петак, 23.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 10.02.2018. у 21:44 Јована Рабреновић

Банкари добро зарађују, али и стрепе за посао

Дигитализација и нови власници банака смањују број запослених
(Фото Д. Јевремовић)

Од про­се­ка пла­те у бан­кар­ском сек­то­ру ве­ро­ват­но се оша­му­те мно­ги у Ср­би­ји и, на­рав­но, по­же­ле та­кво рад­но ме­сто. Јер, бан­кар­ски слу­жбе­ни­ци про­шле го­ди­не у про­се­ку ме­сеч­но су за­ра­ди­ли 100.558 ди­на­ра, по­ка­зу­ју зва­нич­ни по­да­ци ста­ти­сти­ке. То је дво­стру­ко ви­ше од про­се­ка пла­те у Ср­би­ји за це­лу го­ди­ну ко­ја је из­но­си­ла 47.893. ди­на­ра. 

У Син­ди­ка­ту фи­нан­сиј­ских ор­га­ни­за­ци­ја Ср­би­је ка­жу, ме­ђу­тим, да про­сек не да­је пра­ву сли­ку.

– Пла­те чел­них љу­ди и њи­хо­ви бо­ну­си ди­жу про­сек бан­кар­ског сек­то­ра, јер оне иду до не­ко­ли­ко сто­ти­на хи­ља­да ди­на­ра. Шал­тер­ски рад­ни­ци ко­ји има­ју сред­њу струч­ну спре­му, на при­мер, ма­ло за­ра­ђу­ју. Да ли ве­ру­је­те да има ба­на­ка у ко­ји­ма рад­ни­ци на шал­те­ру за­ра­ђу­ју са­мо 30.000 ди­на­ра ме­сеч­но. А ако им је рад­но вре­ме до пет не зна­ју да ли ће иза­ћи с по­сла у се­дам или осам уве­че. Нај­го­ре је они­ма на шал­те­ру, јер ме­наџ­мент по­ста­вља ви­со­ке зах­те­ве за ма­лу пла­ту – ка­же Ми­лан Алем­пи­је­вић, пред­сед­ник овог син­ди­ка­та.

Ка­кве пла­те та­кве и от­прем­ни­не. У слу­ча­ју да су тех­нич­ки ви­шак ме­наџ­мент до­би­ја по не­ко­ли­ко де­се­ти­на хи­ља­да евра, док они на ни­жим по­зи­ци­ја­ма по не­ко­ли­ко сто­ти­на или хи­ља­да евра.

Ма­ње је, ме­ђу­тим, по­зна­то да су бан­кар­ски слу­жбе­ни­ци по­след­њих го­ди­на че­сто оста­ја­ли без по­сла. Раз­лог за то је са­вре­ме­ни­је по­сло­ва­ње ба­на­ка, али и њи­хо­ва ку­по­ви­на и спа­ја­ње. Нај­ви­ше за­по­сле­них у бан­кар­ском сек­то­ру би­ло је 2008. го­ди­не ка­да је ра­ди­ло 32.342 осо­бе. Од та­да број се сма­њу­је па је у бан­ка­ма у 2017. го­ди­ни на еви­ден­ци­ји би­ло 23.342 слу­жбе­ни­ка. Зна­чи, око де­вет хи­ља­да њих оста­ло је без по­сла. 

– Но­ви вла­сни­ци ба­на­ка от­пу­шта­ли су на сто­ти­не љу­ди и то од­мах по пре­у­зи­ма­њу, а то ни­је по про­пи­си­ма. По За­ко­ну о ра­ду у пр­вој го­ди­ни, по пре­у­зи­ма­њу, но­ви вла­сник не сме да ме­ња ни­је­дан акт бан­ке, па ни онај о си­сте­ма­ти­за­ци­ји. Де­ша­ва се, на при­мер, да по­ша­љу по 200-300 рад­ни­ка на пла­ће­но од­су­ство, у ме­ђу­вре­ме­ну им уки­ну рад­но ме­сто та­ко да они не­ма­ју где да се вра­те. Жа­ли­ли смо се На­род­ној бан­ци ко­ја нам је од­го­во­ри­ла да ни­је над­ле­жна, а под­не­ли смо и зах­тев за оце­ну устав­но­сти пра­вил­ни­ка о си­сте­ма­ти­за­ци­ји у тим бан­ка­ма. Или се де­ша­ва да про­гла­се љу­де тех­но­ло­шким ви­шком и упр­кос то­ме што по про­пи­си­ма шест ме­се­ци не сме­ју ни­ко­га да при­ме на то ме­сто они то ипак ура­де. За­по­сле­ни их ту­же, али суд­ски спо­ро­ви, ме­ђу­тим, ду­го тра­ју. Кр­ши се и За­кон о бан­ка­ма ко­ји про­пи­су­је да у сва­кој екс­по­зи­ту­ри мо­ра да бу­де нај­ма­ње дво­је за­по­сле­них, бла­гај­ник и још је­дан. Има и ба­на­ка у ко­ји­ма чак по­ло­ви­на за­по­сле­них ра­ди на од­ре­ђе­но вре­ме да би вла­сни­ци сма­њи­ли тро­шко­ве – ка­же наш са­го­вор­ник из „кров­ног” син­ди­ка­та фи­нан­сиј­ских ор­га­ни­за­ци­ја.

На пи­та­ње да ли су за­по­сле­ни у бан­ка­ма син­ди­кал­но ор­га­ни­зо­ва­ни Алем­пи­је­вић од­го­ва­ра по­тврд­но ма­да ка­же да има и слу­ча­је­ва да син­ди­кал­но ор­га­ни­зо­ва­ње у бан­ка­ма ни­је ус­пе­ло. И то на при­ти­сак ме­наџ­мен­та. 

Не от­пу­шта­ју бан­кар­ске слу­жбе­ни­ке са­мо но­ви вла­сни­ци ба­на­ка, већ и ин­тер­нет, од­но­сно ди­ги­та­ли­за­ци­ја и по то­ме Ср­би­ја ни­је из­у­зе­так. Код нас, на при­мер, Те­ле­нор бан­ка уоп­ште и не­ма слу­жбе­ни­ке, све је ди­ги­та­ли­зо­ва­но.

Ис­тра­жи­ва­ње Европ­ске бан­ков­не фе­де­ра­ци­је по­ка­зу­је да су бан­ке у Европ­ској уни­ји за­тво­ри­ле у 2016. го­ди­ни 9.100 по­слов­ни­ца и от­пу­сти­ли око 50.000 рад­ни­ка због све ве­ће по­пу­лар­но­сти ин­тер­нет­ског бан­кар­ства. Исте го­ди­не број по­слов­ни­ца у ЕУ спу­стио се на 189.000, што је 4,9 од­сто ма­ње не­го што их је би­ло на кра­ју прет­ход­не го­ди­не.

Сек­тор је на кра­ју 2016. го­ди­не за­по­шља­вао око 2,8 ми­ли­о­на љу­ди, нај­ма­ње од 1997. го­ди­не.

Од 2008. го­ди­не у ЕУ је за­тво­ре­но укуп­но 48.000 по­слов­ни­ца ба­на­ка што је ви­ше од пе­ти­не. Про­шле го­ди­не је тренд убр­зао у од­но­су на 2015. го­ди­ну ка­да је њи­хов број сма­њен три од­сто. Бан­ке су за­тва­ра­ле ску­пе фи­зич­ке по­слов­ни­це ка­ко би сма­њи­ле тро­шко­ве с об­зи­ром на окре­та­ње број­них кли­је­на­та елек­трон­ском пла­ћа­њу, ди­ги­тал­ном и мо­бил­ном бан­кар­ству.

Плата већа од 100.000 динара

Бан­ка­ри­ма је про­шле го­ди­не с про­сеч­ном пла­том не­што ве­ћом од 100.000 ди­на­ра нај­бо­ље ишло од свих за­по­сле­них у фи­нан­сиј­ским де­лат­но­сти­ма и оси­гу­ра­њу чи­ји је про­сек за­ра­де био 87.009 ди­на­ра. У оси­гу­ра­њу, ре­о­си­гу­ра­њу и пен­зиј­ским фон­до­ви­ма про­сек за­ра­да је био 68.053 ди­на­ра, док је у по­моћ­ним де­лат­но­сти­ма у фи­нан­сиј­ским услу­га­ма и оси­гу­ра­њу про­сек пла­та био 25.974 ди­на­ра. Ја­сно је да про­сек пла­та у свим фи­нан­сиј­ским де­лат­но­сти­ма ди­жу упра­во бан­ке.

Коментари7
f3772
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dacha
E pa zato vecina ode napolje.. ako vec rade prekovremeno bar nesto zarade!
Nenad
Pa isto je i u USA . Ovde u banci gde drzim pare radila jedna nasa devojka . Kad mi je rekla kolike su im plate potpuno je ista slika ko u Srbiji mozda i surovija. Oni rade za tek nesto iznad minimuma ( u Ilinoisu je to 8.5$ po satu a ti na salteru mucenici imaju 11-12$ ili tu negde ) . Dakako u svakoj banci par celnih ljudi imaju ogromne plate koje sa bonusima desetinama puta prelaze ove mucenicke. I prosek na kraju ispadne lep kao i ovde oko 100000 dinara. Tako funkcionise cela Amerika do zadnjeg dzepa . Mucenici rade za sicu a bosovi za stratosfericne sume , prosek ispadne sasvim fin. Sto se tice radnog vremena i uslova a uzgred i plata sve zavisi od trzista ponuda-traznja . Imas retko zanimanje ( ili SKLIS) gazde placaju i "klece" . Nemas , neka ti je Bog na pomoci.Nema veze gde zivis , USA, Srbija, Ruanda, Brazil. Apsolutno je isto. Recimo mozda je Japan jedna od retkih zemalja gde organizovano brinu o svojim gradjanima. Ostalo TUGA golema. Najsuroviji kapitalizam nazalost
Biljana LA CA
Ponuda i potraznja uslovljava platu i normalno je da oni sa SKILSom kako vi to kazete imaju vise od onih na cijem bi radnom mestu mogli svi da rade i zato drzave uredju minimalnu satnicu da zastite one bez SKILSa. U USA je to oko 8$ po satu.Vecina ljudi zaradjuje mnogo vise jer preko 30% zaposlenih u USA ima visoko obrazovanje koje podrazumeva i visoke prihode pa kada bi se racunsla prosecna plata ona bi bila vrlo vosoka jer ovde zivi 15 miliona milionera sto je svaki dvadeseti covek. Medjitim u USA se ne iskazuje prosecna plata kako vi to sugerisete nego uobicajena i ona je oko 50 hiljada $ godisnje.
Milos
Pa to sto je radno vreme do 17 a idu kuci u 19 nije problem samo bankarskih sluzbenika vec velikog broja zaposlenih u privatnim firmama u Srbiji.Iz licnog iskustva u nekoliko velikih i dobro poznatih firmi gde sam radio video sam da menadzeri ne dozvoljavaju zaposlenima da izadju pre 19h cak iako nema posla, naravno da bi ostavili utisak na nadredjene i dobili bonus.To je zapravo drzanje zaposlenih u saci i vrsta mobinga jer se zloupotrebljava cinjenica da je izbor radnih mesta na trzistu vrlo ogranicen pa mnogi menadzeri smatraju da svojim zaposlenima mogu da rade sta god hoce jer nemaju gde da odu.Mislim da bankarski sektor prednjaci u ovakvoj vrsti mobinga.
Pun Ime
Bilo bi fer napomenuti da se pocinje u 9:00 a ne kao ranije u 7:00. Ne znam zasto se uvek izostavlja deo koji vrlo mnogo znaci, osim ako nije rec o tendencioznom manipulisanju.
Nesa
Ako mi je radno vreme do 17h, ja idem kuci u 17h osim ako mi poslodavac/menadzer ne placa prekovremeno. Ako , kojim slucajem moram da ostanem da radim prekovremeno...a poslodavac/menadzer se pravi lud-onda ja naplatim novac od istog , vrlo lako se dogovorimo, inace mu iznosim stvari iz stana !
Perica Savic
Raspon plate šalterskog sluzbenika i plate menadžmenta je toliko ogroman, da ovde nema mesta nikakvoj statistici. Na šalteru je plata 30-tak hiljada i sa fakultetskim obrazovanjem. Čist primarni kapitalizam.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља