петак, 25.05.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:43

Бродски га је сматрао песником

На Фест стиже филм о руском писцу Сергеју Довлатову, у којем главну улогу тумачи млади глумац Милан Марић. – Писао је дрску прозу, чију су јунаци аутсајдери.
Аутор: Мирјана Сретеновићпонедељак, 12.02.2018. у 22:00
Сергеј Довлатов (Фото ДКСГ)

Филм „Довлатов” у којем лик руског писца Сергеја Довлатова тумачи наш млади глумац Милан Марић, светску премијеру имаће на Берлинском филмском фестивалу, а ми ћемо га гледати на Фесту 26. фебруара у „Сава центру”. Реч је о руско-пољско-српској копродукцији, у режији Алексеја Германа. Милан Марић ликом веома подсећа на руског писца, а на књижевној вечери у Дому културе „Студентски град”, испричао је како је добио ову улогу.

– Наша глумица Данијела Стојановић, која живи и ради у Русији, показала je моју слику редитељу. Тражили су ми да пошаљем неколико црно-белих фотографија, снимим монолог из „Ујка Вање” и позвали у Санкт Петербург да снимамо филм – каже Милан Марић.

Сергеј Довлатов рођен је 1941. у Уфи, од оца Доната Мечника (Јеврејина), позоришног редитеља и мајке Норе Довлатове (Јерменке), глумице. Од 1944. живео је у Лењинграду. Почео је да студира фински језик, али је убрзо избачен са факултета. Позван је у војску, од 1962. до 1965. служио је у обезбеђењу робијашког логора на северу СССР-а, и из тог искуства касније је проистекао роман „Зона”. Радио је као новинар, једно време и као водич у Пушкиновом парку у селу Михајловском, и писао кратке приче које су се шириле у самиздату, због чега су га прогањале совјетске власти. Била је то дрска проза, чији су јунаци аутсајдери... Емигрирао је 1978. у Беч, и прешао у Њујорк, где објављује приче и романе у емигрантским часописима, али и у „Њујоркеру” који га сврстава међу 20 највећих писаца 20. века. Умро је 1990. у Њујорку.

Данас су његови романи  преведени на 30 језика: „Компромис”, „Зона”, „Пушкинова брда”, „Наши”, „Занат”, „Кофер”, „Странкиња”, „Представа”, „Филијала” и збирке прича: „Невидљива књига”, „Соло на андервуду”, „Марш самаца”. Ласкаве оцене његовом стилу дали су Курт Вонегат, Ирвин Шо и Јосиф Бродски који је рекао да је Довлатов једини руски писац чија ће сва дела бити читана ван Русије. Александар Генис у књизи „Довлатов и околина” (Геопоетика, превод Драгиња Рамадански), писао је о свом пријатељу, његовом односу према власти, женама, националном питању.

Радња романа „Филијала” (превод Душан Патић, ЛОМ) дешава се у Америци где главни јунак среће љубав своје младости.

– Његов стил је разговоран, пун топлине. Тако незлобив хумор срео сам само код Киша. Окренут је ка обичним људима, пише са симпатијом о окружењу, а са скепсом према себи. Као уредник часописа „Нови Американац”, новинарима је говорио да воде рачуна о језику и избаце све сувишно. Бродски га је сматрао песником – каже Душан Патић.

Мелина Панаотовић, професорка руске књижевности на новосадском Филозофском факултету, истакла је да Довлатов припада трећем таласу руске емиграције (Солжењицин, Соколов, Бродски, Генис).

– На факултету, нажалост, не држимо предавања о Довлатову, а занимљиво је да су у уџбенику за почетни курс учења руског примери из Довлатовљевих књига, због кратких и духовитих реченица. Од сто  дела које је руско Министарство културе одабрало да уђу у лектиру, четири су од Довлатова – рекла је Мелина Панаотовић.

Довлатов очито није могао да сачека да у СССР-у постане боље, већ је желео сам да направи то боље. Они који су остали можда су били прилагодљивији. Не бити члан удружења писаца СССР-а значило је немати стан и бенефиције. А остати на „другој страни” значило је бити под надзором КГБ-а. Због погрешне речи ишло се у гулаг и требало је изнаћи компромис између личног система вредности и онога што се од писца очекује.

У филму „Довлатов” постоји потресна сцена у којој млади писци доносе своје рукописе редакцијама у Русији. И Довлатов види како из четири плакара рукописе избацују у двориште, као стари папир. Међу том хартијом налази свој изгажени роман. Ништа од штампања...

– Био је икона Санкт Петербурга, где му је подигнут споменик и једна улица понела је његово име... Духовити писци иначе вуку са собом море туге. Хтео сам да проникнем одакле та туга и зидови које је подизао око себе као врсту цинизма, одбране. Тренирао је бокс, али надобијао се и батина. У свим редакцијама је добио отказ. Пио је. Није доживео да схвати колико је велики, а био је „највећи” руски писац (196 цм), и где год се појавио, сви су гледали у њега. Жене су га волеле – каже глумац Милан Марић.

У свом првом роману „Зона” (превод Наталија Ненезић, ЛОМ), Довлатов је понудио причу из живота робијаша и запис логорског надзорника. Сматрао је да логор огледало у којем се свако може сагледати. Иначе је истицао да је у животу потребно мало апсурда, а једном је рекао: Највећа трагедија у мом животу је смрт Ане Карењине.

У „Довлатову”, филму о одласку и остајању, о личним границама и ограничавању сопствене слободе, Сергеј Довлатов је одлазећи из домовине, у авион улазио окренут леђима, желећи да се на тај начин последњи пут опрости од Русије.


Коментари1
67abe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Стефан Стојановић
За Данијелу Стојановић је неко од Руса, не сећам се више ко, рекао да је то најбоље што су икада добили из Србије. Врло цењена глумица данас у Русији, гледао сам је у неколико филмова.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља