петак, 19.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:18

Треба ухватити корак са ЕУ

Аутори анализе ММФ-а примећују да ваља побољшати инфраструктуру, појачати јавне инвестиције из буџета и учврстити институционалне оквире
Аутор: Маријана Авакумовићуторак, 13.02.2018. у 22:00
(Фото IMF)

Eкономије за­пад­ног Бал­ка­на – Ал­ба­ни­ја, Бо­сна и Хер­це­го­ви­на, Ко­со­во, БЈР Ма­ке­до­ни­ја, Цр­на Го­ра и Ср­би­ја – има­ју не­до­вољ­но раз­ви­је­не тран­спорт­не, енер­гет­ске и те­ле­ко­му­ни­ка­ци­о­не мре­же у од­но­су на про­сек Европ­ске уни­је (ЕУ), на­ве­де­но је у ана­ли­зи Ме­ђу­на­род­ног мо­не­тар­ног фон­да. Тек ка­да те др­жа­ве уна­пре­де ин­фра­струк­ту­ру мо­ћи ће да ухва­те ко­рак са за­пад­ном Евро­пом у по­гле­ду жи­вот­ног стан­дар­да. 

Али ода­кле но­вац за то? Би­ће по­треб­но ве­ће фи­нан­си­ра­ње и из до­ма­ћих и из стра­них из­во­ра. Бо­ље пла­ни­ра­ње и ре­а­ли­за­ци­ја про­је­ка­та јав­них ин­ве­сти­ци­ја та­ко­ђе су нео­п­ход­ни, пи­ше у из­ве­шта­ју. ММФ је, ка­ко се до­да­је, иден­ти­фи­ко­вао не­до­ста­так основ­не јав­не ин­фра­струк­ту­ре у ре­ги­о­ну као зна­чај­ну пре­пре­ку за бр­жи еко­ном­ски раст. „Бо­ље тран­спорт­не, енер­гет­ске и те­ле­ко­му­ни­ка­ци­о­не мре­же по­мо­гле би зе­мља­ма за­пад­ног Бал­ка­на да по­диг­ну про­дук­тив­ност, оства­ре бо­љу ин­те­гра­ци­ју у то­ко­ве свет­ске тр­го­ви­не и учи­не ре­ги­он атрак­тив­ни­јим за стра­не ин­ве­сти­ци­је”, на­по­ми­ње се у тек­сту.

Ауто­ри ана­ли­зе при­ме­ћу­ју, ме­ђу­тим, да ни­је ла­ко ухва­ти­ти ко­рак са ЕУ у по­гле­ду ни­воа ин­фра­струк­ту­ре и до­да­ју да јав­не ин­ве­сти­ци­је зах­те­ва­ју по­за­ма­шне ре­сур­се из бу­џе­та и чвр­сте ин­сти­ту­ци­о­нал­не окви­ре ко­ји ре­гу­ли­шу ода­бир, из­вр­ше­ње и пра­ће­ње про­је­ка­та. „Та два пред­у­сло­ва углав­ном не­до­ста­ју на за­пад­ном Бал­ка­ну. Ве­ћи­на зе­ма­ља у ре­ги­о­ну већ има ви­со­ке ни­вое јав­ног ду­га, а не­ке и ви­со­ке бу­џет­ске де­фи­ци­те. По­те­шко­ће у ко­ри­шће­њу мо­гућ­но­сти фи­нан­си­ра­ња на ме­ђу­на­род­ним тр­жи­шти­ма ка­пи­та­ла огра­ни­ча­ва­ју ли­квид­ност. Упра­вља­ње јав­ним ин­ве­сти­ци­ја­ма та­ко­ђе је сла­бо”, на­ве­де­но је у из­ве­шта­ју.

По­ве­ћа­ње ула­га­ња у јав­ну ин­фра­струк­ту­ру има и крат­ко­роч­не и ду­го­роч­не ефек­те на еко­но­ми­ју. У крат­ком ро­ку ин­ве­сти­ци­је по­ве­ћа­ва­ју тра­жњу и при­вла­че при­ват­не ин­ве­сти­ци­је у на­ред­ном пе­ри­о­ду. У ду­гом ро­ку узро­ку­ју раст про­из­вод­ње и про­дук­тив­но­сти, по­себ­но ако је ефи­ка­сност јав­них ин­ве­сти­ци­ја ви­со­ка. Уко­ли­ко су из­во­ри фи­нан­си­ра­ња од­го­ва­ра­ју­ћи, чак не мо­ра­ју ни да угро­зе одр­жи­вост јав­ног ду­га.У овом до­ку­мен­ту ММФ-а ауто­ри се освр­ћу и на упра­вља­ње ин­фра­струк­тур­ним про­јек­ти­ма са пре­по­ру­ка­ма зе­мља­ма за­пад­ног Бал­ка­на ка­ко да их учи­не ефи­ка­сни­јим.

Они при­ме­ћу­ју да се пре­кла­па­ју овла­шће­ња раз­ли­чи­тих др­жав­них ин­сти­ту­ци­ја са ма­ло ко­ор­ди­на­ци­је ме­ђу њи­ма. Си­стем се­лек­ци­је про­је­ка­та не при­ме­њу­је се си­сте­мат­ски већ се че­сто пре­ла­зи пре­ко ње­га. Та­ко­ђе, скре­ћу па­жњу на сла­бу ко­ор­ди­на­ци­ју из­ме­ђу цен­трал­них и ло­кал­них вла­сти. Иако су за­ко­ни о јав­ним на­бав­ка­ма до­бри, њи­хо­ва при­ме­на је сла­ба, а пра­ће­ње и из­ве­шта­ва­ње о фи­нан­сиј­ским пер­фор­ман­са­ма и ин­ве­сти­ци­о­ним пла­но­ви­ма јав­них пред­у­зе­ћа не по­сто­ји.

Ипак, од 2007. при­мет­но је убр­за­ње јав­них ин­ве­сти­ци­ја у ре­ги­о­ну углав­ном под­стак­ну­то ме­ђу­на­род­ним ини­ци­ја­ти­ва­ма. Упр­кос то­ме ста­ње јав­не ин­фра­струк­ту­ре је јад­но, а ква­ли­тет је да­ле­ко ис­под ЕУ про­се­ка. То се од­но­си пре све­га на пу­те­ве и же­ле­зни­це у ко­је ду­го ни­је ула­га­но, док све зе­мље, осим Ср­би­је и БиХ, има­ју про­бле­ме са снаб­де­ва­њем елек­трич­ном енер­ги­јом.

Све­у­куп­но, ин­декс ин­фра­струк­ту­ре по­ка­зу­је да је за­пад­ни Бал­кан на 50 од­сто ни­жем ни­воу од ЕУ. Ту нај­бо­ље сто­ји Ср­би­ја чи­ја ин­фра­струк­ту­ра је на 30 од­сто ис­под ЕУ про­се­ка, док је нај­го­ра Ал­ба­ни­ја, ко­ја је 70 од­сто ис­под про­се­ка ЕУ.

На стра­ни фи­нан­си­ра­ња ових про­је­ка­та ја­вља се пи­та­ње у ко­јој ме­ри се мо­гу фи­нан­си­ра­ти из до­ма­ћих из­во­ра, а у ко­јој ме­ри за­ду­жи­ва­њем или чак кон­це­си­ја­ма (од­но­сно јав­но-при­ват­ним парт­нер­ством).

ММФ за­кљу­чу­је да до­ма­ћа штед­ња и слаб бан­кар­ски сек­тор ни­су спо­соб­ни да обез­бе­де сред­ства за ску­пе ин­фра­струк­тур­не про­јек­те и да су бо­љи из­вор фи­нан­си­ра­ња спољ­но за­ду­жи­ва­ње на­рав­но уз ри­зи­ке као што је ка­мат­ни и ва­лут­ни ри­зик. Они ис­ти­чу да је нај­бо­ље ре­ше­ње ко­ри­шће­ње сред­ста­ва ме­ђу­на­род­них фи­нан­сиј­ских ин­сти­ту­ци­ја.


Коментари8
4884a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ObicnaBaba
Cijim novcem MMF kreditira svet, bolje receno ko UBIRA KAMATU, Da li je kamata ista za sve, KO KONTROLISE MMF,i kako su USA i NEMACKA najzaduzenije drzave na svetu. Pise li to negde.
Rista
Valja takodje, dragi MMFu, i ne iseljavati se masovno zbog bede, ... ne robovati za pakistanske plate u sred' Evrope, ... zaduzivati se sumanuto za investicije koje nikome ne trebaju, ... probajte da nam omogucite svajcarski zivotni standard, pre nego sto zahtevate svajcarsku infrastrukturu! Kakva je logika terati Srbiju na ogromne strane kredite kada nemamo para da ih vratimo? Zidas i pravis sa onim sto imas, ne sa onim sto si pozajmio jer onda to sto si napravio nije tvoje! Zasto strancima omogucujemo sve subvencije, minimalne poreze, besplatnu infrastrukturu, negativnu inflaciju na racun naseg privrednog rasta, da bi njihov novac rastao i bio zasticen, a mi se zaduzujemo do guse?
slavko
Sve če to Kinezi i Rusi da nam izgrade za svoje pare kada uđemo u Euroazijsku uniju. Nisu oni kao Natovci da samu daju kredite i još traže kamate.
Леон Давидович
MMF samo gleda kako da uloži kredite i da zaradi. Njih ne zanima ništa drugo. Sada vidimo da se upravo putevi i prave po preporukama MMF-a. Bolje bi bilo da prave fabrike, a da fabrike grade puteve, to jest da opšte ekonomsko bogatstvo gradi puteve. To su utopijske priče da će infrastruktura dovesti investitore.
Smiljka
Upropasceno je sve sto vodi ka napretku.Infrastruktur su upropastili 1999 upravo ti s kojima treba biti u korak .Hvatajuci korake u prazno narod sve bedniji , Srbija se bukvalno istrebljuje i prazni a za koga ?!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља