петак, 25.05.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:34

Колективна тужба штити потрошаче од самовоље банака и оператера

Уместо, рецимо, 300 појединачних тужби и ангажовања исто толико судија имали бисмо једну којом би били обухваћени сви угрожени грађани
Аутор: Ј. Антељ И. Албуновићуторак, 13.02.2018. у 22:00
(Фото Д. Јевремовић)

Да би заштита потрошача у Србији достигла ниво западних европских држава под хитно је потребно вратити колективну тужбу као могућност заштите права већег броја грађана одједном.

Предности колективне заштите су огромне. Рецимо, актуелан проблем са незаконитом наплатом накнада за обраду кредита или бројних приговора на рачун оператера мобилне телефоније могли би да буду решени брже и јефтиније.

– Уместо, рецимо 300 појединачних тужби, и исто толико судија, имали бисмо једну једину којом би били обухваћени сви угрожени потрошачи на идентичан начин – каже Зоран Николић из Националне организације потрошача Србије (НОПС) и подсећа да је Уставни суд још 2012. укинуо одредбе Закона о парничном поступку који је омогућавао колективну тужбу. Истиче да постојећи механизам заштите колективних интереса потрошача не пружа довољан и ефикасан приступ правди за широк спектар грађана, али не искључиво потрошача, већ и запослених у мањим предузећима који желе да поднесу колективне захтеве.

Али, ово није само проблем Србије, већину земаља југоисточне Европе карактеришу скромно спровођење колективне заштите и судске праксе, констатовано је недавно на регионалном састанку у Скопљу на коме се говорило о овој теми.

Из анализе, која је спроведена у овим државама, могу се навести заједничке препреке за адекватно спровођење колективне заштите – скупи и дуготрајни судски поступци и недостатак јавне финансијске помоћи. Уз то потрошачке организације раде са ограниченим буџетима и бројем људи, а примећен је и недостатак искусних и квалификованих судија. Међу потрошачима такође не постоји свест да имају право на колективно обештећење.

Препорука овог регионалног скупа јесте да се озбиљније приступи овом проблему. Земље југоисточне Европе треба да осигурају да су потрошачи свесни својих права на колективну надокнаду тако да их могу користити сваки дан. То се може постићи редовним потрошачким кампањама, информисањем грађана о њиховим правима… Паралелно са тим треба успоставити правни оквир за колективну потрошачку заштиту, јасан систем за финансирање потрошачких организација као легитимног заступника потрошача у колективним споровима.

– Тренутно, потрошачке организације у овим земљама добијају скромне финансијске подстицаје од својих влада. Ти подстицаји нису довољни за одрживи рад, за мотивацију да покрену поступак колективне заштите као и да имају финансијски потенцијал у случају да изгубе колективни спор – каже Николић који је био један од представника Србије на овом скупу у Македонији. Он истиче да треба размотрити увођење, или даљи развој, потрошачког образовања у основним и средњим школама. Поред тога, у свим земљама југоисточне Европе постоји потреба за адекватном обуком особља надлежних институција, које су директно укључене у колективно обештећење, којима, каже, очигледно недостаје искуство.

– На крају, можемо рећи да правни оквир, недостатак финансијских и људских ресурса стварају негативно окружење за колективну заштиту потрошача у земљама региона – истиче наш саговорник.

Када говоре о колективној тужби, у потрошачким организацијама често помињу колеге из португалске организације ДЕКО. Још пре двадесет година ДЕКО је покренуо прву колективну тужбу против једног оператера мобилне телефоније и добио га на суду јер је наплаћивао разговоре који нису остварени. Епилог тог случаја био је да је цела земља телефонирала бесплатно месец дана.

Од када је Уставни суд поједине одредбе Закона о парничном поступку, које су регулисале ову материју, прогласио неуставним – НОПС се залаже за измене Закона о парничном поступку и Закона о заштити потрошача, како би колективна заштита и обештећења били враћени у наш правни систем. Из тог разлога НОПС се укључио у велики регионални пројекат који финансира немачки ГИЗ, а који има за циљ управо ово о чему говори. Регионални пројекат „Унапређење колективног обештећења за потрошаче у југоисточној Европи” почео је да се спроводи 1. јануара прошле године, трајаће 22 месеца и покриваће земље западног Балкана. Циљ пројекта је јачање регионалне сарадње у области унапређења колективног обештећења за потрошаче у југоисточној Европи.


Коментари3
df284
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Вања С.
Ма овде је све јасно! Нису проблем ни таксе, ни вештаци, ни... већ је проблем што власт не жели да штити колективни интерес! Колективна тужба је била инструмент заштите СВИХ који су на исти начин угрожени због непоштовања прописа и закона. Сад свако мора ПОЈЕДИНАЧНО да тужи за ИСТУ ствар, што не значи и да ће сваки суд ИСТО да пресуди. Тако имамо ситуацију да само они који су тужили могу да остваре права, ако је судија пресудио у њихову корист! Осталима (скоро увек је преко 95%) то остаје ускраћено. Ако је рецимо у питању новчано потраживање (нпр умањење пензија), замислите колико је држава "уштедила" на свима који нису могли да је туже (исто важи и за банке, јавна предузећа, послодавце). Некад је постојало законско решење да ако судија суди случај који задире у тзв "системска питања" доноси пресуду која је правно обавезујућа за СВЕ остале исте случајеве и спровођена је по службеној дужности! Овако се штити онај ко крши закон на штету грађана!!!
Борисав Пантелић
Неопходно је вратити колективну тужбу
Србо
Тада би уместо 300 судских такси за: тужбу, решење, извршење, ..., платили само једну, уместо 300: судија, адвоката, (и бар 3 пута толико) судских вештака, записничара, писара, разноразни' каланкурица, ..., само по један узорак, ... па на све то поштанска такса на уплатнице, па дваЈЕС' посто ПДВ, па аутобус (такси, ко воли и мож' да плати) на рочиште и са рочишта, па дангуба, ... Не, не, господине Николићу, ДОООБРО ЗНА ВЛАС' (законодавна, судска и извршна, мада сам чуо да има и нека четврта?) ШТА РАДИ! У 'воликој несташици посла за сироте адвокате, судске вештаке, нотаре, извршиоце, ..., кад држава плаћа сувим златом, привилегијама и личном бруком ко ће да НИ запосли "беспослен" народ, Ви би то "беспотребно" укинули колективном тужбом!? Не, не, никако!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља