среда, 24.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51

Руски санаторијум за панчевачки Дом омладине

Установа културе за младепамти и време када је међу њеним зидовима радио један од најсавременијих санаторијума за лечење избеглица из Русије након Октобарске револуције
Аутор: Олга Јанковићпонедељак, 12.02.2018. у 09:00
Некадашња Руска болница у Панчеву (Фото О. Јанковић)

Панчево – Панчеву, као некада војничкој вароши и месту на граници специфични колорит дају времешна здања из доба Банатске војне границе. Градским парком доминира Штапска зграда, некада седиште 12. немачко-банатске регименте, иза ћошка на корзоу је зграда садашњег окружног затвора, а недалеко и панчевачки Историјски архив, из истог периода Велика касарна, чије двориште се додирује са Руском болницом, данашњим Домом омладине.

Од средине седамдесетих година прошлог века у њу су се уселила културно-уметничка друштва, удружења, омладинске организације и уметничке трупе, а сада и грађевинари, који ће до пролећа радити на адаптацији првог спрата и подрума. За овај посао биће потрошено 2.700.000 динара које је по конкурсу „Заједници заједно” определила Нафтна индустрија Србије, помажући између осталих и установе културе, које тешко долазе до средстава за реновирање и набавку опреме за рад.

Ово је наставак обнове времешног здања започете пре две године, када је реновирано приземље и освежена фасада. Сада ће и њени ходници добити нове подове, керамику, биће окречена и освежена комплетна столарија, док ће на спрату бити реновирани тоалети који нису у употреби и један у приземљу оспособљен за особе у инвалидским колицима, а да би од подрума до тавана у згради старе руске болнице све било како треба, реновирање и сечење влаге претрпеће и студио Пандемонијум, који такође није радио више од годину дана.  

Иако „огуљене” фасаде коју је красила одмерена украшеност строге војничке епохе, солидно грађена војна болница из 1875. године памти све до краја Првог светског рата боравак санитета аустроугарске армије, да би се након слома монархије у њу уселила пољска болница српске војске. Али име којим је и данас многи зову добија почетком двадесетих године, када у Панчево, склањајући се од бољшевизма, пристижу руске избеглице, многе болесне и онемоћале. Будући да је претила опасност и од избијања епидемија, Војно министарство краљевине, уступило је овај објекат руским избеглицама – здравственим радницима за лечење и негу сународника, истовремено и да би се растеретиле овдашње здравствене установе. 

И тада је зграда без икакве опреме и намештаја вапила за реновирањем, па су руски лекари и милосрдне сестре благодарећи новчаним прилозима успели да поново приведу намени болницу – санаторијум који је имао и своју цркву посвећену Светом Николи Мирликијском,  коју су посећивали припадници руске колоније у Панчеву, али и српски православни живаљ. 

Деценију касније руски санаторијум у Панчеву могао се убројати међу најбоље медицинске установе у Краљевини са 110 кревета на три одељења – хируршком, терапеутском и гинеколошком и са три операционе сале и породилиштем у коме се за десет година родило девет стотина беба. Године 1932. рођена је овде и наша позната сликарка Оља Ивањицки, чија породица се такође на таласу миграција након Октобарске револуције задесила у Панчеву. 

Били су ту и својеврсни специјалистички кабинети добро опремљени апаратима, превијалиште, лабораторија, експериментално одељење, апотека, као и библиотека са великом збирком стручних књига, али и свезака из разних области, која је срећом сачувана и предата на чување Градској библиотеци. 

Руска болница престаје да ради током Другог светског рата. Уласком партизанских и совјетских јединица поново постаје војна, а нешто касније команда бригаде. Бивша ЈНА 1972. године напушта све војне објекте у центру града, а две године касније реновирањем, бивши санаторијум добија цивилну намену новоствореним пословним простором. Ограда око болнице је срушена, фасада потпуно поравната, а паркић иза зграде у којем се једно време налазио и мали зоолошки врт нестаје.


Коментари5
7bd07
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар Ј акшић
Очигледно је да да је историографска секција Српског лекарског друштва у опаком дремежу.Поставља се питање да ли су они уопште компетентни да прикупе,среде и публикују огромну медицинску грађу везану за историју медицине,посебно медицинске делатности у ратним условима,а посебно невероватни медицински пробој руске белогардејске медицинске мисије у Краљевини Југославији.Да ли се ико сећа лекара Руса у Хецеговачком устанку 1877/78 ,у лазаретима Турунташ и Липови до,који су спасили смрти хиљаде деце од овчијих богиња,стављајући им парчад јагњећих кожица на груди,што је био први облик вакцинације код нас.Молим др Петра Данојлића да енергично захтева претрес рада историографске секцијеСЛД,како би се сачували трагови невероватне медицинске праксе.Памтили неко имена оних рускиња што закупише у Ријеци брод и дођоше 1912/13.у Драч да спасу српске реањенике препуштене умирању у Медовским лазаретима.Много смо грешни пред величанственим жртвама русог народа.
Лала из Самоша
Мали куриозитет је да је ова воја болница била најбоља у ондашњој послератној Србији, па су "београдске даме лађом" долазиле до Панчева на лечење код чувених руских лекара. Такође је интересантно да неки од потомака ових људи и данас живе у Панчеву и врло су угледни људи у својим професијама. Међу њима има оних који настављају лекарску традицију својох предака.
Slavica
Хвала да сте написали овај текст и казали за Руску болницу у Панчеву. Текст на спомен плочи која је украдена, изваљена из зида крај улаза на десној страни саставио је др Стеван Литвињенко чији је отац такође дошао са тим таласом избеглица. Молио ме је да напишем писмо о том вандализму и упитим председнику Српског лекарског друштва. Од великог узбуђења и жалости није био способан да то уради сам мада је бистре памети иако је сада у 96. години. Рођен је у Новом Саду и објавио књигу сећања на детињство под насловом Новосадски записи а објавио је и књигу Руски лекари у Србији и Црној Гори који су у том периоду радили код нас а били избеглице. Није ништа учињено на том плану мада су ме контактирали из Музичке школе Панчево па ево сада дивне прилике да текстом Политике успемо да покренемо акцију и пропуст поправимо. Стојим на располагању. Хвала за објављивање чланка у нашој Политици.
Slavica
Радује ме реновирање Дома омладине у Панчеву. Једну ствар сте прећутали. Са десне стране улазних врата пре неколико година постављена је спомен плоча као знак обележја некадашње руске болнице. Вајала ју је уметница из Панчева Светлана. На веома леп, свечан начин је откривена о чему као учесник свечаности поседујем бројне слике а написано је у једном медицинском часопису о том важном догађају. Била је уприличена и изложба у приземљу да прикаже како се некада лечило и ко је у томе учествовао. Такође је уприличена у Градској библиотеци богата изложба књига на руском. Чува се све осим обележја. Зато најлепше молим дописника из Панчева да ми се обрати на ову адресу и да се нешто о том догађају напише а затим направи акција да се спомен плоча поново излије по постојећем калупу. Памтим објекат од шездесетих када је мој отац командовао том тенковском бригадом а подигао је и ЗОО врт од животиња које су се давиле у надошлом Тамишу. Војници су их пазили а кад су одрасле пуштане су у природу.
stari doktor
Tužno je kako se današnja generacija odnosi prema spomenicima prošlosti, Kakav je to vandalizam da se uništava spomen ploča? Kome ona može da smeta, pogotovu ova koja potseća na bratsko gostoprimstvo koje je srpski narod pružio svojoj braći Rusima kada su, gonjeni zlom sudbinom, potražili kod nas novu domovinu. Danas niko ne zna da je i u Beogradu izmedju ratova postojala velika poliklinika Ruskog društva Crvenog krsta u jednoj zgradi koja i danas postoji u blizini Opštine Zvezdara, preko puta Sudentskog doma Kralja Aleksandra. Bila le otvorena za sve pacijente i po broju lekara mnogo veća od ove u Pančevu i sa specijalistima svih grana medicine, kako velikih tako i malih, a među njima nekolicina vrlo poznatih kao što je bio dr Sergej Sofoterov koji je u Srbiji proveo od Balkanskih ratova 1912 do kraja života kao delegat RD CK, a kasnije izbeglica. Sve se to zaboravilo zatrpano novim događajima, ali je vredno pomena kao dokaz međusobne ljubavi srpskog i ruskog naroda kroz Istoriju.
Препоручујем 15

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља