Синоћ је у Нишу формиран правни савет за припрему тужбе против 19 земаља чланица НАТО које су учествовале у бомбардовању Србије осиромашеним уранијумом. Како нам је рекао адвокат Срђан Алексић, на скуп су позвани нишки правници, адвокати, лекари и професори универзитета, а касније ће бити укључени стручњаци из целе Србије како би била написана тужба за процесе које ће пред судовима Италије, Француске, САД и других земаља покренути оболели појединци или њихове породице.

У тужбама ће бити наведена имена оштећених, а нишки адвокати очекују помоћ колега из држава НАТО, пре свега из Италије, јер ова земља је, подсећа Алексић, најдаље отишла у овој судској пракси, зато што су нашли узрочно-последичну везу између боравка њихових војника на Косову и Метохији и оболевања од рака. Италијанска парламентарна комисија је утврдила ту везу и сада тражи изгласавање закона о компензацијама за оболеле војнике.

Неки од њих су добили и судске процесе, уз одштету, па адвокат Алексић каже да је италијанска пракса ветар у леђа и за нас да и ми радимо на заштити српских грађана и на покретању поступака пред њиховим судовима.

Овај нишки доктор правних наука каже да има и личне разлоге за ову иницијативу јер рођен је у селу Буштрање недалеко од Прешева, у којем је малтене пола села после бомбардовања умрло од канцера. Раније је умирало њих двоје-троје, а сада осамдесет одсто умире од ове болести.

Иницијатори формирања нишког савета најављују одржавање међународне конференције посвећене овим тужбама у мају, али познато је да је Друштво за борбу против рака у Београду већ организовало сличну акцију, али пред Владом Србије. Председник овог друштва професор Слободан Чикарић каже да су тој иницијативи претходила два симпозијума на основу којих је формулисан став да треба испитати у којој мери је осиромашени уранијум утицао на пораст оболевања и умирања од рака.

Предлог о раду на том пројекту је, наставља Чикарић, упућен Александру Вучићу, а председник га је доставио влади, на основу чега су три министра, Лончар, Триван и Вулин, са сарадницима, разговарали с делегацијом друштва. Тада је речено да треба направити пројекат на којем би радили стручњаци и да би то била основа за испитивање земљишта, воде, хране, а и контролу здравља становништва и посебно становника и војника који су били или су и сад у најугроженијим подручјима.

Др Чикарић каже да би та испитивања трајала најмање две године, али да би ове активности посебним законом требало да озваничи скупштина. Тек на основу ових истраживања и у зависности од њихових резултата било би могуће формулисати тужбу. Преостаје, међутим, да се види шта ће бити од поменуте иницијативе.

Да ли та иницијатива пред Владом Србије искључује формирање нишког савета? Професор каже да је нишки састанак подстакнут захтевима италијанске комисије и судским поступцима пред тамошњим судовима. „Држао сам у рукама једну такву пресуду у којој је између осталог наведено да је од нешто више од 500 италијанских војника оболело њих око 400!” Чикарић, међутим, процењује да би појединачни судски спорови, које би пред страним судовима водили наши грађани, вероватно дуго трајали, али кад би на основу истраживања и доказа тужбу формулисала наша држава онда би она имала много већу тежину.

– Немамо ништа против да влада формира свој тим, али и ми са овог подручја, где су последице бомбардовања најтеже, имамо разлога да заступамо наше људе. Кад италијански суд пресуђује у прилог својих војника зашто не би и у корист наших оштећених грађана – каже адвокат Горан Алексић.