уторак, 23.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:23

Српска запретила завртањем гаса Федерацији БиХ

Сарајево не прихвата увећану цену транспорта гаса
Аутор: Младен Кременовићсреда, 07.02.2018. у 22:00
Нови разлог међуентитетског спорења: цена гаса (Фото З. Анастасијевић)

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Република Српска и Федерација БиХ поново су у раскораку у вези с гасном политиком. Овај пут варничи због наплате за транзит гаса преко територије и кроз гасовод у власништву предузећа из Републике Српске, а који се испоручује купцима у Федерацији БиХ, најпре Сарајеву.

Власник већег дела гасовода кроз РС, предузеће „Сарајево-гас” а. д. Источно Сарајево, запретило је, наиме, да ће почетком фебруара у потпуности обуставити снабдевање ФБиХ гасом. Тврде да то раде невољно, али рестриктивне мере поткрепљују аргументима по којима „БХ гас” већ три године не прихвата (увећану) цену транспорта гаса који се испоручује кроз гасовод Зворник–Кладањ (Каракај–Старић).

Портал „Кликс” преноси саопштење предузећа „Сарајево-гас” у ком се жале како су доведени у озбиљну ситуацију због неприхватања ценовника за тарнспорт гаса. Тачан датум прекида, рекли су, биће јавно објављен „после спровођења свих неопходних радњи”. Сем надлежних унутар БиХ, о овим намерама обавештен је и секретаријат Енергетске заједнице у Бечу, Регулаторна комисија за енергетику РС и „Србијагас”.

„Кликс” пише да је Српска донела Закон о гасу РС, а 2015. усвојила тарифе које значе „дупло повећање цена” транспорта гаса од Зворника до Кладња (око 40 километара), а сазнају да је тренутно у току поступак за првих 19 километара, где „Гас промет” из Источног Сарајева такође тражи повећање транспортних тарифа.

Наиме, два предузећа газдују деловима гасовода који пролази кроз РС, а то су „Гас промет” и „Сарајево-гас”, оба из Источног Сарајева. Но, „Гас промет” има дугорочни уговор и регулисане односе до септембра са „Србијагасом”, па све дотад, рекли су за „Политику”, не намеравају захтевати повећање тарифа. Тек после тога, каже нам Миломир Драганић, директор „Гас промета”, мораће да се прилагоде законским решењима и одредбама регулатора у РС, на чему, како каже, с правом инсистира и „Сарајево-гас”.

О захтеву „Сарајево-гаса” већ су вођени разговори, али у „БХ гасу” нису пристајали на захтевано увећање тарифа. „Један закон је раније донет у РС, превидео је јасну улогу регулатора чији се прописи, наравно, морају поштивати, а управо се очекује и доношење новог закона у Скупштини РС”, рекао је Драганић.

Неки су, међутим, склони претпоставити да најновија превирања имају неке везе и са старим захтевима. Постоје захтеви за доношење законских решења у вези са гасом и на нивоу БиХ, у чему су Сарајево и Бањалука већ годинама у раскораку.

Европска енергетска заједница из Беча захтева прилагођавање законодавства БиХ са ЕУ, као и хармонизацију унутар саме БиХ, а најпре поштовање Трећег енергетског пакета, то јест законско раздвајање произвођача гаса од дистрибутера.

Мирко Шаровић, министар спољне трговине и економских односа БиХ, још пре безмало две године најављивао је како ће БиХ „добити регулатора за гас на нивоу БиХ” (што се није десило), а који ће бити надлежан само за методологију. Он је тврдио да је то „договорено и са ентитетима”. Из РС су тада наводили да ће, по договору, тарифе и даље одређивати ентитети.

Но, предлог закона о гасу РС који је тренутно у процедури у Скупштини РС прецизно дефинише улогу већ постојећег регулатора на нивоу РС, који „одређује методологију и тарифе”, али прецизира и то да је „оператер транспортног система независан од свих других делатности које се односе на природни гас, као што су производња, дистрибуција, складиштење, снабдевање”.

Како пише портал „Кликс”, с обзиром на то да је прорадило ТНГ постројење у Зворнику, страхује се да се планира повећање тарифа преко Србије и РС, да се продаје гас из Зворника у ФБиХ. Будући да Устав БиХ предвиђа да „регулисање међуентитетског транспорта” потпада под надлежност институција БиХ, медији као проблем издвајају и недостатак закона на нивоу БиХ.


Коментари0
29e58
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља