четвртак, 22.02.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:00

Пао извоз свих најзначајнијих аграрних производа

Увоз замрзнутог свињског меса у 2017. увећан је више од 50 одсто, а јаја и млечних производа за трећину
Аутор: Ивана Албуновићчетвртак, 08.02.2018. у 22:00
Увоз пољопривредних и прехрамбених производа за годину дана порастао у просеку за 15,4 одсто (Фото Д. Јевремовић)

Прошле године извоз свих водећих српских пољопривредних производа пао је у поређењу са 2016, показују коначни резултати Републичког завода за статистику.

Извоз кукуруза смањен је 72 милиона долара, цигарета 42, а замрзнутих малина 15 милиона долара. Ни произвођачи шећера неће 2017. памтити по добру јер им је извозни биланс био лошији 35 милиона евра, у односу на претходну годину.

Ипак, и поред слутњи да ће протекла сушна година бити погубна за српске извознике статистика показује да је извоз аграрних и прехрамбених производа у збиру износио – 3,2 милијарде долара, и у односу на 2016. био је мањи свега један одсто. По објашњењу аналитичара Војислава Станковића, крајњи резултат „извукао” је рекордан извоз раног поврћа, у првој половини години, одређених врста воћа и прехрамбених производа које су произвођачи највише пласирали на тржишта Европске уније и држава у окружењу.

За стручњаке је, међутим, алармантно то што је увоз пољопривредних и прехрамбених производа за годину дана порастао у просеку 15,4 одсто. Иако српски аграр и даље са светом тргује у плусу суфицит је у 2017. био мањи око 16 процената. Подаци су посебно обесхрабрујући за домаће сточарство али и потрошаче јер је увоз замрзнутог свињског меса увећан више од 50 одсто, а јаја и млечних производа за трећину. Ово се и могло наслутити још средином прошле године, после пада прелевмана на увоз свињетине, млека и млечних производа, на чему је инсистирао Брисел. Од тада млеко и млечни производи из БиХ, Словеније и Хрватске све чешће се могу видети на полицама трговинских ланаца, често и по дампиншким ценама.

Да ли је могуће зауставити овај тренд и може ли Србија у будућности склизнути у прехрамбену зависност неких од основних животних намирница? Станковић каже да увоз хране свакако није резултат раста куповне моће, али сматра да Србија нема проблема са прехрамбеном сигурношћу. Бар не до уласка у Европску унију у којој постоје велике залихе хране по ценама нижим него што наши произвођачи могу да произведу.

– Не верујем ни да ће извоз у 2018. бити драматично лош. Иако ће се и ове године осетити последице прошлогодишње суше. Наша производња, како се и сада види, покрива потребе домаће потрошње али и извоза – тврди Станковић, додајући да наша земља задовољава потребу у кључним прехрамбеним производима, али да пољопривреда и прехрамбена индустрија нису оспособљене за извоз ширег асортимана производа на најзахтевнија тржишта.

Каже да би Србија могла да повећа извоз аграра повећањем производње робе са већом додатом вредношћу – воћа, поврћа, индустријског биља и сточарских производа и то на рачун житарица. Управо ти производи имају најстабилније цене на светском тржишту.


Коментари6
bf8dc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljubisa
Apstrahujmo sve ostalo bitno za spoljno-trgovinski saldo i uzmimo samo precenjeni kurs dinara proizlazi da je isplativije za domace proizvodjace (' trejdere') da prodaju na domacem trzistu nego da izvoze (ima tu dosta toga oko spremnosti i saobrazenosti standarda kvaliteta Rusija -jabuke, sada kruske,...,). Posledica, razumljiva, uvoznicima ' raste biznis' , a i ' opstoj' drzavi se isplati-carine, dazbine, PDV, akciza za akciznu robu. Saldo: spoljno-trgovinski deficit. Pitanje: o cemu Ministar poljoprivrede reserise ' na Vladi'? Jasno je, niko ne mari da dugorocnu odrzivost agroindustrije.
Aleksandar Mihailovic
Svaki uvoz GMO treba tretirati kao zločin i suditi odgovornima kao okorelim kriminalcima, zločincima, ubicama. Ako je povećani uvoz poljoprivrednih proizvoda rezultat navodno jeftinijih proizvoda GMO nesme se imati milosti, a ukoliko pravosuđe želi da žmuri staviti i tamo sve odgovorne sa druge strane zakona. Razlog pada izvoza i porasta uvoza su i neodgovornost, ucene i uslovljavanja otkupljivača i posebno hladnjačara, ali i posledica mešetarenja uvozničkih lobija sa kojima su u sprezi verovatno i strane banke koje im daju kredite za uvoz, te političara alamunjatora koji bi da opet za provizije prodaju naše oranice i poljoprivredna dobra, gde je i PKB na tacni. Naša jedina prava šansa da opstanemo su intenzivna poljoprivreda, turizam, inovatorstvo, prerađivačka industrija, vodeni resursi i ogromni kadrovski potencijali mladih. Ukoliko odgovorni to ne vide i neće da vide sami trebaju da daju ostavke i odu na neeko imanje da čuvaju kokoške i ovce, mogu i svinje, koze i rogatu živinu.
Vesa D
..nece da se seje samo od sebe ..male okucnice su nestale ..cinili su ogromne trzisne viskove a i narod je bio vredan ...one su i u gradu i u selu ko god je imao malo zemlje mogao posejati povrca da bude dovoljno za jednu porodicu da se jede svez paradajiz ,krastavci luka belog crnog sangarepe, itd.., i to na na vrlo malom prostoru sa malim radom i ulaganjem..Umesto toga svi sade neke cvecare ptuje travnjake a basce nigde..jedino da se pase trava ili ovako da se cudimo uvozu ..
Милан
Спољно трговински дефицит је у прошлој години повећан за више од 20% и попео се на 4,8 милијарди евра, то је врло лош показатељ стања привреде. Тржиште је слободно, и једино цена и квалитет су најбитнији фактори. Немачка рецимо има суфицит у спољно трговинском билансу од скоро 400милијарди.
marta nikolic
Zasto uvozimo svinjsko meso i jaja???? Zasto je pasulj u jednoj obliznjoj prodavnici iz Hrvatske, a u drugoj iz Turkmenistana???!!!! Zelim da kupim domaci pasulj i svinjetinu i sve sto moze da bude domace0-zasto nije domace??!!!!!
Иларион Михајловић
Па зар немамо најуспешнију власт у историји постојања која све проблеме решава? И ако томе придодате 36000 људи због беле куге мање 2017. (што значи 100 људи мање ДНЕВНО - ко да није бела куга него црна куга) и још око 50000 који су трајно отишли у иностранство (још 170 људи мање ДНЕВНО) онда видите како се успешним стазама прогреса води Србија. Тако да су јаја и кобаје само колатерална штета. А што имамо пријатеље са запада.... Одрекосмо се свих са којима смо могли нормално да живимо и радимо, ради западњачког пријатељства. Па ето врхунских резултата.
Препоручујем 52

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља