четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:53

Преградна брана на Рашки положила испит

За само два дана протеклог викенда преградна брана на реци Рашки код Батњика зауставила је преко три тоне амбалажног отпада
Аутор: С. Бакрачевићпетак, 09.02.2018. у 22:00
Рашка донела тоне пластичног отпада (Фото Секопак)

Рашка – Када је у априлу прошле године на реци Рашки код Батњика, у општини Рашка, скоро на граници са општином Нови Пазар, пуштена у рад прва преградна брана у Србији за одбрану реке од пластичног амбалажног отпада, било је и скептичних, који нису веровали у тај пилот-пројекат.

 Због обилних киша минулог викенда и пораста водостаја, река Рашка је са собом понела и нагомилани отпад са дивљих депонија на њеним и обалама њених притока на подручју новопазарске општине. Да ту количину отпада није зауставила брана на Батњику, он би стигао у Ибар, а затим даље у веће реке.

У компанији „Секопак”, која је у сарадњи са општином Рашка и поставила ову брану, израчунали су да је за десет месеци овде сакупљено преко пет тона амбалажног, углавном пластичног отпада, а за само два дана прошлог викенда преко три тоне.

Уобичајено, на брани ради један радник који свакодневно одлаже отпад који вода донесе, а сада је са надошлом реком стигло превише „робе” па неколико радника Комуналног предузећа из Рашке данима разврстава пластичне флаше, кутије и кесе, које се касније пресују, балирају и иду даље на рециклажу. А реком плутају нове количине.

Брана на Батњику спречава да се амбалажни отпад, који се немилице баца у реку Рашку на територији новопазарске општине, овде заустави. Њоме се у ствари општина Рашка брани од комшијског смећа.

Председник општине Рашка Игњат Ракитић, иако је иницијатор да се брана постави, признаје да је и сам пре десет месеци био помало сумњичав да ли ће тај пројекат да успе.

– Ми смо прошле године кроз јавне радове после постављања бране очистили наш део реке Рашке од Батњика до града Рашке. Јесте сада сезона високог водостаја, али да није било бране, већ сада би река изазвала праву еколошку катастрофу. Ефекат бране је премашио сва наша очекивања – каже Ракитић уз наду да ће брана да издржи и пролећне високе водостаје.

Председник рашчанске општине каже да ће фотографије нагомиланог смећа код бране на Батњику да покаже и градоначелнику Новог Пазара Нихату Бишевцу, јер ова река од извора у Сопоћанима па до Батњика тече кроз подручје те општине. Каже да би ове две општине морале заједно да заштите реку Рашку.

Није било баш пријатно ни градоначелнику Новог Пазара Нихату Бишевцу сазнање колико је пластичног отпада овај град реком Рашком испоручио комшијама у Рашки.

– Морамо хитно насеља поред река, и приградска и сеоска, „покрити” већим бројем контејнера да би становници имали где да одлажу смеће, а уз то појачаним инспекцијским надзором и строжим казнама утицати на становнике да не бацају смеће у реку и на дивље депоније на обалама – каже Бишевац. Он додаје да се и у Новом Пазару размишља да се у сарадњи са предузећем „Србија-воде” види где би и како бране, сличне оној на Батњику, могле да се поставе и на новопазарском делу реке Рашке и њеним притокама.

Када је брана у Батњику отворена министар пољопривреде Бранислав Недимовић обећао је да ће, ако се овај пилот-пројекат покаже успешним, држава наћи средства у буџету да на сличан начин заштити и веће реке. Председник рашчанске општине Игњат Ракитић сматра да би на сличан начин отпад из Косовске Митровице и других места кроз која протиче река Ибар, могао да се зауставља код Руднице.

А у компанији „Секопак” верују да ће, ако брана на Батњику овог пролећа положи испит, да учврсте своју лидерску позицију у области управљања амбалажним отпадом и указују на заслуге партнера у овом подухвату: Апатинске пиваре, „Књаза Милоша”, „Тетрапака”, ЦРХ-а и „Бал паковања”, са надом да ће списак компанија које брину о заштити животне средине да буде све дужи.


Коментари33
7988e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran
Свима који помињу кајање због одласка и не знам каква све осећања: Лепо је отићи из труле Србије и живети нормалним животом! Ова слика говори све о томе какав је морал Срба и осталих у тој такозваној држави. Савесни појединци су осуђени на пропаст, на исмејавање, ниподоштавање и понижавање од стране "небеског" народа. Све који су нешто вредели и желели да помогну сте или протерали или побили, ето вам и Србије и "срца" Србије па уживајте.
Zoran Pejic
Isto vazi i za Dansku, svakojaku plasticnu ambalazu u marketima ima masina za prihvat istih. Moj unuk svakodnevno obezbedjivao sebi dzeparac ili za iznos uzimao robu sa slipom na kasi. Tako se radi u truloj drzavi Danskoj.
Јован З.
Ja radim na projektu da sa decom i ženom što pre napustim Srbiju. Mene je sramota od ljudi i lošeg koje se nagomilalo u ovom narodu - da nema nade za napredak. Sve korumpirano, nevaspitano i nepismeno komanduje, a o tome kako se odnosimo jedni prema drugima i sredini u kojoj životarimo - ne bih trošio reči.
Popić Milenko
Rečenicom zapisanom na ulaznim vratima knjižare "Miloš Crnjanski" izdavačke kuće Delfi na ulici Vase Čarapića u BGD, koju, doduše, ne pročita ni prolaznik u žurbi /prema tuđini/ ili kupac , pisac ne savjetuje nikome da, olako, ponovi njegov gorko iskustvo emigrantskog života iz "Romana o Londonu". Razočarenje, stoji tu, dostiže vrhunac onda kad se, nakon decenija izbivanja, /životarenja, kako Vi kažete/ nemogućom utvrdi snažna želja za povratkom, kao jedini lijek za bol zbog odlaska. Život je već prošao.
Препоручујем 5
Duka Mihajlovic
Zivim U Australiji 48 godina, mene bi savest grizla da bacim smece kroz prozor dok vozim, ili na ulicu. I svaki put kad posetim Srbiju sokiram se kad vidim kako se narod ponasa prema prirodi po pitanju ekoloskih pitanja. Ljudi su nekulturni po ovom pitanju, I dok drzava ne pocne da kaznjava za ovakve prekrsaje nema od toga nista. Jos jedna stvar, kako da covek uziva u restoranu dok jede a oko mog stola svi puse? Par pitanja za raxmisljanje.
Препоручујем 13
Прикажи још одговора
milan ćurić
Konačno jedan projekat iz oblasti ekologije koji je pokazao celoj Srbiji kako se može kad se hoće. Sve pohvale za opštinu Raška.
VlaDo
Kada ce po granama siriti mreze da hvataju najlon kese koje lete?
Dobrica Lazic
VlaDo, na Novom Beogradu u naselju gde stanujem, trgujem u Maxi trgovini i gotovo svaki put predlozim zaposlenima na kasi da je vreme da se krene sa naplacivanjem plasticnih kesa. Svaki put se nasmeju, imaju razumevanja za moj predlog, i cak sta vise, potpuno se slazu sa mnom, ali one o tome ne odlucuju i ne mogu da komentarisu. Misljenja sam da kada bi naplacivali najlonsku kesu samo 5 dinara po komadu, prepolovio bi se broj "letecih i visecih plasticnih kesa po drvecu" i po celom gradu. A ako bi jedna kesa kostala 10 dinara, uveren sam da bi grad bio skoro cist. A da ne govorimo o ceni od 20 dinara po kesi. Delis li moje misljenje?
Препоручујем 6

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља