четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 10.02.2018. у 21:11 Александра Петровић

Истакнути правници и златни глас

Нема јасних критеријума на основу којих се неко може сматрати истакнутим правником, а из те „категорије” треба да дође пет чланова будућег Високог савета судства
Новица Коцић

Народна скупштина не би бирала судије и тужиоце, али би бирала оне који ће их бирати. Тако би се можда најбоље могла објаснити промена коју би донели амандмани на Устав Србије. Другачији састав Високог савета судства (ВСС) и Високог савета тужилаца (ВСТ) кључна је промена коју намеће радна верзија измена Устава о правосуђу. Начин избора чланова ова два тела био би такође другачији.

Стручњаци указују да је од тога још важнија промена – увођење у највиши правни акт Правосудне академије као установе чији ће свршени полазници обавезно бити бирани за судије и заменике тужилаца. Сам упис на академију гарантоваће касније њихов избор, када заврше двогодишњу обуку.

Многи стручњаци су протеклих дана у медијским гостовањима рекли да је упис на академију улазница у правосуђе.

О том упису, на основу резултата пријемног испита, одлучује неколико људи, који нису чланови ни ВСС ни ВСТ, али би и то могли да буду, ако су проглашени „истакнутим правницима” или „правним експертима”.

Нема јасних критеријума на основу којих се неко може сматрати истакнутим правником, а управо из те „категорије” треба да дође чак пет чланова неког будућег Високог савета судства, ако се усвоје измене Устава. Иако су Друштво судија, Удружење тужилаца, Удружење судијских и тужилачких помоћника и још нека удружења напустили дебату пре него што је радни текст објављен, јер су сматрали да праве дебате није ни било, министарство сада организује „нову рунду” стручне јавне расправе, у седиштима апелационих судова.

Било је упутно да се расправа за територију крагујевачке апелације одржи у згради Апелационог суда у Крагујевцу или у некој пригодној сали која може да прими све заинтересоване, за место скупа одређена је мала сала где није било места за многе. Ипак, судије Апелационог суда у Крагујевцу су четири дана пре расправе заузели јасан став против предложених амандмана. Јавно и званично, на расправи и на сајту суда, предложили су повлачење из процедуре радног текста амандмана Министарства правде на Устав Републике Србије.

– Једногласно је закључено да се предложеним решењима из амандмана доводи у питање остваривање независности судија и судства као једног од основних начела владавине права, и да је реч о таквим недостацима који се не могу редиговати (прерадити и уредити) – навеле су судије Апелационог суда у Крагујевцу.

Озбиљне приговоре упутили су на амандмане који се односе на састав ВСС, избор председника ВСС и на рад и одлучивање овог тела.

Реч је о следећим одредбама: Високи савет судства чини десет чланова: пет судија које бирају судије и пет истакнутих правника које бира Народна скупштина. Председник Високог савета судства бира се међу члановима савета који нису судије. Високи савет судства доноси одлуке гласовима најмање шест чланова савета или гласовима најмање пет чланова савета међу којима је и глас председника Високог савета судства, на седници на којој је присутно најмање седам чланова савета.

– Са предложеним саставом Високог савета судства у потпуности је доведена у сумњу гаранција независности овог органа, с обзиром на то да је избор пет чланова и председника ВСС, чији је глас одлучујући када је број гласова једнак, у надлежности Народне скупштине, чиме би законодавна власт и политичка воља скупштинске већине потпуно управљала Високим саветом судства, приликом одлучивања о свим питањима из његове надлежности, а посебно којима се гарантује самосталност и независност судова и судија, као што је избор, разрешење, дисциплинска одговорност, материјални положај, па се не може говорити о независном или самосталном правосудном органу – јасан је став свих судија Апелационог суда у Крагујевцу.

Следећа јавна расправа биће одржана 19. фебруара у Новом Саду, а за сада није познато да ли су судије новосадске апелације или било ког суда на његовој територији, а то је скоро цела Војводина, заузели ставове поводом предложених амандмана на Устав. Нишка и београдска апелација такође се још нису огласиле, а расправе у Нишу и Београду заказане су за 26. фебруар и 5. март.

Како је најављено, после одржаних расправа предлог измена Устава ће отићи пред Венецијанску комисију.

Коментари4
40d5d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola
. . . I gde visi javni tužilac može da izda obavezujuće uputstvo nizem javnom tužilaštvu. Zbog toga se kaže da su tuzilastva samostalna a ne i nezavisna, ali to ne znaci da su organ izvrsne vlasti, već je i zabranjeno mešanje u rad tuzilastava od strane izvrsne vlasti. Naravno ovo se sve uci na pravnom fakultetu
Nikola
Samostalnost javnih tuzilastava se ogleda u tome da je zabranjen uticaj na rad i postupanje u predmetima javnih tuzilastava od strane IZVRSNE i zakonodavne vlasti. Iz ovoga se vidi da ne samo da javno tužilaštvo nije organ izvrsne vlasti već da se izvrsna vlast ne sme ni mešati u njihov rad. Ovde isto buni to sto se samostalnost tuzilastva razlikuje od nezavisnosti sudstva koja se najviše očitava kroz nezavisnost sudije, gde se zabranjuje svako mešanje u rad sudije kako izvrsne i zakonodavne vlasti, tako i drugih sudija i predsednika suda, a sudija svoju odluka zasniva na osnovu sopstvene procene činjenica i shvatanje prava, za sta daje obrazloženje u presudi, koje se ispituje od strane hijerarhijski visih sudova. Za razliku od nezavisnog sudije, javna tuzilastva su ustrojena po monokratskom principu, gde svaki javni tužilac može zamenicima da izda obavezujuća uptutstva, kao i po principu subordinacije gde je svaki niži javni tužilac podređen neposredno višem javnom tužiocu
Nikola
Koja količina neznanja, a objašnjava se drugima. "zakonodavna vlast koju narod bira je najviša vlast". . I po Ustavu a i po savremenim pravnim shvatanjima i standardima sve tri grane vlasti su jednake i ravnopravne između sebe. Možda buni to sto se kod nas jedino zakonodavna vlast bira na neposrednim izborima od strane građana, ali to ne znači da predstavnici sudske vlasti ne mogu da se biraju na isti način kao u nekim državama. I izvrsna vlast može da se bira neposredno, a ne posredno preko predstavnika u parlamentu, kao sto postoji u zemljama sa predsednickim politickim sistemom. Dakle, ova tvrdnja pada u vodu. Pravosudna akademija nema nikakvih dodirnih tačaka sa ovom temom, pitanje je da li i u jednoj drugoj državi postoji, a pogotovo sa ulogom da jedino preko nje moze da se obavlja pravosudna funkcija. "Javno tužilaštvo organ izvrsne vlasti". . . Javno tužilaštvo je samostalni DRZAVNI organ (a ne organ izvrsne vlasti) cija je primarna funkcija da goni ucinioce krivičnih dela. .
nikola andric
Podela rada medju pravnicima postaje sve kompleksnija tako da nijedan pravnik nema uvida odnosno pregleda celog ''pravnog sistema''. Na pravnim fakultetitima se kontinuirano uspostaljaju nove specijalizacije kao potreba drustva za uredjenjem novih domena nacionalnih i internacionalnih odnosa. Sudstvo i javno tuziostvo ne treba mesati. Sudstvo mora biti nezavisno javno tuziostvo kao ''organ'' izvrsne vlasti to ne moze da bude. Posto Srbija nema jaku pravnu tradiciju po kojoj bi ''sudska organizacija'' izgradila sopstven sistem vrednosti (filozofija pravde , pravna etika sudska profesionalnost, itd) mora se poceti sa gradnjom takve organizacije. Izbor najboljish srpskih pravnika u Visoki savet sudstva je logican pocetak. Cilj je naravno naglasavanje susdke nezavisnosti u okviru trias politica (podele drzavne vlasti). Ipak zakonodavna vlast koju narod bira je najvisa vlast. Dakle sudije treba imenovati skupstina ali na predlog sudske vlasti. Sudstvo uredjuju pravosudnu akademiju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља