среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25

Не хају за примедбе о сукобу интереса

Од једанаест препорука Агенције за борбу против корупције за разрешење „органа пословођења” на нашим универзитетима испоштовали су их само у пет високошколских установа
Аутор: Бранислав Радивојшасреда, 07.02.2018. у 23:35
(Илустрација Новица Коцић)

Главна порука са недавног састанка министра просвете Младена Шарчевића и ректора Универзитета у Крагујевцу Небојше Арсенијевића је да би у „крагујевачком случају” институције требало да раде свој посао и да се њихове одлуке морају поштовати. Jедна од тих одлука је прекјучерашња, Савета универзитета, којом је син ректора ослобођен одговорности због свог доктората, али остаје важећа препорука Агенције за борбу против корупције о разрешењу Арсенијевића због посла који је обезбедио свом зету. Да ректор води рачуна о својим правима пред институцијама говори то да се жалио Одбору Агенције, као другостепеном органу, на првостепену одлуку. Тај жалбени поступак траје, а могуће је касније тражити правду и пред Управним судом. Сва та права постоје зато да онај ко се сумњичи за неко (не)дело не би био криво оптужен.

Али, понекад и по цену да институције до чијег интегритета нам је начелно стало остану изигране. Ових дана забележен је случај баш у вези с Агенцијом за борбу против корупције, који показује да је поменуто јачање угледа и поштовање институција веома спорно ако то некоме лично не одговара. То се показало ових дана у општини Кула, у Бачкој, кад је одборник СО Драгутин Медојевић на седници скупштине од 30. јануара, поводом иницијативе Агенције за борбу против корупције за разрешење Перице Видекањића са функције председника општине, изјавио: „Џукелама не треба бранити да лају, то им је посао”. Сам Перица Видекањић, како преноси један дневни лист, рекао је: „А да ли Агенција доноси праве одлуке и какви људи седе у тој Агенцији, нећу о томе да расправљам…”

Агенција је препоруку за разрешење Видекањића са функције донела још у јулу прошле године, због сукоба интереса, јер је омогућио занатској радњи своје супруге да узме у закуп 237 хектара пољопривредног земљишта у државној својини, док је општинско предузеће Завод за изградњу Кула закључило пословни уговор с привредним друштвом брата истог председника, на основу чега је то предузеће зарадило око шест милиона динара. После ових налаза уследио је већ цитирани начин коментарисања препоруке Агенције у СО Кула.

Да ли је кулски пример усамљен? Да би се одговорило на то питање требало би анализирати око 170 препорука Агенције за разрешење с разних руководећих функција, све због сукоба интереса, а пошто је то сувише обиман посао, овде се ограничавамо на проверу исхода препорука упућених само високошколским установама. Зашто баш њима? Зато што су нам то, због ректора Арсенијевића, сугерисали неки читаоци, а и зато што их је релативно мало – једанаест.

Од тих једанаест препорука, једна се односи на крагујевачког ректора, а од преосталих десет, још један професор – декан факултета, као и Арсенијевић, жалио се на првостепену препоруку, па је жалбени поступак у току. Шта је са осталих девет препорука? У пет високошколских установа на функцијама више нису декани или директори којима је Агенција упутила предлог да је напусте због сукоба интереса. Не знамо како је дошло до њихове смене, али сада су на тим местима друге личности. Међутим, у четири преостале институције руководиоци су – исти. То значи да оне нису прихватиле препоруку Агенције да разреше своје пословодне органе због повреда прописа о сукобу интереса. Због простора, овде не говоримо о сваком од тих случајева (реч је о Београдској пословној школи и Високој техничкој школи струковних студија Нови Београд, о Грађевинско-архитектонском факултету у Нишу и Факултету уметности у истом граду), али када смо у Агенцији за борбу против корупције питали како се поштују њена решења у вези с констатованим сукобом интереса, речено нам је да постоје три врсте мера, од којих се мера јавног објављивања препоруке за разрешење са јавне функције изриче за најтеже повреде одредаба Закона о Агенцији. Изрицање ове мере прати објављивање у „Службеном гласнику РС” и још једном службеном гласилу на територији државе, као и на интернет презентацији Агенције.

– Агенција није до краја задовољна поступањем по овој мери, јер се дешава да надлежни органи који су изабрали, именовали или поставили функционере не извршавају и не поштују препоруку Агенције за разрешење, чиме неовлашћено покушавају да сами заснују сопствену надлежност за одлучивање о сукобу интереса. Међутим, и поред тога што је реч само о препоруци за разрешење, за коју није предвиђена прекршајна одговорност надлежног органа, мора се нагласити да је сукоб интереса уставна категорија, јер се Уставом ограничава и забрањује сукоб интереса и регулише неспојивост функција, а Законом о Агенцији регулисана је њена надлежност да решава о сукобу интереса при вршењу јавних функција. Стога неизвршавање одлука једног независног државног органа, јединог надлежног да решава о сукобу интереса при вршењу јавних функција, представља грубо кршење закона и не само да је друштвено штетно, него њихов карактер и размере утичу на обезвређивање и урушавање читавог правног поретка – речено је између осталог у одговору Агенције упућеном нашој редакцији.


Коментари2
09f21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Djura
A kako to da 'haju'?! U zemlji u kojoj se privatne firme rodjene brace Premijerke i Predsednika rasturaju od drzavnih tendera teskih na desetine miliona eura?!
Jordan
Ukinuti ovu agenciju, zatim Privrednu komoru , pa Komunalnu policiju..dovoljno za početak.Mnogo novca troše a nemaju baš nikakve rezultate.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља