среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:16
НЕ САМО О ПОСЛУ: Југослав Пантелић

Заљубљен у „седму уметност”

Како је садашњи директор Југословенске кинотеке и уметнички директор Феста ушетао у свет филма, шта је желео да постане кад је био дете, и које успомене носи из својих новинарских дана
Аутор: Александра Мијалковићчетвртак, 15.02.2018. у 13:15
(Фото Лична архива)

Фебруар је у Србији месец Феста, најпопуларнијег домаћег филмског фестивала, а у његовом средишту је већ годинама Југослав Пантелић. Уметнички директор овог фестивала, филмски критичар, водитељ и уредник филмског програма, аутор емисија и извештач са најпрестижнијих светских смотри „седме уметности” – као што су оне у Кану и Берлину, члан Европске филмске академије и директор Југословенске кинотеке, каже за „Магазин” да је 46. Фест спреман.

– Радујем се што ће наша публика бити прва у овом делу света која ће на Фесту погледати нека нова остварења, а како ће се, циљано, затворити 4. марта, када се у Лос Анђелесу буде додељивао „Оскар”, посетиоци Феста видеће и будућег добитника златне статуете и мноштво филмова номинованих у главним категоријама. Али, фестивал нису само филмови, ту су и чланови жирија, добитници награда, екипе филмова који се такмиче за признање „Београдски победник” или се приказују у ревијалним програмима – подсећа Пантелић.

Шта је за њега највећи успех Феста откако је он уметнички директор?

– То што је престао да буде филмска ревија и постао такмичарски у правом смислу. Поносан сам и на програм фестивала, чији се учесници годину дана након Феста номинују и награђују најпрестижнијим светским филмским наградама – одговара наш саговорник.

У биоскоп са дедом

Како је заволео филмове? Који је први гледао?

– У то време није било видео-рекордера, а одлазак у биоскоп значио је дечје матине програме који ме баш и нису задовољавали. Гледао сам готово све што се приказивало на два доступна ТВ канала и молио одрасле чланове породице да ме воде у биоскоп. Први озбиљан филм који сам тамо гледао је „Било једном на Дивљем западу” Серђа Леонеа. Сећам се да сам за разлику од тате и старијег брата једва чекао да се заврши. Тај филм ћу „открити” тек десетак година касније – признаје Пантелић.

Каже да је имао нагодбу да може да гледа Зафрановићеву „Окупацију у 26 слика” уколико дозволи оцу да му длановима прекрије очи кад крене сцена масакра у аутобусу. Касније је схватио да је то била паметна родитељска одлука.

– Најбоље друштво за биоскоп био ми је деда. Често сам успевао да га наговорим да гледамо филмове који нису били за децу мог узраста. Најбоље од свега је било то што би он на пројекцији најчешће задремао, и лукави план се настављао… Филмове нисам заволео, они су се појавили без најаве, и као алтернатива стварном животу – прича Југослав.

Одрастао је у породичној кући у Београду, окружен љубављу и подршком родитеља.

(Фото А. Мијалковић)

– Ту сам градио и имагинарне светове засноване на митовима и легендама, али су се „поткрале” и неке историјске личности које су и данас предмет мог интересовања. Стрипови су ми такође били важни у најранијој младости. Уколико занемарим нереалне дечачке жеље да постанем неки од јунака стрипова (Мандрак, Рип Кирби, Фантом) желео сам да пишем књиге о непознатим деловима живота историјских личности којима сам био опседнут – сећа се наш саговорник.

Почетак на Студију Б

Али, није стасао ни у писца ни у историчара. Као тинејџер је почео да ради на Студију Б, средином осамдесетих.

– Тада је Студио Б био најпопуларнија радио-станица са изузетним уредницима, водитељима програма и новинарима од којих се заиста имало шта научити. Одрицао сам се одласка на море да бих остао да радим, јер у то време добити смену на најслушанијем радију било је нешто налик данашњој главној награди на лоту. Студио је изгледао као да сте ушетали у неку од епизода серије „Момци са Менхетна”. Сви су били праве звезде, од водитељки до тонских техничара, сви су пушили, и у почетку били строги према нама који смо, испоставиће се, ухватили последњи вагон воза на коме је писало „Студио Б”. Јер, онда су дошла нека друга времена, престао сам да будем тинејџер, а и вести су кренуле да стижу тако ужурбано, да је ролну на телексу било потребно мењати скоро сваки сат. Био је час да се стара идеја о покретању телевизије актуелизује… – прича Пантелић.

Тако је он од радијског постао телевизијски новинар и уредник, а посебну популарност је стекао као водитељ ауторске емисије „Београде, добар дан” и неколико музичких топ-листа. Повремено је и глумио: појављивао се у спотовимa познатих бендова и музичара, снимао рекламе... Публика га је ипак, највише памтила као извештача са филмских фестивала. А чега се он најрадије сећа из тих дана?

– Највише памтим добре филмове! Једино су они били битни. Већ скоро тридесет година активно сам у томе и углавном су то лепи моменти, који некако иду уз филм и људе који га стварају и промовишу: од Роберта Алтмана, који ми је на једној забави у Кану почетком деведесетих обећао улогу у једном од својих последњих филмова, до Шарлоте Ремплинг, која је средином деведесетих због рата у бившој Југославији одбила, а након мог инсистирања ипак прихватила да ми да интервју – каже Југослав.

Природа његовог посла, ранијег а и садашњег, повезала га је с многим познатим филмским ствараоцима из целог света, поготово из региона. Наводи да му свакако пуно значи када му домаћи или инострани аутор представи нови сценарио или филм и затражи његово мишљење, али одговор на питање „какав је?” понекад носи црне облаке који наткривају тај однос.

Захуктана Кинотека

Откако је Југослав Пантелић на месту директора Кинотеке, две године, ова установа је доживела доста промена, које су међу љубитељима филма и у културној јавности Србије лепо примљене. Циклуси филмова из Индонезије, Шведске, Ирске, Норвешке, Велике Британије, Ирана... па изложбе, промоције, пројекције „култних” остварења домаћих и страних аутора...

– Кинотека није само чувар „целулоидних ремек-дела”. Мноштво могућности које пружају наше ризнице свакога дана инспиришу на нови програм, филмски циклус, изложбу, сарадњу са иностраним колегама… Покренули смо репрезентативни интернет сајт, филмски часопис и књижару, радимо на дигиталној рестаурацији српских филмских класика у сарадњи с компанијом ВИП. Уз све то, обављамо своју основну делатност: прибављамо и чувамо филмове и филмску грађу и чинимо да буде доступна – прича Југослав.

Да ли му, после свега, остаје простора и за нека друга интересовања? Његови пријатељи и познаници помињу да је велики љубитељ уметности – има збирку скулптура, обишао је многе светске галерије и музеје, али и сам воли да узме четкицу и боје у руке. Познат је и као добар кувар који пре свега цени здраву храну. Раније је, рецимо, не само због посла, често одлазио у Француску и Италију.

– Радо бих боравио у многим земљама, но у последње време то се свело на кратка путовања која уз састанке најчешће нуде још само мрак биоскопских сала. Постоје неки градићи у Прованси које изузетно волим. Волим музику, књиге, дела многих сликара, па и скулптуре, но ипак сам највећи колекционар филмова – примећује наш саговорник.

Тако и слободно време, када га има, обично проводи уз филмове. То се, каже, никада неће променити.

Више од „Топ десет”

Југослав Пантелић издваја најомиљеније филмове и њихове ствараоце. Међу редитељима су то Аугусто Ђенина, Фриц Ланг, Бернардо Бертолучи, Луис Буњуел, Франсоа Трифо, Душан Макавејев, Џон Хјустон, Кшиштоф Кјешловски, Џејмс Ајвори, Иштван Сабо, Живојин Павловић, Винсент Минели, Анг Ли, Пјер Паоло Пазолини, Александар Сокуров, Жан Лик Годар… Омиљени глумци и глумице су му Роберт Мичам, Жана Моро, Жан Пол Белмондо, Марлен Дитрих, Марлон Брандо, Милена Дравић, Карл Малден, Светислав Петровић, Кевин Спејси … Најтеже је навести листу филмова, али неизоставно су ту Небо изнад мочваре, Необична банда, Помрачење, Одсјаји у златном оку, Месец, Кућа на брду, Лепотица дана, Кад будем мртав и бео, Х-8, Три, Отац на службеном путу, Рондо, Љубав, Туриста…


Коментари0
c5de9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља