субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:40

Живот прође а да га нисмо ни живели

Размишљам да повучем ручну кочницу, зауставим и изађем из воза, да прошетам пољем, поломим по који кукуруз надишем се свежег ваздуха и успут поздравим и питам незнанца: „Добар дан, како сте, да ли вам нешто треба?
Аутор: Марко Стојиљковићпетак, 09.02.2018. у 13:53
Фото Пиксабеј

Прође ми живот у потрази за бољим, за егзистенцијом и мирним сном. За животом који није од данас до сутра, од месеца до месеца, од плате до плате. У тој јурњави и бесконачној борби за местом под сунцем време лети још брже.

Догађаји се ређају ко на траци, као брзи вози који јури кроз поља, а ја гледајући кроз прозор тог воза не могу да докучим шта тачно видим. Брзина не диктира само темпо, већ и мој доживљај виђења ствари.

У тој визуелној магли изгуби се оно што у крајњем случају чини живот - мале ствари.

Како и када зауставити тај воз и уживати у магији званој живот. Наћи начин и то све ускладити, а при том не изгубити из вида све те мале ствари,  алхемичарски је посао. Живот прође а да га нисмо ни живели. Размишљам да повучем ручну кочницу, зауставим и изађем из воза, да прошетам пољем, поломим по који кукуруз надишем се свежег ваздуха и успут поздравим и питам незнанца:„Добар дан, како сте, да ли вам нешто треба?

У туђини су ми посебно осетљиви периоди пред неке наше празнике. Не само због чињенице да живим у иностранству већ да нисам близу људи који ми много значе, којима бих волео да помогнем, а не могу, нисам при руци. Ни да поделим радост с њима, ни тугу, ни да им скувам кафу, ни да им спремим огрев, одем у куповину, изведем на ручак или једноставно седнем с њима и поделим коју топлу реч.

Фото Пиксабеј

То се посебно односи на наше старије. Баке и деке са села који се свакодневно боре са немаштином. Који, иако нису у рату, воде непрекидну борбу за живот.

Осврћем се око себе, видим и овде у том истом иностранству старије људе, онако беспомоћне, саме, и што је најгоре, у немаштини.

Па ја сам мислио да овде тога нема. Кад сам крчио пут себи из Србије мислио сам да овде сви живе добро, и млади и стари. Да је пензија велика и довољна, да људима не мањка.

Седим и причам са Домиником, мојим најбољим и дугогодишњим пријатељем овде, који је из Пољске и сазнајем једну тужну али истовремено и надахнуту причу. По природи је спортиста и рекреативац и често трчи у оближњој шуми.

На путу до стазе застане и поигра се са комшијским псом онако преко ограде, па онда временом у дворишту. Затим крене да шета тог пса, па да га храни, па преко пса упозна и власницу, баку која сама живи у кући, прецизније викендици. Њена деца су попут Доминика и мене негде у емиграцији у потрази за бољим животом.

Има ли веће ироније? Доминик и његова вереница продубљују то познанство са баком, једном недељно јој носе намирнице, помажу око тежих послова у дворишту. Сада јој гради потпорни зид дужине неких 16 метара, и два метра висине.

Па је л` знаш ти то да радиш, питам га ја?

Добијам одговор да данас има свега на мрежи јутјуб и да он не жури нигде. Иначе, то његово познанство са баком траје више од  годину дана. Није то помоћ кратког даха.  Није базирана на некој материјалној користи с његове или њене стране. То је једна пре свега чиста људскост. Иако сматрам да смо пријатељи, да доста тога делимо, првих годину дана нисам ни сам знао за тај његов подухват. Херој без речи.

Фото Пиксабеј

Осврнем се мало око себе и видим да већ традиционално једна група људи организују куповину скромних поклона за Божић старијим људима без игде икога. Они имају скромну листу жеља, попут зимске капе, шала, чоколаде, прибора за личну хигијену и слично. Упишеш своје име поред имена особе и учиниш малу радост некоме коме то вероватно много значи. Мале ствари, мали људи а велика дела.

Колегиница с посла, изврсна куварица, већ седму годину редовно спрема  и пече колаче и продаје како у фирми тако и на тргу. Сав прилог од тога иде оном коме је та помоћ у тренутку потребна.

Недавно сам на тој поменутој мрежи јутјуб погледам прилог телевизије Пирот о групи студената Факултета за безбедност у Београду која је једног викенда притекла у помоћ старима у селу Студена, општина Бабушница. Спремили су им огрев и дали наду. Хероји без речи.

Шта је заједничко старима из Бабушнице, баки из Чешке, студентима безбедности и Доминику?

Брзи воз јури ка станици Европа. Јури мислећи да сви проблеми нестају оног тренутка кад се уђе у станицу.

Али живот не чека. Живот се дешава око нас. Кад мало боље размислим живот у Србији и није толико другачији од мог иностранства. Или је тако или сам ја решио да изађем из воза?

 

*(Блаженопочившем патријарху Павлу)

Марко Стојиљковић, Чешка

 

 


Коментари16
0cb23
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dejan cz
nije problem Češka. stvar je organizacije, očekivanja i ambicija. Što se tiče kvalitete socijalnog i kulturnog života nema bolje. Ja sam sa Češkom izuzetno zadovoljan. pozdrav :-)
natalija
A što se iz Češke na vratiš u Babušnicu? (Kad je sve isto). Ps. Na stazi od 1000 god., šta je uočljivo u Evropi (Češkoj ). Uspešne su one države gde je vekovima bilo: „junaci zamnom u boj“, a neuspešne su one države gde je uvek bilo: „junaci napred u boj“ (a ja ću na začelju….) ili modernije: „za narod jedni zakoni a za mene drugi zakoni (ili još bolje „ja“ da budem iznad svih zakona)“! Eto za meene je dobro da živim uČeškoj a vi se držite Babušnice.
Marko Stojiljkovic
@Natalija:Što bi Česi rekli,mešate jabuke i kruške! Apropo drugog dela komentara o tome kakvu Češka politiku vodi zadnjih hiljadu godina i u koji red zemalja spada još je davno Napoleon rekao:Zemlja bez sunca,žene bez morala! A ja verujem da dobrih ljudi ima svuda,a dobrim ljudima Babušnice svako dobro kao i vama Natalija.
Препоручујем 6
Mil
Preko plota voce izgleda lepse i sladje, ali kada ga probas puno je kiselije nego iz svoga vrta. Ipak, moras okusiti da bi to znao. Ali, komsije je tesko ubediti da je tako.
gordana t
zivot je mnogima prekinut surovo onog trenutka kad su nam srusili domovinu sfrj...pa drugima opet 9oih...danas kad dodjem u svoj Beograd nemam vise skolskih drugova, svi su rasuti kao biseri po belom svetu...svoj grad ne prepoznajem...da, zivot prodje a da u mnogim trenucima nismo stigli ni da uzivamo...samo kad pomislim koliko su me roditelji bili zeljni 90ih...i koliko majki nedostajem 2000 i neke...tamni vilajet...ne mozes biti tamo gde te srce vuce, vec tamo gde ti novci ne greju srce!
Miloš Petrović
Na stranu to, što većina nije u inostranstvu zbog novca, već mogućnosti da dobije priznanje za sopstveni trud i rad te vodi normalan život - sreća da kod kuće novac ne igra nikakvu ulogu.... ;-)
Препоручујем 28
Nikola N.
Svidja mi se clanak, i ja sam daleko od doma i ne vidim bas neku specijalnu poentu. Sve zavisi od licnosti i da li je svrha necijeg zivota materijalno ili duhovno. A bas kao sto napisa u clanku i ovo materijalno je ovih dana i te kako upitno. Samo neupuceni i povrsni mogu drugacije da tvrde.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља