среда, 29.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:56
ШТА ЕВРОПА ПОРУЧУЈЕ О КВАЛИТЕТУ ВОДЕ

Флаширана или чесмовача, питање је сад

Индустрија ћути, иако је ЕУ директивом грађанима препоручила да се окрену јефтинијој води, јер тако могу да уштеде 600 милиона евра годишње
Аутор: Ивана Албуновић, Јелица Антељчетвртак, 08.02.2018. у 22:00
(Фото Пиксабеј)

Као бомба одјекнула је вест да се Европска унија одриче флаширане воде у корист чесмоваче. Тако су бар медији схватили и пренели нову директиву Европске комисије о побољшању квалитета воде за пиће и бољег информисања грађана о томе, која је донета недавно после прве успешне грађанске иницијативе „Право на воду”. Чак 1,6 милиона Европљана потписало је овај документ на основу ког је Европска комисија ревидирала постојеће прописе о пијаћој води. Обавезавши све чланице да побољшају приступ питкој води, пре свега на јавним местима, и боље информишу грађане о квалитету воде са чесме, ЕУ је у ствари поручила да је то у интересу јавног здравља и заштите околине.

Међутим, многи су у томе препознали да би директива ЕК могла озбиљно да угрози индустрију флаширане воде, на чијем се популарисању радило деценијама. То не крије чак ни Европска комисија, која у образложењу ове директиве јасно каже да би смањење потрошње флаширане воде могло да доведе до уштеде за потрошаче од готово 600 милиона евра годишње. Како се наводи, литар воде из водовода у Европској унији кошта готово 20 центи, што је јефтиније од флаширане воде.

– Ако људи знају шта је јефтиније, а не угрожава им здравље, можда ће променити избор – изјавио је потпредседник Европске комисије Франс Тимерманс.

Како за „Политику” каже проф. Томислав Јовановић са Медицинског факултета, може се очекивати да овакви потези Европске уније воде ка поскупљењу и флаширане и воде из водовода. Крајње је необично и да се овим поводом нису огласили произвођачи флаширане воде, чији су интереси у овом тренутку сигурно угрожени.

– Проблем пијаће воде је проблем 21. века. Од укупне количине воде на свету само пет одсто је здравствено исправно. Много је проблема који данас угрожавају пијаћу воду – то више није индустрија, него пољопривреда, односно агротехничке мере.

Када је реч о Европској унији, у највећем броју земаља пије се вода из водовода, примарно у Аустрији и Немачкој – објашњава Јовановић. На питање шта је ЕУ последњом директивом заправо поручила грађанима, наш саговорник каже да је порука да је вода са чесме безбедна и да је пију. А да ли је?

– Није свуда, јер квалитет одређују њено порекло и начин обраде на путу до чесме – објашњава.

И наш саговорник примећује да индустрија ћути. Минералци, како објашњава, још нису свесни и не верују у то да ће се у навикама потрошње воде у будућности нешто мењати. Они ћуте, иако су аргументи, као што су порекло воде, њена биолошка старост и суплементација, у њиховим рукама. Истиче да је још нобеловац Лајнус Полинг рекао да је 20. век столеће антибиотика, а 21. век – суплемената.

– Остаје да видимо да ли ћемо кроз минералну воду имати и суплементацију или ћемо пити чесмовачу која је непоузданог и непознатог порекла, са непознатим начином обраде, а у апотеци куповати суплементе – каже проф. Томислав Јовановић.

Он верује да овакве директиве не могу уздрмати рецимо највећу империју минералне воде – „Евијан”, која користи воду са глечера, јер су они управо најближи природној води. Међутим, питање је како ће проћи остали. Сигурно ће доћи до поскупљења и једне и друге воде, што је можда и циљ, јер потрошња расте, а ресурси се смањују, каже Јовановић. Тај тренд и на тржишту Србије већ постоји. Иако неприметно, цена минералне флаширане воде расте. Према истраживању цена основних намирница, које „Политика” прати од 2010. године, вода једног од највећих произвођача, у балону од пет литара, поскупела је за више од 50 одсто, па сада, уместо 91, кошта 140 динара.

Потрошња флаширане воде данас по становнику у ЕУ износи 200, а у Србији мање од 100 литара. Када је реч о чесмовачи, она је у Београду, на пример, боља него у унутрашњости. Разлог је то што су, каже Јовановић, водоводи уништили бунаре и први водоносни слој.

– Имаћемо проблем здравствено исправних водa, баш као и све земље које имају хидроакумулације, а не подземне воде – закључује наш саговорник.

Као и у већини европских држава, и у Србији главни удео на тржишту вода држе мултинационалне компаније. Према подацима из фебруара прошле године, четвртина тржишног колача припада компанији „Књаз Милош”, у власништву инвестиционог фонда „Мид Европа партнери”. „Кока-Кола” у Србији послује на овом тржишту од 2005. године, куповином 100 одсто удела у фабрици минералне воде „Власинка”. Њен најпознатији бренд „роса” у 2016. имао је учешће од 15,7 одсто на домаћем тржишту. Такође, значајан играч је и „Агрокор”, са фабриком воде „Мивела”, док иза „Минакве”, са нешто већим учешћем (17,5 одсто), стоји домаћи капитал. Фрушкогорска вода „јазак” у власништву је НИС-а.


Коментари11
3c4b2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailovic
Ovi podaci su za odgovorne u vlastima zastrašujući i ukazuju na nesporne činjenice da ćemo u sopstvenoj državi postati robovi vlasnika naših prirodnih resursa voda, stranaca, najčešće iz država koje nam uopšte ne misle dobro, što iz dana u dan i dokazuju. Od puča pod Arčibaldom na delu je agresivno uništavanje, unazađivanje, rasprodaja i rastakanje države, depopulacija i osiromašivanje, što nam ni okupatori, osvajači i najveći krvnici nisu radili, oni su bar po nešto i gradili, ali, "bezalternativci" sa ljubavlju do dželata Srbije i onih koji su joj naneli više zla od Hitlera, Pavelića i Turaka zajedno, puze ka njima i vuku narod u nedođiju i rani srednji vek. Da se to ne bi uočilo naturaju se razni rijalitiji primitivizma i najprizemnjihih strasti, narod zaluđuje i zaglupljuje, deli i diskriminiše i okupira mu se pažnja međusobnim trvenjima, te i ne oseća da ga ubijaju više od bilo kojih bombi i teraju mlade da beže u svet. Tom ludilu i neodgovornosti mora doći kraj, dok nas još ima.
VlaDo
Kod nas je vodena mafija podplatilaz sanitarne inspekcije da idu redom i na svakoj artoaskoj cesmi nakace tablu da voda nije za pice.Narod nije bio naivan i nastavio da pije artoasku vodu.Onda je navedena mafija slala nocne ekipe koje su fizicki onesposobili cesme.
АлександарБП
Вода из водовода је контролисана , пречишћена, по потреби хлорисана и савршена за пиће . Сто пута сам се љутио на своју децу када сам видео да купују 2 децилитра воде за 50 - 60 динара . Као то је здравије, стоји у пластичној флашици месец дана , и здравија је од воде из чесме ?
Brdoviti Balkan
Meni je najstrašnije, kad vidim majke da maloj deci, daju da piju flaširanu vodu! Jednom sam bio u prilici da pročitam u stručnom časopisu sve o vodama. Bio sam šokiran, ali to samo piše u časopisima za struku, koji se štampaju u nekoliko stotina primeraka. Od tada nikada više nisam kupio flaširanu vodu...
ana
20 centi ili 22 din. litar vode iz cesme u EU.Pa kod nas je toliko pola kubika.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља