субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:46

Расте број предузећа и радњи

У 2017. години основано је 43.446 фирми – 8.795 предузећа и 34.651 радња, што је највише од 2011. – Истовремено обрисано је 24.668 фирми – 2.936 предузећа и 21.732 радње, двоструко мање него 2010.
Аутор: Александар Микавицапетак, 09.02.2018. у 23:08
Држава подржава оснивање нових фирми (Фото Пиксабеј)

Према подацима Агенције за привредне регистре (АПР), у 2017. години у Србији је основано највише привредних субјеката после 2010. године, а истовремено је обрисано двоструко мање него 2011. У прошлој години укупно је основано 43.446 фирми, од тога 8.795 привредних друштава, односно предузећа и 34.651 предузетничка радња, што је 3,3 одсто више него 2016. године. По месецима, највише друштава основано је у марту (948), а предузетника у мају (4.257). Истовремено је обрисано 24.668 фирми – 2.936 предузећа и 21.732 радње, двоструко мање него 2010.

Тако је укупан број привредних субјеката у 2017. повећан за 8.795. Од тога је број предузећа повећан за 2.936, а радњи за 9.983.

– Неколико претходних година имали смо између 105.000 и 110.000 привредних друштава и између 210.000 и 215.000 предузетника, што је укупно око 330.000 привредних субјеката, а у последње три тај број је премашио 360.000 – изјавио је директор Агенције за привредне регистре (АПР) Звонко Обрадовић.

У АПР-у напомињу да ова пожељна статистика траје већ четири године. Већи број основаних у односу на угашена предузећа бележи се од 2013, с изузетком 2015, док је код предузетничких радњи овај позитиван тренд видљив од 2014. године. Од 2013. годишње се, у просеку, оснивало око 8.400 предузећа, а гасило око 2.450. Код предузетничких радњи је обрнуто – годишње се отвори око 30.000, али се много и затвара. Било је година, од 2009. наовамо, када је број затворених фирми био већи од броја отворених.

Раст приватног сектора изражен у повећању броја предузећа и предузетничких радњи доводи до раста броја запослених и њихових зарада. Према основним показатељима макроекономских кретања, које Министарство финансија објављује сваког месеца, у 2011. години било је, у просеку, 1,86 милиона запослених и 753.000 незапослених, а у 2017. је у просеку месечно било 1,97 милиона запослених, 51.000 више него у претходној, уз 657.000 незапослених.

За Небојшу Атанацковића, члана Социјално-економског савета који заступа послодавце, овај повољан тренд је дошао као последица неколико повољних околности. За нека побољшања заслужна је Влада Србије, а неки повољни ветрови дошли су споља.

– Поред тога, четири године нема запошљавања у јавном сектору, па се људи одлучују да загазе у несигурне воде приватног пословања – каже Атанацковић. – Осим тога, много је људи остало без посла. Једни су морали да оду из „државне службе”, а други из фирми које су отишле у стечај. Подаци говоре да су неки од њих покренули сопствени посао. Добро је што се од почетка ове године почетници у приватном послу ослобађају пореза и доприноса у прве две године пословања. Али, важно је и да држава подржи опстанак постојећих фирми. Пре свега смањивањем пореза и доприноса на зараде, али и других дажбина, које су највеће у региону.

У 2016, као првој „Години предузетништва”, држава је издвојила више од 16 милијарди динара за подстицање нових приватних послова. Одобравани су повољни кредити, а четвртина од поменуте суме нуђена је без обавезе да се врати. Подржано је око 8.000 привредника са више од 12,8 милијарди динара, 377 привредника је набавило опрему вредну 548 милиона динара, тако да ће у наредне две године отворити још 1.600 радних места. Кредитну подршку добило је и 160 почетника.

У 2017. као првој години „Деценије предузетништва”, за ту намену је обезбеђено 18,24 милијарде динара, од тога 7,67 милијарди динара без обавезе враћања.

Да је од 2015. дошло „до извесног побољшања” услова пословања, сматра и економиста Милојко Арсић, уредних „Кварталног монитора” Фонда за развој економске науке (ФРЕН).

– Тај бољитак је последица промењене државне политике – каже Арсић. – Остаје да се види да ли ће ово побољшање бити трајно и да ли ће се убрзавати. Повећању броја отворених предузећа и предузетничких радњи доприносе и државни подстицаји парама из буџета, а и банке су снизиле камате, тако да су кредити јефтинији.

Према критеријуму лакоће пословања на листи Светске банке, Србија се у 2016. нашла на 59. месту међу 189 рангираних земаља, што је скок од чак 32 места, а на ранг-листи за 2017. на 43. позицији. На ранг-листи 137 земаља за 2017. Светског економског форума по глобалном индексу конкурентности Србија је на 78. месту, што је најбољи пласман од 2010. године. Наша земља је напредовала 12 места у односу на пласман у претходној години, када је била на 90. месту.

Арсић подсећа да је претходних година привредни амбијент побољшан у издавању грађевинских дозвола, раду инспекцијских служби, регулативи тржишта рада и поједностављењу неких административних процедура.


Коментари1
b12b0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дејан.Р.Тошић
Normalno je da raste broj otvorenih preduzeca ali takodje raste i broj preduzeca koji imaju blokirane racune, i to od 1do 6 god. Bez stecaja. Da li se ikada neko zapitao iz kog razloga vam se oduzme vozacka dozvola? Pa da ne mozete da upravljate vozilom u periodu propisane kazne. Iz kog razloga takav princip ne funkcionise u privredi? Iz kog razloga se dozvoljava zastupnicima preduzeca ciji je racun u blokadi da otvaraju nove privredne subjekte a da poverioci i drzava ostaje uskracena i za dugovr i za poreze. Koja pametna glavica je ukinula Zajon po kojem ako je privrednik 3god.u blokadic ide u stecaj po automatizmu? Pa kome odgovara da imamo 150000 preduzeca u blokadi poslovnog racuna a da ne idu u stecaj nego otvaraju druge pr. Subjekte. Kome to odgovara?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља