Суботица – Приликом усвајања буџета ова ставка није ни помињана, те су само пажљиви читаоци буџета за 2018. годину, код рада ЈКП „Водовод и канализација” уочили реченицу „због две хаварије у 2017. години на уређају за пречишћавање отпадних вода”, као и да ће у области комуналних делатности град омогућити куповину опреме потребне да се избегну хаварије. У буџету је за ове намене издвојено 25 милиона динара.
Спој речи хаварија и пречистач код Суботичана је одмах знак за узнемирење јер је јасно да ће ту жртва бити и иначе еколошки осетљиво Палићко језеро. Оно је то показало последњих месеци повременом ружном пеном у четвртом, туристичком сектору. Ово, наравно, није измакло оку стручне јавности те је о стању воде у Палићком језеру крајем прошле године одржан и састанак у Градској кући на којем су били присутни представници сектора за заштиту животне средине у локалној самоуправи, ЈКП „Водовод и канализација”, Завода за јавно здравље, као и задужени за спровођење пројекта немачке развојне банке која донира 6,5 милиона евра за очување еколошке равнотеже језера.
Информације о том скупу нису изашле у јавност, као ни подаци о анализи воде који су показали да је прошлог новембра стање воде у језеру било далеко лошије него много година раније.
На ову ситуацију сада је скренуо пажњу Покрет за грађанску Суботицу саопштењем у којем се наводи да је угрожен рад градског пречистача јер у буџету за прошлу годину ни за 2016. није обезбеђено довољно новца за њен нормалан рад.
Подаци Завода за јавно здравље потврђују лоше стање воде, и то нарочито новембра прошле године, а од децембра језеро је почело полако да се опоравља. „У теорији постоји еколошки термин о темпираној бомби, када се неки еко-систем непрестано прилагођава лошим условима, и та деградација живота иде до тренутка док систем не исцрпи све могућности. Ми стално упозоравамо да ће се то Палићу десити, а ова ситуација последица је неколико различитих утицаја, где се на дугогодишње загађивање језера из околних септичких јама, сада надовезао и лош временски утицај”, каже Вјекослав Кезић, шеф лабораторије за испитивање воде и ваздуха. Анализе Завода за јавно здравље показују да је пречистач читаве године успевао да уклони фосфат из отпадних вода и да га задржи на нивоу један или испод један милиграм по литру, а да је пречистач добро радио и уклањао и до 70 одсто азота, али да су повремено количине азота које су излазиле са пречистаче биле нешто више од законом дефинисаних максималних вредности.
Мишел Роман, стручњак ГИЗ-а који ради на пројекту успостављања биолошке стабилности језера, каже да за сада нема још једнозначног објашњења шта је довело до лошег стања у језеру.
Петар Пижурица, технички директор у ЈКП „Водовод и канализација” наводи да су се прошле године заиста догодиле две хаварије на пречистачу, од јануара до марта, и од средине августа до септембра, али да је реч о истом техничком проблему када је дошло до престанка рада песколова. Отклањање тог квара траје и до месец дана, али каже, за то време песак није пуштан директно у Палић већ је отклањан кроз претходне таложнике. „Ми сада радимо на надоградњи дела који ће моћи да издржи рад у агресивној средини као што су отпадне воде. У плану нам је да за 75 милиона динара, што је инвестиција за ову и наредну годину, купимо још један песколов, затим перач песка чиме ћемо знатно унапредити технологију, а након девет година рада морамо и да заменимо пумпе којима је истекао радни век и није више исплативо њихово одржавање”, објашњава Пижурица.
Технички директор „Водовода и канализације” ипак не сматра да је хаварија на песколову могла да доведе до погоршања стања језерске воде, већ су се, осим раније нагомиланих неповољних утицаја, стекли још неки. Један од највећих је и чињеница да је иза нас сушна година те да је уместо као ранијих година у језеро кроз пречистач „убачено” и до 13 милиона кубних литара чисте воде, прошле године је кроз канализацију са кишницом прошлог тек око осам милиона кубних литара. То није било довољно да се ово плитко и мирно језеро „испира” свежом водом.
