недеља, 25.02.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:41

Лондон и даље жели да Асанжа смести иза браве

Чак и да је Острво одустало од налога за хапшењем, аустралијски активиста би вероватно морао да остане у еквадорској амбасади због страха од САД
Аутор: Јелена Стевановићсреда, 14.02.2018. у 08:23
Џулијан Асанж (Фото Танјуг)

Британија није одустала од намере да лиши слободе оснивача „Викиликса” јер је суд у Лондону јуче пресудио против жалбе Аустралијанца у којој се тврдило да је налог за његовим притварањем бесмислен јер је шведска оптужница, због које је случај и покренут, одбачена.

Потерница за Џулијаном Асанжом (46) остаје на снази и делиоци правде су му поручили да ће бити ухапшен чим напусти амбасаду Еквадора, где се скрива последњих шест година, преноси „Гардијан”. Аустралијски новинар и активиста доспео је у жижу интересовања када је 2010. објавио америчке војне и дипломатске тајне. После тога је у Шведској против њега подигнута оптужница за сексуалне нападе. Одбацио је тужбу као америчку подвалу чији је циљ његова екстрадиција САД, где би му се судило због докумената објављених на „Викиликсу”. Британија, у којој се тада налазио, лишила га је слободе, али и убрзо пустила из притвора.

Страхујући од испоручивања прво Шведској, а онда и Америци, Асанж је 2012. прекршио договор о условном пуштању на слободу и потражио азил у амбасади Еквадора. Тада је Британија за њим расписала потерницу, која није повучена ни прошле године када је Стокхолм одустао од оптужнице и захтева за екстрадицију.

„Владе САД и Велике Британије и даље покушавају да ме ухапсе упркос својим сопственим законима и одлукама УН”, „твитовао” је Асанж, коментаришући одлуку суда.

Чак и да је пресуђено у његову корист, вероватно да би свеједно остао у свом „скровишту” јер је његов прави проблем са друге стране Атлантика. Он одбија да изађе не зато што се плаши суочавања са британском правдом због кршења условне слободе, већ зато што страхује да ће бити изручен Америци, која би могла да му суди за шпијунажу и угрожавање националне безбедности. Његов „твит” је указао на то да у његовом случају не постоји ниједна „ослобађајућа пресуда” коју би америчке и британске власти биле спремне да прихвате.

Као што се за неке људи може рећи да су изнад закона, за Асанжа се на известан начин може рећи да је испод закона јер га не штити уобичајена правна логика. То се показало и јуче када Лондон није одбацио налог за хапшење иако је одбачена оптужница. За Асанжа се ништа није променило ни када су УН пре две године  „пресудиле” у његову корист, потврђујући да је „илегално притворен” и позивајући на његово ослобађање. Најважније од свега је што може да буде испоручен земљи која никада није званично подигла оптужницу против њега, нити је за њим јавно расписала потерницу.

Америка никада није објаснила како тачно третира овај случај. Ни за време Барака Обаме није било искључено да ће се против Асанжа подићи оптужница. Министар правде у Трамповој администрацији Џеф Сешонс саопштио је прошлог лета да је Асанжово хапшење „приоритет владе”. Нешто раније је шеф ЦИА Мајк Помпео истакао да у „Викиликсу” види „невладину непријатељску обавештајну агенцију коју хушкају државни актери попут Русије”. Сајт је омражен међу вашингтонском елитом не само зато што је обелоданио депеше већ и зато што су се на њему током избора појавили пресретнути мејлови Хилари Клинтон. Подржаваоци бивше прве даме, која је за естаблишмент била далеко прихватљивија од Доналда Трампа, уверени су да је Кремљ хаковао електронску преписку Демократске странке и проследио је Асанжу, упропашћавајући изгледе некадашње државне секретарке за победу. Изјаве Сешонса и Помпеа су потврдиле сумње Асанжових адвоката да се у Америци нешто кува, али Вашингтон ни до данас није разјаснио да ли је спремио оптужницу.

Да ће случај против Асанжа бити климав, својевремено су наговештавали и Обамини правни саветници, препоручивши Министарству правде да одустане од гоњења. Они су указали да је Вашингтону потребна правна алхемија да би ухапсио Асанжа и истовремено држао на слободи небројано много америчких новинара који често објављују државне тајне не страхујући од одмазде. Влада је досад прогонила само узбуњиваче у својим редовима који су дотурали информације медијима, али не и новинаре.

Асанж није био узбуњивач, већ новинар који је обелоданио сазнања која су касније пренели и амерички листови. Америка је одавно ухватила аналитичарку Пентагона која је поделила депеше са „Викиликсом”. Чесли Менинг је ухапшена, осуђена, чак и пуштена на слободу – Обама је у последњим данима власти донео указ о њеном помиловању, па је она прошле године изашла из затвора – а Асанж се за то време још није мрднуо из 30 квадратних метара свог животног простора у амбасади Еквадора у Лондону.


Коментари4
f0497
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Apsurd je da se navodno Engleska BREGZITOM oslobodila EU u kojoj je imala povlašćenu ulogu a u kolonijalnom je odnosu sa SAD om.
Petar Ilic
On je sigurno u pravu da ga Amerika zeli da bi mu sudila, kao sto je i Amerika u pravu da mu treba suditi. Kradja i objavljivanje drzavnih tajnih dokumenata su uvek bili akti spijunaze u svakoj zemlji, a tako treba i sad da bude. Jedino sto se promenilo je da je u sadasnjoj anitiamerickoj populistickoj kulturi takva kradja postala nekakav herojski cin. U toj kulturi sasvim je u redu krasti i objavljivati drzavne tajne Amerike, ali ne i svoje zemlje. Ako bi se neki Asan Asandzic pojavio u Srbiji, nikome od tih populista ne bi palo na pamet da ga vidi ikako drugacije nego kao stranog spijuna. To je samo jedan od vidova bede populisticke kulture. Populisti nisu ljudi koji imaju duple standarde. To su ljudi koji nemaju nikakve standarde.
Juraj
Za par dana će u bioskopima širom Evrope prikazivati ili već prikazuje film „Doušnik“ Spilberga (6 nominacija za Zlatni globus i 2 za Oskara). Bez obzira da se u tom filmu hvali pre svega izdavači koji su objavili tzv. „dokumenta Pentagona“ i tako doprineli ubrzanju završetka rata u Vijetnamu, a ne uloga pravog heroja Danijela Elsberga (još živ i aktivan pacifista) koji je noćima uz pomoć svoje dec uz ogroman rizik za sebe i njih u podrumu svoje kuće kopirao ta dokumenta o užasu rata u Vijetnamu i dao ih štampi. Kako je moguće da ljudi koji su tada bili mladi i demonstrirali po ulicama podržavajući Elsberga danas budu ravnodušni ili čak podržavaju proganjanje modernih uzbunjivača i demaskatora? Da li će, ako prime nagrade, kandidovani glumci i filmski umetnici smoći snage i hrabrosti da pomenu današnje uzbunjivače? Hic Rhodus hic salta!
Dobitnik tranzicije
Na zapadu odavno ne postoje slobodni intelektualci koji bi se pobunili protiv bilo cega jer su svi oni do reda kupljeni ili isprepadani. Kada se poneko i javi da kritikuje sistem, on se koristi kao dokaz demokraticnosti tamosnjeg drustva. Danas vise demokraticnosti imamo u S. Koreji nego na zapadu, na zalost.
Препоручујем 16

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља