уторак, 23.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:23
ОПРОШТАЈ ОД НЕБОЈШЕ ГЛОГОВЦА

Отишао је млађи него икад

Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинпонедељак, 12.02.2018. у 16:12
(Фо­то Жељко Јовановић)
(Фото Танјуг)
(Фото Танјуг)

Од Хамлета, Ивана, Троила, Жака… Небојше Глоговца опростила се његова породица, колеге како из матичног ЈДП-а, али и целог региона, публика. Већ у раним сатима поклоници глуме Небојше Глоговца окупљали су се у ЈДП-у где је одржан комеморативни скуп поводом његове смрти: дугачки ред испред књиге жалости, мук у холу где је постављен видео-бим како би они који не успеју да уђу у салу могли да прате комеморацију. Од драгог Глогија дошли су да се опросте и његове најстарије колеге, Бранка Веселиновић (99) и Власта Велисављевић (91).

Сахрана у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду
Небојша Глоговац сахрањен је у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу. Сахрани су присуствовали чланови његове  породице, колеге, пријатељи, неколико хиљада поштовалаца његове уметности. Испраћају Небојше Глоговца присуствовали су министри Ивица Дачић и Владан Вукосављевић, Светозар Цветковић, Тихомир Станић, Драган Бјелогрлић, Драган Џајић, Дејан Бодирога... Од славног глумца пред Црквом Светог Николе опростио се митрополит црногорско-приморски Амфилохије, а потом и отац Михајло, изасланик патријарха Иринеја.

– Нема потребе износити биографске податке, побројавати његове позоришне и филмске улоге и поцртавати значај који је Небојша Глоговац имао за ЈДП, српско глумиште, за нашу културу, значај који је имао за читаво наше поднебље. У ових неколико дана бројни сарадници, пријатељи, познаваоци његовог рада, исписали су или су изрекли речи о његовом таленту, доброти, јединствености – рекла је Тамара Вучковић, директорка ЈДП-а и додала:

– У ЈДП пристигло је безброј телеграма, писама од колега и пријатеља широм земље и региона, Хрватске, Македоније, Словеније, Босне и Херцеговине… Без обзира на све што смо чули, осећамо велики недостатак речи. Био је то управо тај део његовог бића који је увек био недокучив и недодирљив. Само реткима дозвољавао је приступ том бићу. Осећајући последњих дана огромну празнину и тугу, као да погледима које упућујемо једни другима тражимо одговор на питање како је ово могуће, како је могуће да си нас напустио таквом брзином, како је могуће да те више нећемо гледати, како наставити без тебе у ЈДП-у. Драги Глоги, много је заједно проведеног времена проба, представа, разговора, гостовања... много тога за памћење. Била је велика радост и привилегија бити твој пријатељ.

Редитељ Дејан Мијач присетио се да је Глоговца упознао када је био дечачић са великим очекивањима и нестрпљењем које се видело у сваком његовом гесту: – Његовом расту није било краја. Из дана у дан је био нов, непоновљив, чудан, снажан и свима драг. Отишао je млад, млађи него икад.

Срдан Голубовић, у чијем филму „Клопка” је Глоговац играо, подвукао је да је увек био задивљен и опчињен његовом глумом.

– Његов таленат је био саткан од истине, а та његова глумачка истина од интуитивности, мудрости, инстинкта и разумевања суштине. Та истина је била у лакоћи, лепоти онога што је изговарао у представама и филмовима, али и у чврстини, херцеговачкој стамености и суштинској људскости када је ћутао. Његова истина је била његова дубока глумачка тајна, саткана од храбрости, лудости, деструкције и нежности, тајна иза које се крио велики човек, храбар и рањив у исто време, велики човек који је храбро носио своју аутентичност и понос – нагласио је Голубовић.

Најемотивнији тренутак је био излазак на сцену његових колега са класе Наташе Нинковић, Војина Ћетковића, Сергеја Трифуновића, Данијеле Угреновић, Данијеле Павловић, Бориса Пинговића, Неле Михаиловић и Каролине Цимеше.

– Од првог тренутка на нашој класи није се постављало питање да ли си ти онај прави и предодређени. Било је само питање колико далеко и високо ћеш да путујеш. Сведоци смо да си својим талентом, брзином, оштрином, карактером, истином коју си носио у себи, додирнуо сама небеса, да си својим присуством сваки простор чинио озбиљнијим, дубљим, луђим, привилегованим – нагласила је Наташа Нинковић. Глумац Војислав Воја Брајовић прочитао је песму Мике Антића „Да ли сам свуда где су ми трагови...”. Горан Шушљик интерпретирао је сцену из представе „Хадерсфилд”, а редитељ Александар Поповски присетио се рада на представи „Хамлет”.

„Умрети. Спавати. Можда сањати? Да, ту је чвор…” одзвањале су салом ЈДП-а речи последње сцене из „Хамлета” које је тако надахнуто много пута изговарао Глоговац. Комплетан ансамбл ЈДП-а изашао је на сцену и уз песму „Памтим само сретне дане” Габи Новак дугим аплаузом заједно са публиком опростио се од великог глумца.

После комеморације глумац је сахрањен у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу. Сахрани су присуствовали чланови његове породице, колеге, пријатељи, неколико хиљада поштовалаца његове уметности. Испраћају Небојше Глоговца присуствовали су министри Ивица Дачић и Владан Вукосављевић, Светозар Цветковић, Тихомир Станић, Драган Бјелогрлић, Драган Џајић, Дејан Бодирога... Од славног глумца пред Црквом Светог Николе опростио се митрополит црногорско-приморски Амфилохије, а потом и отац Михајло, изасланик патријарха Иринеја.

Нисмо стигли ни да ти махнемо 

У холу ЈДП-а
(Фото Танјуг)

Како неко ко је тако стидљив може да буде глумац, запитао се редитељ Слободан Унковски у свом писму посвећеном Небојши Глоговцу које је прочитао глумац Марко Јанкетић, а питање је поставио када се глумац појавио на првој проби представе „Буре барута”.

– Како неко ко је донео ону страну реке са собом, који вуче Панчевачки мост иза себе, замишљен под његовом тежином, може да одигра лако и једноставно? Како овај дечко, младић, са локнама у коси, који је оставио за собом цркву у дворишту и оца свештеника може да игра у овој крвавој и опорој драми без милости и са псовањем? Касније сам видео да то није стид, него замишљеност над послом, да је његов приступ игри као приступ исповести, да је његова посвећеност аутентична и искрена, да је његов наизглед иронични смешак испод лица у ствари радост јер види и зна свој могући резултат пре свих нас. То је била његова фаза спорог подизања до висине задатка, комплетно праћење сопственог ритма и интензитета – приметио је Унковски и нагласио:

– Волео сам тај његов тренутак безгласног смеха, ту унутарњу радост и лепоту која само што није експлодирала испод његове затегнуте озбиљности, то препознавање нечег неизрециво заједничког, то купање и ваљање у експлозији стваралаштва. Тај неизговорени прекрасни унутарњи монолог комплексног хаоса и наизглед несигурности. Тај његов тајни унутарњи садржај који је тако моћно подржавао глуму, а остао до дана данашњег недохватљив.

Тај свет  детињства, тај мост као нека царина духа, та занетост и замишљеност која се мењала до непрепознатљивости, али је остала стално присутна. Вукући на леђима тај велики челични мост, невидљив за остале, Глоги, то је било највише од тепања што је било дозвољено, остављао је у Београду, и свуда где је играо, и у свему што је играо, један огроман и дубоки траг и ми се нисмо питали како један релативно крхки појединац може да подигне те велике немерљиве тежине игре и како може да буде тако узбудљиво, до хистерије, у самој игри, у животу који се догађа неком другом на неком другом месту.

Река тече пребрзо, нисмо стигли ни да ти  махнемо, наш драги Небојша.

Анте Томић о Глоговцу

Уписивање у књигу жалости
(Фото Танјуг)

Небојша Глоговац био је ђаволски духовит. Онако како то само најбољи знају, као немарно и нехотично, написао је Анте Томић, хрватски књижевник и новинар, у Јутарњем листу поводом смрти српског глумца. Томић се сећа како су се упознали пре десрт годинам једне летње вечери у Мотовуну.

„На хотелској тераси, читаво вече смо се смејали његовим шалама, а ја се више нисам могао сетити зашто тај сјајни тип није играо у„Караули“.  Памтио сам како смо покушали, али не и шта је тада било криво. Што год, морали смо се негде поново срести, неизбежно”, пише Томић и додаје:

„И онда, негде почетком 2015, чини ми се, Рајко Грлић га је пробно снимио за улогу Вјеке Краља у „Уставу Републике Хрватске”. Кад ми је показао снимак, ја сам се, душе ми моје, препао. Кад суседу Србину каже да су Срби коров, Краљ је у Глоговчевој интерпретацији спокојан, благ, готово нежан. Истина, све је то стајало у сценарију, али нико га није тако добро прочитао, тако аутентично приказао како се зло каткад може чинити добронамерно и безазлено, како је мржња у нашем свету саморазумљива, свакидашња, банална. Тек сам гледајући Глоговца заправо схватио какво смо чудовиште направили и лагано се најежио од њега”.

Томић пише да је Глоговац играо Краља „природно, истинито и живо, с хаљином, најлонкама и периком, са свим његовим достојанством и трагедијом. Направио га је пред нама на читаћим пробама тако уверљиво да смо остајали без речи. Он је био тај хомосексуалац и трансвестит, загребачки буржуј, сноб, шовинист, неугодан, одвратан, али опет некакав несретни, рањени човек што тако чезне за љубављу да ће расплакати осетљивије гледатељке”.

Томић се такође присећа како је пре пре двадесетак дана дошао  глас да је Глоговац болестан.

„Но на телефону је деловао зачуђујуће расположено. Ма, јест, рак, објаснио је, али блажи облик. Ништа страшно. То се данас лечи, за месец и по, два најкасније. Исто је рекао и Рајку и ми смо се обојица умирили, уверени да ће бити добро, и тек смо касније од других сазнали како је ствар заправо потпуно другачија, коначна и страшна. Биће ваљда да њему несретнику нису рекли како је близу крај, али нагађамо и да нам је можда легендарни српски глумац Небојша Глоговац напросто одглумио како је све океј. Била је то његова задња велика улога, да му се пријатељи не брину,” написао је Анте Томић. К.Р.


Коментари11
a4fae
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Biserka
Zbogom prinče
Данило
Шта је људски живот? Извор, ток и ушће. За уснулог раба Божијег Небојишу не знам, да ли је рођен у Херцеговини или Банату, али за његовог оца Милована сигурно знам да је Невесињац, стари ков човека и свештеника, стуб, тврђава истине и правде, мало пича а кад прича у очи гледа. Често ми је говорио:"Данило, лако је бити добар, али тешко праведан ." Народ ће памтити Небојишу као уметника по глуми, а ја Милована по правди и хришћанској љубави у кућама које нису имале да плате. Прота је доносио радост у кућу . Искрено саучешће, оче Миловане.
Hercegovka
Ponosni smo sto si nas i sto si bio prvoklasan gumac i veliki covek. Ostvario si mnogo vojvodo za tako kratko vreme.
POSMATRAC IZ NYC USA
Pridruzujemo se bolu porodice, kolegama kao i svim ljudima dobre volje u odavanju pocasati i bolu za rano izgubljenim Nebojsom Glogovcem.
Milica
Živeo si kratko, ali uspeo da traješ večno.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља