уторак, 18.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:42

Биљана, блогерка на гласу

За свега осам месеци сакупила је више од 40.000 пратилаца на јутјуб каналу „Креирам свој живот”, она трчи, плива, јаше коња, има 13 година и живи у Суботици
Аутор: Катарина Ђорђевићнедеља, 11.02.2018. у 10:30
Када јој је први пут дијагностикован канцер, Биљана Стојковић имала је непуних осам година (Фото лична архива)

Има­ла је не­пу­них осам го­ди­на ка­да јој је ди­јаг­но­сти­ко­ван зло­ћуд­ни ту­мор ко­сти­ју – обо­ље­ње ко­је се ја­вља код јед­ног од 100.000 де­це. Ни­је има­ла вре­ме­на ни да се опо­ра­ви од шо­ка и ту­ге, а но­га јој је већ би­ла ам­пу­ти­ра­на из­над ко­ле­на. И то ни­је био крај, већ са­мо по­че­так ње­не бор­бе ко­ја је под­ра­зу­ме­ва­ла ис­цр­пљу­ју­ће хе­мо­те­ра­пи­је, гу­би­так ду­ге ва­ло­ви­те ко­се и стреп­њу за жи­вот, али и бит­ку с пред­ра­су­да­ма око­ли­не, ко­ја не­рет­ко дис­кри­ми­ни­ше осо­бе с хен­ди­ке­пом. 

Три­на­е­сто­го­ди­шња Би­ља­на Стој­ко­вић да­нас тр­чи, пли­ва, не­у­стра­ши­во ја­ше ко­ња и за све­га осам ме­се­ци са­ку­пи­ла је ви­ше од 40.000 пра­ти­ла­ца на свом ка­на­лу на ју­тјуб ка­на­лу ко­ји се зо­ве „I cre­a­te my li­fe” (Ја кре­и­рам свој жи­вот), а ње­ни бло­го­ви има­ју ви­ше од ми­ли­он и по пре­гле­да. Ова мла­да бло­гер­ка на­пра­ви­ла је пра­ви бум на ин­тер­не­ту ка­да је не­дав­но по­ста­ви­ла ви­део под на­зи­вом „Све о мо­јој но­зи и о про­те­зи”, ко­ји до да­нас има ви­ше од 500.000 пре­гле­да.

 У ал­бу­му ње­них оми­ље­них фо­то­гра­фи­ја по­себ­но ме­сто за­у­зи­ма сли­ка с мо­ти­ва­ци­о­ним го­вор­ни­ком Ни­ком Ву­ји­чи­ћем, ко­ји је по­се­тио ње­ну род­ну Су­бо­ти­цу и том при­ли­ком се упо­знао с Би­ља­ном.  

„Од­лу­чи­ла сам да на­пра­вим ви­део-блог 2016. го­ди­не, али се њи­ме ак­тив­но ба­вим ско­ро осам ме­се­ци. Са сво­јим пра­ти­о­ци­ма нај­че­шће ко­му­ни­ци­рам пу­тем дру­штве­них мре­жа – углав­ном пре­ко ’Ин­ста­гра­ма’ и ’Ју­тју­ба’. Пре све­га се тру­дим да кроз са­др­жа­је ко­је пре­зен­ту­јем по­ка­жем љу­ди­ма да је океј би­ти дру­га­чи­ји. Да не тре­ба вр­ши­ти дис­кри­ми­на­ци­ја над дру­гим љу­ди­ма. И да ни­ка­да не за­бо­ра­ве да са­ња­ре­ње не ко­шта, али да би се тај сан оства­рио по­треб­но је мно­го ра­да – пр­вен­стве­но на се­би, а то је не­што што мно­ги љу­ди за­бо­ра­вља­ју да ра­де. Тру­дим се да ко­му­ни­ка­ци­ја бу­де дво­смер­на, од­но­сно да и мо­ји пра­ти­о­ци да­ју сво­је су­ге­сти­је, кри­ти­ке, пи­та­ња и ре­чи по­др­шке ко­је су ва­жне и за мој, али и за њи­хов жи­вот. На­сто­јим да увек од­го­ва­рам на по­ру­ке и по­мог­нем љу­ди­ма ко­ји су ми се обра­ти­ли за по­моћ. Љу­ди ми се ја­вља­ју због ра­зних про­бле­ма – дру­штве­них, емо­тив­них, при­ват­них и ми их ре­ша­ва­мо за­јед­но”, при­ча ова хра­бра ти­неј­џер­ка.  

Ка­да се освр­не на бли­ску про­шлост, Би­ља­на кон­ста­ту­је да јој је бо­лест про­ме­ни­ла жи­вот за сто осам­де­сет сте­пе­ни – и у по­зи­тив­ном, и у не­га­тив­ном сми­слу. У том пе­ри­о­ду ни­је би­ло пу­но де­це с ко­јом се дру­жи­ла, а ка­да је по­че­ло ле­че­ње, ве­ћи­ну вре­ме­на је про­во­ди­ла у изо­ла­ци­ји због здрав­стве­ног ста­ња и пре­вен­ци­је би­ло ка­квих до­дат­них обо­ље­ња. 

„Ка­да ми је пр­ви пут био кон­ста­то­ван кан­цер, има­ла сам не­пу­них осам го­ди­на. Мо­жда зву­чи ма­ло нар­ци­со­ид­но, али ми­слим да са­ма са­ма се­би би­ла нај­ве­ћи са­ве­зник – из­у­зи­ма­ју­ћи ро­ди­те­ље ко­ји су би­ли уз ме­не 24 ча­са днев­но. А он­да сам схва­ти­ла да мо­гу би­ти окру­же­на са сто­ти­ну љу­ди ко­ји же­ле да ми бу­ду по­др­шка, то не­ће ни­шта про­ме­ни­ти ако ја не же­лим или не мо­гу да се осе­ћам до­бро. Ипак, мо­рам да ка­жем да ми је ве­о­ма зна­чи­ла по­др­шка ко­шар­ка­ши­це На­та­ше Ко­ва­че­вић, ко­ја је та­ко­ђе оста­ла без но­ге по­сле са­о­бра­ћај­не не­сре­ће. Она ми је по­ка­за­ла да сам и кроз мра­чан ту­нел мо­жеш ше­та­ти, са­мо ако се се­тиш да упа­лиш све­тло”, при­ча Би­ља­на Стој­ко­вић. 

Да­нас се сва­ко­дне­ви­ца ове ти­неј­џер­ке ма­ње-ви­ше не раз­ли­ку­је пу­но од жи­во­та ње­них вр­шња­ка – успе­шно за­вр­ша­ва осмо­го­ди­шњу шко­лу и тру­ди се да одр­жа­ва жи­ву ко­му­ни­ка­ци­ју са сво­јим пра­ти­о­ци­ма на дру­штве­ним мре­жа­ма. А на пи­та­ње – ка­ко из­гле­да ски­ца ње­не бу­дућ­но­сти, Би­ља­на ка­же: 

„Ма­штам о то­ме да упи­шем при­род­ну гим­на­зи­ју, а да на­кон ње за­вр­шим и ме­ди­цин­ски фа­кул­тет”.


Коментари2
7b6f9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Предраг
Свако добро и све најлепше, а највише здравља теби мала јунакињо, и даће драги Бог да поживиш дуго да упишеш и завршиш све што желиш.
Sasa Trajkovic
Kompliment ovoj mladoj dami koja nam daje jednu od najvećih lekcija u životu da u životu nema pravde ali da se borbom može pobediti i bolest i hendikep.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља