Политика Online - Највише зарађују програмери и пилоти
четвртак, 16.08.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:53

Највише зарађују програмери и пилоти

Просечна плата у Србији прошле године износила 394,7 евра. – На дну лествице зарада запослени у кинематографским продукцијама с просечним месечним приходом од 22.803 динара
Аутор: Јована Рабреновићпонедељак, 12.02.2018. у 22:00
ИТ стручњаци на врху листе зарада (Фото Д. Јевремовић)

За запослене у Србији просечна плата од 500 евра још увек је циљ ком се тежи. Радни људи, нажалост, за целу 2017. годину нису „добацили” ни до округлих 400 евра, односно просек плата био је око пет евра мањи од ове суме. Подаци званичне статистике показују да је прошлогодишњи просек зарада био 47.893 динара, а према просеку курса од 121,34 динара (податак Министарства финансија) за исти период, плате у Србији лане су вределе тачно 394,7 евра.

Просек је просек што значи да има оних којима је плата неколико пута већа, али и оних који, нажалост, зарађују и мање.

Лидер по платама су програмери, који су прошле године зарађивали 179.822 динара месечно. Следе пилоти, односно запослени у ваздушном саобраћају с платом од 166.642 динара. У групи најплаћенијих са зарадом од 129.546 динара су менаџери и консултанти, као и рекламирање и истраживање тржишта где су плате 121.399 динара.

Традиционално, плате су високе и у експлоатацији нафте, рударству, али и производњи дуванских производа. У целом рударству просек плата био је 75.078 динара, а управо су запослени у експлоатацији нафте и природног гаса с платом од 111.132 динара „кумовали” високим зарадама целе бранше. Исто се може рећи и за услужне делатности у рударству, које вуку просек плата од 130.525 динара. Поређења ради, у експлоатацији угља просек плата је био 76.021, а код руда метала 61.184 динара.

У прерађивачкој индустрији просек плата је 45.949 динара, а највише су зарадили „нафташи” – 113.186 динара. Следе дуванџије с платом од 112.537 динара. Високо изнад просека су и плате произвођача рачунара који су зарађивали 88.155 динара, као и фармацеута с платом од 86.420 динара.

Традиционално високе плате су и запослених у снабдевању електричном енергијом, гасом и паром где је просечна плата 78.423 динара. Такође и у финансијским делатностима где је просек 87.009 динара, а посебно у банкарству где су плате у просеку 100.558 динара.

Интересантно је да су у групи делатности информисање и комуникације прошле године забележене највише, али и најниже плате. У овој групи су већ поменути програмери, али и кинематографска, телевизијска и музичка продукција с платом од само 22.803 динара. Овој групи припадају и запослени у телекомуникацијама чија је просечна зарада износила 79.762 динара, али и програмске активности и емитовање што је рад на телевизији и радију с платом од 86.627 динара. С друге стране запослени у издавачкој делатности, где се рачунају и новинари, добацили су само до 56.853 динара просечно.

На дну лествице плата су запослени који раде на уклањању отпадних вода са зарадом од 23.870 динара, затим прерађивачи дрвета са 27.955 динара. При крају лествице зарада су традиционално текстилци који, упркос страним инвестицијама у овој делатности, зарађују тек 28.825 динара.

У пољопривреди прошле године просечна плата је износила 42.078 динара, а у грађевинарству 43.148 динара. У трговини на велико и мало плата је била 37.810 динара, у саобраћају 49.095 динара.

Такође је интересантно да запослени у хотелима, а воде се под услуге смештаја и исхране, имају плате при дну лествице зарада. Они у просеку зарађују 29.507 динара.

Висок просек плата с износом од 73.755 динара „вуку” и стручне, научне, иновационе и техничке делатности, а њима припадају и већ поменути и високо плаћени менаџери и они који истражују тржиште и баве се рекламирањем.

Администрација такође не зарађује пуно што сведочи и њихов просек плата од 39.171 динар. У овој грани делатности су и они који раде у путничким агенцијама, а статистика показује да су њихове плате убедљиво најниже с просеком од 22.284 динара.

У државној управи и обавезном социјалном осигурању запослени су зарађивали 49.789 динара, у образовању 42.423 динара, а у здравственој и социјалној заштити 42.560 динара. У самом здравству плата је у просеку износила 44.492 динара.

Делатност уметности и забаве, бар према износу плате, није била много „забавна” за запослене јер им је плата била 39.158 динара. У музејима и галеријама просек плата је био 41.704 динара, а њихов општи просек нису „извукли” ни они који раде у коцкарницама и кладионицама чија је зарада била просечно 37.382 динара.

Београдска плата 60.142 динара

Посматрано по регионима највећи годишњи просек плата био је у Београду с износом од 60.142 динара. Следи Војводина где је просек плата био 46.215 динара.

Јужније од Београда просек плата је тек око 40.000 динара. У Шумадији и западној Србији запослени су у просеку добили 40.649 динара, а у јужној и источној Србији 41.402 динара. По овој статистици југ Србије је по платама претекао централну.


Коментари4
9bc02
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ilija
kada bude vlast naterala, odnosno iz svesti privatnika usadila pomisao, da radnike prijave na punu platu a ne da ih prijave na minimalac i da u koverti dobiju ostalo, možda ćemo i pričati o realnoj situaciji.
Sladjana
Statistika je moja dika, što poželim naslika! Ne znam ko je ovo rekao ali je tačno.
milan lala
Kako vlasti racunaju tu kvadraturu kruga sa zvanicnom proscnom platom to samo oni znaju. No bez ikakve dileme apsolutnoj vecini zaposlenih radnika u privatnom sektoru plata ne prelazi 35000 hiljada dinara, to je gola istina . Cemu sluzi ovakva drzavna provokativna nakaradna statistika nije jasno ? . Deluje kao prica o "carevom novom odelu" . Svi znamo da je statistika netacna / nakaradna ali se pravimo da to ne primecjemo jeli tako gospodo u SNS. ?
Јован К.
Просечна вредност (конкретно, плата) може да ствара погрешну слику и зато би било боље да се приказује и мод, најчешћа вредност, одн. плате које су најчешће. Такође би требало да се указује и на тзв. "кораке", тј. постојеће пропорције у распонима од најнижих, до највиших зарада.
Препоручујем 17

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља