понедељак, 08.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 11.02.2018. у 22:00 Александра Петровић
ВЕЛИКЕ АДВОКАТСКЕ ОДБРАНЕ

Суд пресудио за блуд

За прекршај „сводства” у Загребу пре 93 године оптужени су они који нису поштовали „Блудилишни правилник”, а штампа је брујала о „трговини белим робљем”
(Фо­то Пик­са­беј)

Те 1925. го­ди­не Џорџ Бер­нард Шо до­био је Но­бе­ло­ву на­гра­ду за књи­жев­ност, Фред Во­лер па­тен­ти­рао је ски­је на во­ди, Хи­тлер је об­ја­вио „Мајн кампф”, а Кра­ље­ви­ну Ср­ба, Хр­ва­та и Сло­ве­на­ца по­тре­са­ла је „афе­ра тр­го­ви­не бе­лим ро­бљем”.

Нај­ста­ри­ји за­нат та­да је био ле­га­лан. Јав­не ку­ће у За­гре­бу по­сло­ва­ле су од­лич­но. Град­ска власт је из­да­ва­ла ли­цен­це вла­сни­ца­ма бор­де­ла „за услу­жну де­лат­ност лич­ног за­до­вољ­ства”, на осно­ву про­пи­са ко­ји се звао „Блу­ди­ли­шни пра­вил­ник”. Вла­сник блу­ди­ли­шта мо­гла је би­ти са­мо жен­ска осо­ба ста­ри­ја од 30 го­ди­на, а про­сти­тут­ке ни­су сме­ле би­ти мла­ђе од 17 го­ди­на.

До­зво­лу за рад мо­гле су до­би­ти са­мо ако оба­ве здрав­стве­ни пре­глед, а град­ским вла­сти­ма мо­ра­ле су да пре­да­ју лич­на до­ку­мен­та. 

Про­пи­си су кр­ше­ни и За­греб је с вре­ме­ном по­стао сте­ци­ште тр­го­ва­ца бе­лим ро­бљем. Пред Кра­љев­ски ко­тар­ски суд у За­гре­бу из­ве­де­ни су 1925. го­ди­не Ма­рин­ко Р. и Де­зи­дер Х., окри­вље­ни за пре­кр­шај „свод­ства”, од­но­сно под­во­ђе­ња. Бра­нио их је адво­кат Све­то­зар Ив­ко­вић. 

„Би­је­ле ро­би­њи­це у по­ли­циј­ском при­тво­ру”, „Скан­да­ло­зна афе­ра ко­ја је уз­бу­ни­ла не са­мо на­шу јав­ност већ и ино­стран­ство”, „Ве­ли­ка афе­ра у ко­јој је ли­фе­ро­ва­но се­дам де­во­ја­ка из­ме­ђу 15 и 16 го­ди­на”, „Бе­ле ро­би­њи­це у при­тво­ру”, пи­са­ло је у из­ве­шта­ји­ма за­гре­бач­ких днев­них ли­сто­ва за вре­ме суд­ске рас­пра­ве. 

– Ни­сам ја „би­је­ла ро­би­њи­ца”. При­зна­јем да сам сво­је­вољ­но оти­шла у блу­ди­ли­ште, али да ме вла­сник ни­је хтео при­ми­ти, јер сам му из­гле­да­ла пре­мла­да. Оти­шла сам у сво­је род­но ме­сто и до­би­ла до­мов­ни­цу у ко­јој је на­пи­са­но да сам го­ди­ну да­на ста­ри­ја. На­жа­лост, за­ба­да­ва сам да­ла но­вац за фал­си­фи­ко­ва­ну до­мов­ни­цу, јер чим ме је ли­јеч­ник пре­гле­дао про­на­шао је да сам за­ра­же­на и по­слао ме у бол­ни­цу – ре­кла је Ан­ка пред су­дом.

Јед­на по јед­на, де­вој­ке су све­до­чи­ле пред суд­ским ве­ћем, а сва­кој од њих адво­кат Ив­ко­вић је по­ста­вио исто пи­та­ње: „Да ли сте ви би­је­ла ро­би­њи­ца?”

– То што сам би­ла ви­ше од го­ди­ну да­на у јав­ној ку­ћи ни­је до­ста да бу­дем би­је­ла ро­би­њи­ца. Пи­са­ла сам и вла­сни­ку јав­не ку­ће у Спли­ту и мо­ли­ла га да ме при­ми као блуд­ни­цу – ре­кла је Ма­ри­ја С.

– Мо­лим вас, го­спо­ди­не, ка­ко ви ме­ни мо­же­те ре­ћи да сам ствар? Ја ћу вас због то­га ту­жи­ти су­ду. Сво­је­вољ­но сам оти­шла у јав­ну ку­ћу. Та­мо сам вр­ло ле­по за­ра­ди­ла за шест ме­се­ци, на­ку­по­ва­ла ле­пих ха­љи­на и још уште­де­ла де­сет хи­ља­да ди­на­ра – ре­кла је Ју­ста С.

– Ја ћу опет оти­ћи у блу­ди­ли­ште чим бу­дем пу­ште­на на сло­бо­ду – ре­кла је су­ди­ја­ма Сла­ви­ца Х.

Адво­кат Ив­ко­вић је ис­ти­цао да за­кон не по­зна­је тр­го­ви­ну љу­ди­ма као кри­вич­но де­ло. Де­таљ­но је обра­зла­гао шта зна­чи „свод­ство”, твр­де­ћи да Ка­зне­ни за­кон ни­је пре­ци­зно од­ре­дио тај по­јам.

– Под „свод­ством” се у сва­ки­да­шњем го­во­ру под­ра­зу­ме­ва по­ма­га­ње блуд­но­сти по­сре­до­ва­њем или пру­жа­њем при­ли­ке за исту, при че­му се под блуд­но­шћу сма­тра не са­мо ван­брач­ни при­лег не­го и сва­ка дру­га вр­ста блу­да. Пре­ма ста­ву беч­ког су­да, свод­ство зна­чи пру­жа­ти осо­ба­ма раз­ли­чи­тог по­ла по­моћ да за­до­во­ље сво­ју страст – го­во­рио је адво­кат .

Ње­го­ви кли­јен­ти, твр­дио је, не мо­гу би­ти за то окри­вље­ни, јер су они у За­гре­бу са­мо пре­у­зи­ма­ли де­вој­ке ко­је су њи­ма би­ле по­сла­не за блу­ди­ли­шта у Ср­би­ји. При то­ме Ма­рин­ко Р. ни­је био вла­сник јав­не ку­ће, већ ње­го­ва су­пру­га, ко­ја др­жи ку­пле­рај у Зе­му­ну и ко­ја за то има уред­ну до­зво­лу, а све што је до­зво­ље­но не мо­же би­ти исто­вре­ме­но и за­бра­ње­но, на­гла­сио је адво­кат. 

– Штам­па је жи­го­са­ла мо­је кли­јен­те као нај­ве­ће не­при­ја­те­ље мо­ра­ла, па за­то мо­рам ре­ћи да се штам­па не сла­же са ми­шље­њем јав­них вла­сти. Јер, др­жав­на власт из­да­је кон­це­си­ју за др­жа­ње јав­не ку­ће и на­пла­ћу­је так­су. Па мо­же ли, слав­ни су­де, би­ти не­мо­ра­лан по­сао од ко­га др­жа­ва при­ма по­рез? – упи­тао је Ив­ко­вић.

За­тим је ка­зао да је „је­дан град у Вој­во­ди­ни од­ре­дио вла­сти­то зе­мљи­ште на пе­ри­фе­ри­ји где мо­ра­ју би­ти сме­ште­не јав­не ку­ће”.

– Као до­каз да има до­бро ми­шље­ње о вла­сни­ци­ма јав­них ку­ћа, град је од­ре­дио за јед­но ка­та­страл­но ју­тро ми­ни­мал­ну це­ну од 250.000 док при­ват­на зе­мљи­шта ове ве­ли­чи­не на истом ме­сту не сто­је ни 50.000 ди­на­ра. Па мо­же ли би­ти не­мо­ра­лан по­сао за ко­ји Ми­ни­стар­ство уну­тра­шњих дје­ла по­твр­ђу­је про­дај­ну це­ну град­ског зе­мљи­шта на пе­ри­фе­ри­ји ми­ни­мал­ним из­но­сом од 250.000 по ка­та­страл­ном ју­тру? Не мо­же, слав­ни су­де – ре­као је адво­кат Ив­ко­вић на кра­ју сво­је за­вр­шне ре­чи пред Кра­љев­ским ко­тар­ским су­дом у За­гре­бу. 

Ипак, суд је осу­дио Ма­рин­ка на два ме­се­ца а Де­зи­де­ра на шест не­де­ља за­тво­ра. 

У овој афе­ри би­ло је осу­ђе­но још 14 осо­ба, на ви­ше­ме­сеч­не ка­зне за­тво­ра.

Тек 1934. го­ди­не, За­ко­ном о су­зби­ја­њу пол­них бо­ле­сти, про­сти­ту­ци­ја је за­бра­ње­на у Кра­ље­ви­ни Ју­го­сла­ви­ји.

Док­тор пра­ва и но­ви­нар

Адво­кат Све­то­зар Ив­ко­вић (1891, Срем­ска Ми­тро­ви­ца – 1973, За­греб) по­стао је док­тор прав­них на­у­ка са 22 го­ди­не, а ба­вио се и но­ви­нар­ством у за­гре­бач­ком „Ср­бо­бра­ну”. Био је пред­сед­ник Дру­штва од­вјет­ни­ка Хр­ват­ске, пот­пред­сед­ник Адво­кат­ске ко­мо­ре у За­гре­бу и уче­ство­вао у осни­ва­њу Са­ве­за адво­кат­ских ко­мо­ра Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је 1930. го­ди­не у Бе­о­гра­ду. Из­би­ја­њем ра­та на­пу­шта За­греб, а ита­ли­јан­ске вла­сти га из Дал­ма­ци­је ин­тер­ни­ра­ју на Кор­чу­лу. Ње­го­ва за­вр­шна реч у афе­ри тр­го­ви­не бе­лим ро­бљем из 1925. го­ди­не увр­ште­на је ме­ђу нај­бо­ље адво­кат­ске го­во­ре у књи­зи „Ве­ли­ке адво­кат­ске од­бра­не” чи­ји је аутор Оли­вер Ињац ис­тра­жио слу­ча­је­ве и из вре­ме­на пре Дру­гог свет­ског ра­та.

Коментари0
5ec57
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља