уторак, 11.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:21
ПРОФЕСИЈА ГЛУМАЦ

Ко касни секунд, касни вечност

Са страним продукцијама нема шале, каже Радивоје – Раша Буквић, који jе посебан, и по могућностима и по дометима. Играо је у филмским хитовима „Тaken”, „Ларго Винч”, „Коко Шанел и Игор Стравински”, „Умри мушки 5”, „Транспортер”, „96 сати”, „Ноћна потера”… Тренутно га гледамо у серији „Прваци света”
Аутор: Љиљана Петровићуторак, 13.02.2018. у 13:00
Радивоје Буквић (Фото Бојан Ђуришић)

„Глумцу је неизвесност једина извесност. Лепо је то рекао књижевник Љубомир Симовић. А јa баш тако живим”, каже Радивоје – Раша Буквић. Овај Сомборац  је у Београду завршио Факултет драмских уметности, а откако га је каријера одвела у високо светско филмско друштво свака година му је другачија, само је нешто исто: потребно је имати довољно снаге, стрпљења, веровања...

А та његова светска прича почела је филмом „Калифорнија” Жака Фијеска, 2005. Отишао је у Париз на петсто дана... И тако петсто по петсто а остаде тамо већ целих десет година. Данас живи и ради на релацији Београд–Париз. Са супругом Маријом Бергам, такође глумицом, којој је лепо кренуло, и двогодишњим сином Данилом свио је своје мало породично гнездо на Монмартру, у близини познате беле цркве Сакр Кер.

Буквић је сасвим посебан, и по могућностима и по дометима. Наметнуо се улогама у филмским хитовима „Тaken”, „Ларго Винч”, „Коко Шанел и Игор Стравински“, „Умри мушки 5“, „Транспортер”, „96 сати”, „Ноћна потера”, „Беса”... Играо је са   звездама као што су Брус Вилис, Лијам Нисон, Ед Харис, Катрин Денев, Шарлота Ремплинг, Кристин Скот Томас, Томер Сисли, Ед Скреин, Реј Стивенсон... А и његов опус на телевизији је импозантан ( „Мјешовити брак”, „Стижу долари”, „Љубав, навика, паника”, „Мој рођак са села”, „Цват липе на Балкану”, „Геније”; „Прваци света”, „Казнени простор”, „Брако”...). Био је и номинован за награду Цезар у категорији младе наде француске кинематографије.

После Шербеџије и Божовића, и Буквић – Тесла
Остварила му се жеља да игра Николу Теслу, генија који је прославио наш род у целом свету. То је прижељкивао петнаест година. Великог научника на платну су оживели Раде Шербеџија и Петар Божовић, а ето сад и он.
– Част ми је што играм Теслу. Прочитао сам сценарио, добар је – каже Радивоје – Раша Буквић. – Није реч о типичној биографији. Видећете, биће то врло занимљив филм. Аутор Бориша Симовић оживљава Теслин живот у Колорадо Спрингсу, где је имао лабораторију.

Све улоге је добијао на кастингу који су као пријемни испит на факултету, ипак...

– Дубоко сам убеђен да нема добрих и лоших глумаца него добре и лоше глумачке поделе. Јер свако ко се нађе  у подели која је његов „пар ципела”, једноставно бриљира.

Са својим искусним агентом, која заступа и француске звезде (Лудивин Сање, Клемонс Поези, Реда Катеб...), има добру сарадњу. Воли ауторске филмове јер имају ширину и пуно емоција. Лепо прича о филму „Збогом, Мароко”, који је тамо сниман шест недеља и још три у Француској. У овој драми он игра младог архитекту, српског порекла, кога богати Арапин ангажује да направи кућу. И  на ископавању темеља, наилази на малу пећину и у њој проналази икону Пресвете Богородице из рано хришћанског периода. Одлучан је да икону конзервише и извезе је из Марока, али... тада почињу да се дешавају необичне ствари.

Лице за хиљаду ликова

Чујемо и да је у глумцу Џајију Кортију имао великог пријатеља. Зближили су се док је живео у Лос Анђелесу. Сретали су се у кафићу и тако...   затекоше још једног колегу-глумца за шанком. Кортију то није било чудно, али Буквићу јесте. Тада је открио да глумци у Америци  повремено праве паузу и одлучују да ли ће наставити да се баве овим послом. Зашто? Тамо су глумци махом слободни уметници, људи без сталних примања.

У Европи је другачија ситуација. Французи  за филмску уметност издвајају велике паре. Буквић је имао срећу да снима и ауторске и комерцијалне филмове. С обзиром на то да долази са Балкана, природно се наметало да игра и „опасне момке” из источне Европе. Био је он и Албанац, и Бугарин, и Рус, али и Шпанац... У шали каже да би, због своје јаке браде, високог чела, широких рамена и црне косе, можда убудуће могао да буде добар кандидат за улоге Грка, Италијана, Турака... Жеља му је да више снима комедије. Оне се раде лако и – без притиска.

Млади уметници: погледајте сајт школе Лука Бесона
Лук Бесон је мађионичар међу продуцентима. Око десет филмова годишње испродуцира и дистрибуира широм света. Отворио је и школу при његовој компанији „Европа корп” за филмске уметнике из целе Европе. Спонзорише добре, квалитетне студенте камере, режије и сценарија и преноси им своја искуства.
– С њим сам радио четири месеца – прича Буквић. – Одушевио ме је. Предлажем младим уметницима да на интернету потраже сајт Бесонове школе. Ту има много корисних информација. Како каже   француска пословица: Кад желим, могу.

Прича и о супрузи Марији Бергам, коју смо гледали у улози заводљиве, провокативне богаташице Маје Давидовић у серији „Сенке над Балканом”. Упознали су се док је снимао филм „Ноћна потера”, заволели се и убрзо венчали. Њему је 38, а њој 26 година. Заједно често путују, воде их послови. Стално су у „коферима”. Марија сада учи француски, полако лоцира своју шансу, а он чини све да јој помогне. Додаје да он није знао француски и да је морао да га научи за три месеца. И успео је.

Гђа Мекдауел на пешачком прелазу

Филмска индустрија се мења. Примећује да телевизија много утиче на филм и да биоскопима велики проблем прави интернет мрежа Нефликс, која је за само две године потпуно променила тржиште у свету. Тренутно она има најквалитетније серије. Зато ће, тврди, серије попут „Сенки над Балканом” постати модел домаћим ствараоцима..

Чујемо да су нови филмови и нова путовања пред њим.

На премијери филма "Умри мушки 5" (Фото Промо)

Каже да су у припреми филмови редитеља Вука Ршумовића, Борише Симовића, Марка Сопића и Ненада Павловића и Жака Тијескија, у којима ће и он играти, док је пројекат Џона Мора, са Морганом Фрименом, још неизвестан. Очекује га и премијера филма „Марилин” у Паризу. То је драма о француској глумици која после десет година одлучује да се врати у уметничке воде. Занимљив филм  који показује колико су глумци рањиви. Колико они немају право на незадовољство, неиспаваност, нерасположење... А у данашње време истрајати у својим визијама живота, није лако.

Због једног „њет”, хеликоптерски ураган
Дуго ће му остати у сећању и сцена са снимање петог наставка „Умри мушки” у којој се појављује и највећи хеликоптер на свету, чувени Ми-26.
– Када он упали елису произведе ветар силине урагана и, по белоруским законима, та летелица не сме да се гаси наредних сат времена. Е, кад су пилоти упалили елису почела је опрема да лети по филмском селу. Каменице величине шоље за кафу летеле су у облаку прашине и разбиле сва стакла на околним зградама. Преврнула се и кантица уља и запалила сценографију. Асистент режије је викао пилотима да угасе летелицу, а њихов одговор био је: Њет! Штета је била неколико милиона. Ето, и то је филмски живот. Срећом нико од људи није био повређен.

Радивоје Буквић је снимио и рекламу за козметичку кућу Л’ореал са познатом глумицом Енди Мекдауел.

И опет је захваљујући кастингу добио ту „улогу”. Када је дошао у Америку, пре четири године, већ другог дана боравка у Лос Анђелесу, са лепом глумицом се срео на пешачком прелазу.

– Енди Мекдауел је љубазна особа и врло професионална. Тих неколико минута разговора с њом били су веома пријатни. У том великом граду ја готово никога нисам знао. Суров је тај наш свет, нема се времена за дружење. Са страним продукцијама нема шале. Када глумцу кажу да у три јутро буде спреман, мора то да испоштује  или... Ситне грешке људе коштају каријере. Преда мном је и сада, пуно посла, већ сутра путујем за Париз, где ме чека заиста озбиљан рад...   Радује ме то што ме све више има и у српском филму.

Без лептир машне нема улаза

Славио је Буквић успех са Брусом Вилисом, на премијери „Умри мушки 5”, али никада неће заборавити шта се догодило на премијери филма „Коко Шанел и Игор Стравински”. Зашто?

– Иако постоје стриктна правила церемоније, десило се да се на црвеном тепиху појавио један глумац у сакоу и кошуљи без машне. Само што смо изашли и кренули црвеним тепихом, зауставили су нас. Срећом, видели смо иза ограде  бакицу која у рукама држи нанизане машне. Продуценткиња је отрчала купила је и тек онда смо могли да изађемо пред фоторепортере – присећа се Буквић.


Коментари0
b4715
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља