понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:56
ВЛАДА УСВОЈИЛА НАЦИОНАЛНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕВЕНЦИЈУ ГОЈАЗНОСТИ

Бели хлеб купује 60 одсто грађана

Доручак највише прескачу Војвођани. – Пада продаја интегралних векни које најчешће бирају образоване жене и Београђани
Аутор: Јелица Антељ / Ивана Албуновићнедеља, 11.02.2018. у 22:00
(Фо­то А. Васиљевић)

Грађани Србије у исхрани и даље претежно користе бели хлеб. За овом векном посеже чак 60 одсто купаца, и то највише оних из Шумадије и западне Србије, мушкарци и особе с нижим образовањем. 

Интегрални хлеб конзумира тек 8,2 одсто анкетираних одраслих и само 3,5 одсто деце, што је готово двоструко мање у односу на 2006. годину када је рађено претходно истраживање о навикама у исхрани грађана.

Здравије житарице чешће бирају жене које живе у градовима, вишег и високог образовања, као и становници Београда и они који највише зарађују.

Ово је само део обимног истраживања спроведеног у циљу доношења Националног програма за превенцију гојазности код деце и одраслих, који је недавно усвојила Влада Србије. За спровођење ових мера из буџета ће бити издвојено милион динара, а у 2019. двоструко више. 

Занимљиво је да је на истој седници на којој је тема била гојазност влада продужила и Уредбу о производњи и и промету хлеба од брашна типа 500 (белог брашна). Иначе, ови прописи су већ годинама на снази, а сигурно су делимично и допринели порасту гојазности. Они обавезују произвођаче да најмање 40 одсто њихове дневне производње хлеба буде од белог брашна.

Међутим, хлеб није једини проблем. У студији се наводи да подаци из 2013. показују да навику свакодневног доручка има 78,1 одсто становника. 

Знатно чешће то чине људи који не живе у градовима, старији и житељи Шумадије и западне Србије, а интересантно је да су јутарњи оброк највише избегавали Војвођани. Више од половине грађана свакодневно конзумира млеко и млечне производе, што је знатно повећање у односу на раније истраживање када је то чинило 43,5 одсто становника. Ова намирница је најређе доступна деци која живе у најсиромашнијим домаћинствима.  

Лоше навике у исхрани узрочник су и све већег броја особа са вишком килограма. Између два истраживања, у 2006. и 2013. години, дошло је до знатног повећања процента гојазног становништва (са 17,3 одсто на 21,2 одсто). Највећи раст забележен је међу особама од 45 до 84 године, као и међу сиромашном, најмање образованом популацијом и оном која живи ван градова.  

У стратегији се наводи да прекомерна ухрањеност и гојазност настају током времена, а најчешће од завршетка касне адолесценције – посебно после тридесете године живота. Лечење гојазности најчешће је комплексно, тешко и дуготрајно. Зато је за одрасле особе важна промоција здравог начина живота и одржавања пожељне телесне масе, како би се спречио настанак компликација. 

Нажалост, већина одраслих размишља о умерено повећаној тежини као естетском, а не и здравственом проблему. 

– Због тога је потребно подићи ниво знања о здравственим последицама гојазности и личне одговорности – истиче се у тексту који је објављен на сајту Владе Србије. Посебан део односи се на децу и младе. Као проблем се наводи то што већина основних и средњих школа у Србији нема организовану исхрану. Школе у којима постоји могућност обедовања не припремају храну, већ је наручују код различитих произвођача, а такви оброци често не испуњавају критеријуме за правилну исхрану. Пекаре и киосци са „брзом храном” су места где деца школског узраста најчешће купују свој оброк. Када је реч о предшколцима, истраживање показује да већина деце полази у предшколску установу са три године, тако да вртић обликује њихове навике у исхрани. Због тога ова стратегија предвиђа израду националне нутритивне препоруке за децу узраста од три до седам година. Иницијатива је да се уреди ограничење, то јест забрана рекламирања хране богате шећерима, сољу и засићеним мастима.


Коментари10
b6ddd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dijaspora SRNj
Njemci sü Svetski prvaci u kvalitetu I raznolikosti stotine vrsta kruha i i pekarski proizvoda! 90 %kruha sü tamni visoko kvalitetni i skupi! Posto su zasitni Mi kupujemo kod pekara (?ne u sup, Marketima) ili 1/2 kg ili cak samo polovicu od 75 dk,! Kod skuhanih jela Mi ne jedemo kruha! Za informacije : 1 kg. Bjeli kruh kod Aldija Lidla Edeke stoji Max 2€ kod pekara duplo? tamni kruhovi pak 3- 4 u konzumima a 5-6 €,kod , pekara! bjeli kruh u biv. Republikama Juge je simbol siromastva! (brano kvasac soli voda i to je to)
VlaDo
Ne znam kako neko moze da jede beli hleb i da bude ubedjen da nije napravljen od slame.
Vojislav
Beli hleb je manje štetan. Hleb od integralnog zrna ima mnogo pesticida. Naučno dokazano!
Боря
Ако имате у свом окружењу некога ко путује у Русију, питајте га да вам донесе "буханку чёрного", има их разних врста, нису "елитни", трају по недељу дана, сваки има свој спектар укуса и мириса... Користе се као "основна" врста хлеба, много мање се конзумирају "беле" врсте
Божидар
Ражени хлеб који се прави у Русији или Латвији, Данској су непревазиђени. Добри су јер многи нису на бази квасца. Тачно трају по недељу дана и остану свежи! Ми смо се попростачили тамо где смо били добри и приватници су разрадили превару са хлебом до савршенства.
Препоручујем 17
Леон Давидович
Више се и не зна шта је шта. Бели су углавном неукусни, слабих органолептичких особина, а и по саставу ко зна шта су. А тек они што их зову црни, интегрални, Грахман, плуграхман и не знам шта често личе да су још и вештачки обојени тако да се у тој поплави разних хлебова и не зна више шта је квалитет.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља