради на невољи своје странке није пропустио ни Александар Шапић

Међутим, из уговора и пратеће документације није јасно ко је проценио да баш тај износ представља вредност „настале штете” поготово у светлу чињенице да РВБ никада није активирала хипотеку која је стављена на Шапићев локал. Још занимљивија је чињеница да је овај уговор био ексклузивна привилегија Шапића пошто је овакав уговор био потписан једино са њим. Уговор је потписан у време када је Драган Ђилас био председник странке и очигледно са његовим допуштењем. По основу поменутог уговора Шапић је до сада од ДС наплатио 3,97 милиона динара, док се остатак дуга налази у поступку принудне наплате. У Извештају се наводи да је Шапић током читавог периода важења хипотеке издавао свој локал и приходовао закупнину због чега није јасно какву је штету он заиста претрпео, а коју му сада његова бивша странка исплаћује.

Привилегија коју је Шапић добио од Ђиласа, била је последица њихове интересне повезаности која потиче још из времена када је бившег ватерполо репрезентативца управо Ђилас довео у странку као свог батинаша.

Њих двојица су на место секретара странке довели бившу Шапићеву секретрицу из градског одбора странке Љиљану Кузмановић Вујаковић која је потписала најмање два спорна уговора – управо онај са Шапићем, али и уговор о замени средстава обезбеђења са Ђиласом којим је тадашњи председник ДС свој заложени стан заменио новчаним депозитом на који је почео да наплаћује камату. У извештају се налази и податак да је Љиљана Кузмановић Вујаковић у међувремену тужила ДС због неисплаћених 12 зарада на име којих од странке потражује 1,7 милиона динара.

Шта је био мотив Бојана Пајтића да потпише уговор којим је Ђиласу омогућио да од ДС-а извуче преко 200.000 евра и ту странку стави у дуготрајно дужничко ропство? (Фото Танјуг)

Спасавајући” странку Ђилас у џепове ставио више од 200.000 евра

Поред камате и непостојећих трошкова које је наплатио заменом заложеног стана новчаним депозитом од 200.000 евра, Драган Ђилас је посебну креативност испољио у каснијој операцији откупа дуга ДС према РВБ. Представљајући се и у том послу као спасилац странке који наводно на себе преузима улогу повериоца који ће бити „мекши” од банке, непосредно након што је постао председник странке Бојан Пајтић са Ђиласовом фирмом Мултиком гроуп потписује Уговор о поравнању, док Мултиком са РВБ истог дана потписује Уговор о уступању потраживања. Тим уговорима, укупан дуг ДС према РВБ у износу од 49,4 милиона динара, увећан за трошкове парничног поступка, уписа хипотеке и извршног поступка у износу од 1,9 милиона динара, Ђилас је откупио за 38,3 милиона динара плус 1,9 милиона за поменуте трошкове.

За цену од 38,3 милиона динара Ђилас добија потраживање од своје странке у износу од 49,4 милиона динара са каматном стопом од 1,4% месечно као и износ од 1,9 милиона динара за настале трошкове које је исплатио РВБ. Мултиком група тим послом остварује добит од 11 милиона динара (скоро 100.000 евра) само на разлици између цене коју је платила и износа који ће наплатити од ДС-а, док је Ђиласова фирма додатну зараду остварила наплатом камате од 1,4% месечно на укупан износ дуга. Овим послом не само да ДС-у није олакшан терет дуга према банци, већ напротив, он је још више увећан пошто је Мултиком камату од 1,4 % зарачунавао на износ од 49 милиона, док је РВБ ту камату зарачунавала на износ главнице од 39 милиона динара. По основу овог штетног уговора Мултиком група се кроз принудну наплату и данас наплаћује од Демократске странке. Од тренутног постојећег дуга Демократске странке од око 100 милиона динара, 2/3 дуга отпада на дуговања која та партија има према Драгану Ђиласу и Александру Шапићу, који страначке рачуне држе у константној блокади.

Уместо главнице дуга према РВБ у износу од 38,3 милиона динара , ДС данас Мултиком групи дугује чак 55 милиона динара и поред тога што је у међувремену тој фирми већ исплаћено 10 милиона динара камате и 2,5 милиона на име парничних и извршних трошкова

Према интерном извештају о финансијском пословању ДС-а, кључну улогу око уговарања неповољног краткорочног динарског кредита узетог од РВБ-а имао је Душан Елезовић, тадашњи директор кампање за опште изборе 2012. године. Поред одлуке да се узме поменути кредит, Елезовић је касније неовлашћено потписао штетан уговор са породицом Милешевић, као и захтев РВБ од 27. јануара 2014. године да се део дуга ДС за кредит узет од РВБ наплати из Милешевићевих депозита.

ТАБЛОИДНИ РАТ СТРАНАЧКИХ КЛАНОВА
Наш саговорник из врха ДС-а потврдио је да је обрачун између страначких фракција започео много пре пада с власти. „Тај обрачун ишао је пре свега преко таблоида. Дуле Петровић и Цоле Хомен су контролисали Курир, док је Ђилас заједно са Мишковићем своје страначке ривале нападао преко таблоида Преш. Увек када је Тадићу постављано питање у вези са писањем Преша, његов одговор је био да је и он мета напада тог таблоида и да то говори колико он има контролу над његовим писањем”, прецизирао је наш извор.

Поред Елезовића, кључну улогу у махинацијама са дугом ДС одиграли су Драган Ђилас и Бојан Пајтић. Према налазима изнесеним у извештају, епилог уговора који су настали као резултат договора двојице бивших председника странке, јесте да, уместо главнице дуга према РВБ у износу од 38,3 милиона динара (за колико је Ђилас и откупио тај дуг), ДС данас Мултиком групи дугује чак 55 милиона динара и поред тога што је у међувремену тој фирми већ исплаћено 10 милиона динара камате и 2,5 милиона на име парничних и извршних трошкова! Захваљујући околности да готово целокупни приходи странке одлазе на намиривање Ђиласових камата, чини се да је овај тајкун успео да своју бившу странку стави у положај дугорочног дужничког ропства и де фацто је преведе у своје приватно власништво што је случај који може ући у уџбенике као јединствен пример у историји партијских пракси.

Наведене чињенице бацају потпуно ново светло и на операцију преузимања ДС од стране Пајтића које је изгледало исувише лако с обзиром на енергију коју је Ђилас само годину дана раније уложио у њено преузимање. Њихов финансијско-политички договор даје и објашњење на хиперактивну подршку коју Пајтић данас пружа Ђиласовој кандидатури за градоначелника Београда.

Према извештају, осим штетног уговора који је потписао са Ђиласовом фирмом, постоје још најмање два уговора које је Бојан Пајтић потписао без печата и деловодног броја странке, а на основу којих фирма ИМЦГ – Огранак Београд од странке тужбом потражује готово милион динара.

У извештају Демократске странке документовано је утврђено да су Ђилас, Пајтић, Шапић и Елезовић својим махинацијама нанели милионске штете тој организацији (Фото Антидот)

У извештају се закључује да је тешко „не уочити повезаност интереса приликом склапања и потписивања бројних уговора у периоду 2012-2016. године, а који су за крајњи резултат имали додатно финансијско урушавање ДС-а”.

„С друге стране, очигледно је да су поједини функционери који су чланству, након блокаде рачуна, представљани као 'спасиоци', повлачили потезе којима су увећавали дугове странке, истовремено стварајући себи и повезаним лицима вишемилионску зараду”, закључује се у интерном извештају о пословању и трошењу новца Демократске странке.

Аутентичност садржаја извештаја индиректно је потврдио и председник ДС Драган Шутановац који је, у интервјуу за лист „Данас” од 3. фебруара 2018, оценио да су руководства Демократске странке после 2012. године урушила странку.

Поједини функционери који су чланству, након блокаде рачуна, представљани као 'спасиоци', повлачили су потезе којима су увећавали дугове странке, истовремено стварајући себи и повезаним лицима вишемилионску зараду

„Нека руководства после 2012. су својим незнањем, али и лошим одлукама странку девастирали како у бирачком телу тако и финансијски и довели нас у огромне дугове из којих још не можемо да се извучемо”, рекао је Шутановац. Упитан да ли мисли на бивше лидере Драгана Ђиласа и Бојана Пајтића, Шутановац је потврдио да мисли на обојицу и додао да се и кандидовао за председника ДС како би се зауставио слободан пад коме је та странка већ дуже време изложена.

Корени и порекло процеса најпре политичког, а потом и финансијског  уништавања ДС-а

Да је стање у коме се Демократска странка нашла након губитка власти на свим нивоима представљало логичан исход давно започетих процеса њеног темељног урушавања, могло се наслутити далеко раније у тренуцима када је, опијена влашћу и на врхунцу популарности, та странка од идеолошки јасно профилисане партије постала клијентелистички структурисана организација која више није окупљала вредносно повезане индивидуе већ интересно повезане појединце и групе.

Први кораци у правцу потпуне разградње самих темеља и ткива ДС-а који су брижљиво грађени и неговани током деведесетих година прошлог века, а нарочито у првим годинама након пада Милошевићевог режима када је идентитет ДС грађен на реформској политици Зорана Ђинђића, започети су одмах након његовог убиства. У условима паралелне борбе за преузимање контроле над странком од стране Ђинђићевих политичких наследника, стицајем историјских околности, али и добро планираним дејством тајних служби преживелих из Милошевићевог времена, на чело ДС долази Борис Тадић, идеолошки и карактерни антипод убијеном председнику странке.

Међусобне оптужбе за криминалне радње: Драган Ђилас и Драган Шутановац, бивши и актуелни лидер ДС-а (Фото Танјуг)

У тренуцима фактичког преузимања странке, током предизборних кампања у децембру 2003. и у пролеће 2004. године, као и током унутарстраначке кампање у јануару и фебруару 2004, Борис Тадић је учинио све да се направи такозвани санитарни отклон од наслеђа Зорана Ђинђића. Тај отклон је подразумевао не само обрачун са најближим Ђинђићевим сарадницима, већ у значајној мери и са политиком убијеног првог српског демократског премијера. Како би увећао своју потенцијалну гласачку базу, Тадић се у политичком смислу све више ослањао на националистички популизам, нарушавајући јасноћу идеолошких постулата на којима је странка до тада почивала. Напуштањем и релативизацијом опредељења за основне вредности које је у ранијем периоду заступала Демократска странка, Тадић добија председничку трку и тиме улива додатни ветар у једра новоуспостављеном курсу.

Упркос фасадном сјају и изборном успеху новоустановљене политике, њена основна карактеристика била је и остала празна форма без стварне садржине и визије решавања горућих проблема са којима је Србија морала да се суочи у периоду који је долазио. Одсуство садржине и вредносне утемељености полтике коју су промовисали Борис Тадић и партија коју је, убрзо по преузимању, кадровски и организационо уподобио свом политичком сентименту и популистичком политичком курсу, поткопали су саме темеље Демократске странке. Улепшавању фасаде, које је доносило гласове и тренутну популарност, жртвовани су сами програмски и вредносни темељи организације која је до тада била препознатљива као странка са највећим реформским и демократским потенцијалом у земљи. Једино тако разграђена и од Ђинђићевог наслеђа очишћена странка, могла је да се упусти у кохабитациону власт са својим дотадашњим идеолошким антиподом који се огледао у Демократској странци Србије Војислава Коштунице. Санитарни отклон од Ђинђића и опортуно уподобљавање кохабитационом партнеру представљали су политички пакт који је утабао пут за доношење новог Устава 2006. године и који је доминантно обликовао основне контуре политичког процеса све до средине 2012. године.

Од тог тренутка, уместо људи који верују у политичке идеје и демократске вредности, ДС почињу да опседају бескрупулозни каријеристи

Од тог тренутка, уместо људи који верују у политичке идеје и демократске вредности, ДС почињу да опседају бескрупулозни каријеристи чији је једини циљ ангажовања у странци и политици уоште, био самопромоција и задовољавање личних и уско групних интереса. У тако организованој структури једини смисао политичког ангажовања сваког члана ДС више није било несебично давање доприноса остварењу заједничког општедруштвеног циља, већ искључиво лично напредовање на страначко-финансијској лествици што је, опет, као предуслов подразумевало уклањање онога ко се у датом тренутку, на поменутој лествици налазио на непосредној вишој позицији. Тако је, чак и у временима када је имала готово апсолутну власт на свим нивоима, могло да се догоди да ДС потресају стални унутарстраначки фракцијски сукоби, који су се неретко водили преко страница таблоида под контролом страначких кланова, док је спремност да се подрже национално и друштвено важни пројекти у потпуности нестала.

Таква атмосфера на крају је резултирала потпуном неспремношћу чланства да се активније ангажује чак и у изборној кампањи 2012. године која је представљала одсудну битку за будућност странке, а изборни дебакл који је уследио дефинитивно је означио крај владавине самог ДС и њеног дотадашњег лидера Бориса Тадића.

Изнете констатације умногоме данас потврђују чак и функционери и органи саме Демократске странке који су у поменутом извештају из новембра 2017. године констатовали да је „све оно добро што је ДС урадила током свог постојања пало у сенку деловања мале групе људи која је кроз странку заступала искључиво личне и корпоративне интересе”.

ПАРТИЈСКО ЗАПОШЉАВАЊЕ КАО СРЕДСТВО ПОЛИТИЧКЕ КОНТРОЛЕ

Доказ о лажним обећањима и манипулисању партијским запошљавањем: Једно до писама преварене породице Станковић из Ниша (Фото Антидот)

Као један од главних адута у предизборној кампањи Драган Ђилас и његови коалициони партнери свакодневно обећавају да ће се борити против партијског запошљавања. Како су, међутим, ту политику спроводили док су били на власти, најбоље сведочи документација процурила из ДС-а која указује на посебан вид злоупотребе утицаја и манипулације управо преко партијског запошљавања. Тако су странку преплавила писма људи којима је током изборних кампања било обећавано да ће бити запослени након избора. Илустративан је случај породице Станковић из Ниша која се, верујући обећањима страначких челника, преселила у Београд да би брачни пар са двоје деце након избора био остављен буквално на улици и без запослења које им је било обећано.

Коментари14
b08b9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драган Павловић
Лош, вероватно нестручан "интерни Извештај", лош, аматерски приказ Антодота тог самог Извештаја. Низак ниво. Мене једино забрињава могућност да су вероватно наши политичари и наши новинари тако неуспешни у односу на Међународну заједницу, конфликте са Западом, и у односима на ЕУ и делом сами одговорни за проблеме на Косову и неуспешну економску политику.
Mirko
Ako postoji sve to kako se i navodi u tekstu, ko je kriv što se ta pitanja i odgovornosti ne pokreću. Nisu potrebna spektakularna hapšenja koja smo vidjali u prošlosti. Potrebni su stručni timovi koji će u tišini ispitati svaki pa i najmanje sumnjiv posao političke elite od 2000 godine do danas. Takoodje treba ispitat i one pre pada Miloševića. Ne treba politički kinjiti protivnike jer oni to ičekaju kako bi sve prebacili na političke razlike. Treba utvrdit ko je šta pokrao i na kakav način i to što je pokrao vratiti državi i njenim fondovima. To bi lopove više zabolelo nego političko pljuvanje. Da smo to na vreme uradili ne bi bila potrebna Vučićeva finansiska konsolidacija i uzimanje od radnika i penzionera. Timovi i istraživanje pljački i zloupotreba u svim državnim Ministarstvima i njihovim Agencijama. Tamo je leglo korupcije jer nju mogu ostvarit samo oni koji imaju moć da o nečemu odlučuju a to nešto ima vrednost. Ako to uradimo Srbija će biti bogata i srećna zemlja.
Aleksandar Mihailovic
Strpljivo sam p0ročitao i nije mi jasno zbog čega do sada za sve mahinacije i KD nije pokrenut krivični postupak,ispada da je sve samo u službi predizborne kampanje i napada na one koji mogu da ugroze aktuelnu BG vlast.Uz sva pitanja @Ацe. С. Илићa, postavljam sledeća: zbog čega nema krivičnog postupka i da li možda zbog aduta koje druga strana ima,ili je sve samo kalimerisanje koje ide u prilog onima koji već vladaju Beogradom? Ima li u tome nekog dila i kakvog? Ono što je u svemu dobro,to je da narod dobija informacije koje mu olakšavaju da shvati koliko je vlast DOS-a bila tranzicionopljačkaškokontrarevolucionarnopučistička prevara koja je uvela Srbiju u njeno ubrzano propadanje,rastakanje i nestajanje.Jedini izlaz iz ovih ralja alamunja,gladnih krokodila,ajkula i anakondi je da se svi političkodemagoškopolitikantski akteri iz ovog milenijuma oduvaju sa reketaške i rijaliti scene Srbije od strane najugroženijih grupa,penzionera,budućih penzionera, nezaposlenih, veterana, mladih,..
Danica
@Mirjana B. Skim si takav si. Valjda odatle to sto vi pricate. Ili ne razumete zasto bi uopste korupcija bila problem?(a sto vi krstite 'borbom za vlast'). Vama standard ocigledno moze da se poveca svim vrstama kriminala. Pa koliko traje. Samo ostavite pristojnu europsku Srbiju na miru. Nema ona nista sa vama.
Аца. С. Илић
Предугачки текстови, писани на норму, демотивишу читање али мотивишу онога који по норми прима паре. ДИКСИ! Ако би се хтело стварно разгртање политичког брлога онда би се могло, кратко и јасно, поставити питање око афера које чекају одговор: 1. Ko je одговоран за пропаст преко 3000 фабрика у Србији - још увек профитабилних. 2. Ко је одговоран за демонтажу војске Србије и уништење већине наоружања? 3. Ко је одговоран за нестанак новца Ср. Југославије са Кипра, а пронашао га је В. Илић. 4. Зашто у вези новца није узето у обзир сведочење Веље Илића на „Ћирилици“ 2016г. који је тај новац нашао у уредном стању (по сведоч. пок. Борке Вучић) и о томе обавестио Ђинђића а овај Динкића, и од тада се новцу губи траг. 5. Ко је одговоран што се нису државни орг. анагжовали на суђењу Рамушу Харадинају? 6. Зашто није узето у обзир јавно сведочење адвок. Г. Петронијевића на „Ћирилици“ 2016.г. у вези одговорнаости С. Маловић и Б. Векарића за недекватна докум. достављена Хагу, у вези горе наведеног?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља