среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:20

​Афирмација наше земље и славистичке науке

У току су свеобухватне припреме за одржавање 16. Међународног конгреса слависта у Београду
Аутор: Проф. др Бошко Сувајџић*недеља, 11.02.2018. у 21:22
Александар Белић (Фото: Милан Јовановић (око 1910), вл. Маргита Ристић, Београд)

Међународни конгрес слависта је најзначајнија славистичка научна смотра у свету, која се одржава сваке пете године. Управо је на Међународном састанку слависта који је одржан у Београду од 15. до 21. септембра 1955. године донета одлука о формирању Међународног комитета слависта (МКС), председништва светског славистичког покрета, у циљу неговања међународних веза из области славистике и обнављања традиције славистичких конгреса, који су организовани почев од првог Међународног конгреса словенских филолога у Прагу 1929. године.

Први председник Међународног комитета слависта био је чувени руски лингвиста В. В. Виноградов.

Дуго је идеја о узајамности словенских народа, језика и култура дозревала у веку који је за нама.

Пре непуних сто година, деценију после Великог рата, коначно је реализована велика словенска идеја, на којој су истрајавали највећи славистички умови света – одржавање Првог конгреса словенских филолога 1929. у Прагу, уз истакнуто учешће словеначког филолога Матије Мурка, професора Карловог универзитета у Прагу. Обраћајући се учесницима Првог конгреса Александар Белић, српски лингвиста века, изразиће сву отмену величанственост догађаја на који се толико дуго чекало: „Али као што се види, било је потребно да се изврше огромне промене, да се после једног крвавог рата, по страхотама једног од најкрвавијих откад свет постоји, словенски народи ослободе, па да данашњи научни састанак наш, тако отмен по циљевима својим, а тако оправдан по својим разлозима, буде остварен у пуном обиму своме.”

У првој половини 20. века дешава се снажан узлет славистичке мисли код нас. Тако прве деценије обележава појава најистакнутијег часописа за језичка питања, Јужнословенског филолога (1913). То је време када су, у великој мери настојањем Александра Белића, најзначајнија имена европске и светске славистике, као што су Антоан Мејe, Стјепан Куљбакин, Казимир Њич, после Другог светског рата Андре Вајан, Роман Јакобсон, Андре Мазон, Виктор Владимирович Виноградов, саставни део и наше научне мисли. Забележено је Белићево залагање да се у Српску академију прими истакнути пољски научник Тадеуш Лер Сплавињски, и то у време када је Пољску већ напала нацистичка Немачка.

Не треба сметнути с ума: Србија и Југославија су у историји славистике од почетка заузимале истакнуто место. Стога је Трећи, пионирски међународни славистички конгрес (Други је одржан у Варшави и Кракову 1934) организован у Београду, али не и одржан. Академик Александар Белић, тадашњи председник САНУ, године 1939. спровео је свеобухватне припреме за одржавање Трећег конгреса слависта у Београду. Одштампани су и конгресни материјали. Конгрес, међутим, није одржан због избијања Другог светског рата, али је следећи, у Москви 1958. године, понео име Четвртог конгреса. Тиме је прећутно одато признање напорима Александра Белића на организовању Трећег конгреса.

Међународни конгрес слависта, 16. по реду, који ће бити одржан у августу 2018. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду, биће први који ће се после овог пионирског, херојског раздобља српске и југословенске славистике одржати у Београду.

На 15. Међународном конгресу слависта у Минску (Белорусија) 2013. године, у великој мери залагањем проф. др Слободана Ж. Марковића, дугогодишњег српског представника у МКС-у, Република Србија једногласно је добила подршку Међународног комитета слависта да организује 16. Међународни конгрес слависта у Београду 2018. године.

Овим су остварени циљеви које су давно пред српску науку поставили Александар Белић, Павле Поповић и други угледници српског народа и светске славистике. То значи да ће ове, 2018. године Београд и Србија бити средиште светске славистике, место сабрања слависта из целога света (42 земље чланице МКС-а,  у којима се проучава славистика, од Аустралије до Јапана).

У складу са одлуком да се 16. Међународни конгрес слависта одржи у Београду, на конгресу у Минску изабрано је ново руководство Међународног комитета слависта, које, по традицији, у петогодишњем периоду између два конгреса, предводи светску славистику.

У току су свеобухватне припреме за одржавање конгреса слависта у Београду. Формирани су организациони и програмски одбори, размотрена је, дефинисана и усвојена тематика конгреса.

Усвојен је програм конгреса, одређен датум његовог одржавања (20–27. август 2018), потврђени су организатори (МКС, Савез славистичких друштава Србије) и суорганизатори (Филолошки факултет Универзитета у Београду, Српска академија наука и уметности). Конгрес се одржава под високим покровитељством председника Републике Србије и покровитељством Града Београда.

Не треба заборавити ни специјалне теме конгреса: Двеста година Српског рјечника (1818) Вука Стефановића Караџића; Александар Белић у историји славистике; 1918. година и развој словенских језика и књижевности и њиховог проучавања.

У времену кризе хуманистичких наука, предстојећи конгрес у Београду, као и све активности МКС-а на плану унапређења и развоја славистике у свету, добијају посебан значај. Ниво развоја српске славистике, број славистичких центара у Србији, као и заступљеност славистике на свим српским универзитетима, представљају најбоље гаранте научног успеха предстојећег конгреса.

Као председник Међународног комитета слависта, уз свесрдну помоћ и предан ангажман свих оних научних институција и појединаца који нешто значе у свету славистике, али и државних органа и друштвених организација, могу само једно да обећам. Све активности организатора конгреса, и моје лично, биће усмерене ка афирмацији славистичке науке, али и јачању угледа Републике Србије и развијању њених научних међународних веза са земљама Европе и света.

*Председник Међународног комитета слависта


Коментари5
0e800
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pera Peric
Kako polupani toaleti i izlizane slušaonice na Filološkom fakultetu utiču na jačanje ugleda Srbije? Koliko razumem, tamo se održava kongres. Hoće li se konferencije održavati u onim opskurnim prostorijama (camerae obscurae u doslovnom smislu) u podrumima, gde se inače održava nastava slovenskih jezika?
Ђорђе
Предпостављам да ће лингвисти потврдити закључке Сарајевске декларације тј, да у СРБ, ХР, БиХ и ЦГ говоримо исти језик. Богомдан пут за помирење, суживот и градњу заједничке будућности.
Tomislav K
Ne bih vam kvario zadovoljstvo- no to nije posao slavističkih kongresa. Na primjer, još 1998. su hrvatski i srpski obrađeni kao zasebni jezici u monografijama o slavenskim jezicima izdanima u Poljskoj, Uniwersytet Opolski, Instytut Filologii Polskiej. Slavistički kongresi se održavaju svakih 5 godina, a predposljednji je bio u Ohridu. Što se tiče bošnjačkog/bosanskog i crnogorskoga i njihova statusa, to je posao državnih politika i kulturnih javnosti, a ne slavističkih skupova koji pokrivaju cijeli spektar kulturnih djelatnosti, i nikom normalnom ne pada na pamet da se bavi temama poput nacionalnoga identiteta i jezika.
Препоручујем 5
Ђорђе
Хвала аутору за овај чланак и за труд око организације конгреса слависта код нас, у Београду. Уверен сам да ћемо од реномираних стручњака чути мишљење о новокомпонованим језицима створеним из политичких разлога. Посебно ме радује осврт на генијалног Вука који је 1818, пре 200 година, издао „Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечма“. Речник је садржао 26 700 речи. Превод на латински и немачки урадио је словеначки слависта Јернеј Копитар.
Tomislav K
@Ђорђе- Уверен сам да ћемо од реномираних стручњака чути мишљење о новокомпонованим језицима створеним из политичких разлога. U to budite uvjereni. Samo-sumnjam da će vam se svidjeti iznesena mišljenja.
Препоручујем 5

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља