четвртак, 09.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 12.02.2018. у 21:00 Славица Ступарушић

Институт за физику постао национална установа

Ова кућа науке прва је испунила свих 11 законом прописаних услова тако да држава сада има нову врсту истраживачке институције за врхунска истраживања
Млади физичари се после усавршавања у иностранству масовно враћају у Институт, тврдећи да овде имају одличне услове за рад (Фото Институт за физику)

Институт за физику у Београду одлуком владе, на седници 23. јануара, проглашен је првом установом од националног значаја за Србију, истакао је јуче на конференцији за штампу министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић. Да би стекао престижни статус, Институт је испунио свих 11 законом тражених услова, а наша земља тиме је добила нову врсту истраживачке установе у којој ће се обављати приоритетна и врхунска истраживања.

Наиме, Закон о научноистраживачкој делатности већ дуго предвиђа да у Србији постоје три врсте института: научни, истраживачко-развојни и институти од националног значаја. Све до сада, Србија је имала само научне и истраживачко-развојне институте.

– Мислим да Институт заиста заслужује тај ранг, јер о његовом значају говори и податак да се 40 врхунских научника и истраживача вратило овде из иностранства – подвукао је Шарчевић новинарима у Институту, додавши да ће ово оснажити нашу науку.

– Научна заједница, која често није тако јединствена, ову вест очигледно прихвата са великим одобравањем – истакао је министар, коментаришући чињеницу да су конференцији присуствовали и представници САНУ, Националног савета за научни и технолошки развој, Савета Универзитета, Комисије за сарадњу са Церном, Истраживачке станице Петница и бројни други угледни научници. Он је додао да је Институт једна од ретких научних институција које сарађују са привредом и да његов допринос промоцији науке треба да буде пример другим институцијама у земљи.

– Институт за физику чини 10 одсто научне продукције Србије, иако има далеко мање истраживача – рекао је проф. др Владимир Поповић, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, додавши да је највећа снага Института кадровски потенцијал.

На Институту ради око 200 истраживача, од којих је чак 36 одсто у А1 звању. Научноистраживачки рад обавља се у 25 лабораторија, које су опремљене за врхунска истраживања у физици и сродним областима. На Институту постоје четири европска центра изврсности, који су у Србији акредитовани као центри изузетних вредности. Поред тога, у оквиру установе су и два спин-оф предузећа, као и Иновациони центар.

Наш Институт од националног значаја негује тесне везе са сродним установама широм Европе и света. Посебно је интензивна сарадња са Европском лабораторијом за нуклеарна истраживања ЦЕРН. Важни стратешки партнери Института јесу и Мрежа националних института Италије (INFN) и највеће научно постројење у Немачкој (DESY). Сарадња са Церном недавно је довела до покретања нове инфраструктуре коју Република Србија препознаје као један од приоритетних пројеката – иновационо-едукациони центар Верокио, који се отвара на Институту за физику.

– Ово признање значајно је и за Универзитет у Београду, пошто је Институт наш члан – приметио је академик Владимир Бумбаширевић, ректор Универзитета у Београду, подсећајући да се од 1905. године Универзитет профилисао као истраживачки и да данас има 11 института.

Као институт од националног значаја за Републику Србију, у складу са законом, Институт за физику сада има задатак да развија и унапређује општи фонд знања, подиже техничко-технолошки ниво, доприноси валоризацији истраживања, али и шири научна сазнања и учествује у оспособљавању кадрова.

– Национални институт између осталог значи бити катализатор процеса јачања и повезивања појединаца и институција који унапређују друштво – приметио је др Александар Богојевић, директор Института за физику.

Коментари10
00d9e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

majda potrkovic
Интересантно како држава, под диригентском палицом УСА и ЕУ, највише улаже у непродуктивне ствари, шетање по скуповима, такмичења, радове у часописима о кварковима бозонима и црним рупама. Како ће то да развије националну индустрију?
Luka
Institut služi za istraživanje, škole za podučavanje.
Бранислав Станојловић
Као неко ко је на кратко радио у Институту пре скоро полувековног изгнанства, поздрављам ово признање какво се, по моме искуству, ретко среће и у осталом делу света. Међутим, писац чланка треба да исправи своју терминологију. Ма колико да је појам био извикан у време злочиначког, комунистичког режима, Срби су НАРОД. Нација је западни појам заснован на територији без обзира на порекло. чича Бане (МА in East European politics & economics, London School of Economics & School of East European & Slavonic Studies)
Vladimir
i onda beogradski univerzitet svojata njihove radove...
Srdjan
A oni su to znanje što imaju isisali iz malog prsta?
natalija
Toliko imaju veliki uticaj na život u Srbiji, da narod većinski veruje u moć "crvenog meseca", a tek što veruju u belu i crnu magiju, a naročito da je Zemlja ravna ploča... Zaostalost našeg naroda se bliži maksimumu i to u prvim decenijama 21 veka i pored takvog kako u tekstu kažete "uspešnog" instituta.
natalija
@Ljaljana i Slobodane Eto Ljljana tačno kaže: "Obrazovanje se daje u osnovnoj i sredjoj skoli" (daje se svuda u društvu....), Slobodan kaže "da sam promašila temu". Da li sam promašila. Pa zar takvi stručnjaci iz Intituta za Fiziku i naših drugih Instituta nisu ODGOVORNI ZA stanje našeh "duha" u školstvu, kulturi, medijima? Pa ko piše sve te programe za osnovnu i srednju školu, Ko kreira kulturu izdavaštva, medija....? Političari? Nešto tu ne štima.
Ljiljana Ljiljana
Obrazovanje se daje u osnovnoj i sredjoj skoli. Kakve veze ima Institut za fiziku sa primitivizmom jednog dela naroda?
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља