четвртак, 22.02.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:00
ИНТЕРВЈУ: ЉИЉАНА СТЈЕПАНОВИЋ, глумица

Како старим, све више радим

Аутор: Марија Бракочевићсреда, 14.02.2018. у 20:20
(Фото Мики Величковић)

За се­бе ка­же да је „ста­ра, али мла­да Љи­ља”. Ста­ра, јер се већ 43 го­ди­не не­пре­ста­но игра, би­ло у по­зо­ри­шту, би­ло на фил­му, би­ло у се­ри­ја­ма. Мла­да – јер и по­сле се­дам го­ди­на ко­ли­ко је у пен­зи­ји има ела­на да и да­ље уле­ће у но­ве пред­ста­ве, пре­у­зи­ма но­ве ро­ле у се­ри­ја­ма. 

Про­шле го­ди­не је чак за­и­гра­ла и јед­ну му­шку уло­гу у По­зо­ри­шту на Те­ра­зи­ја­ма чи­ји је сти­пен­ди­ста по­ста­ла још 1975. Глу­ми­ца Љи­ља­на Стје­па­но­вић при­зна­је да јој се у жи­во­ту от­ка­ко се пен­зи­о­ни­са­ла ни­шта ни­је про­ме­ни­ло.

Са­мо је, ка­ко ка­же, на­ста­ви­ла да жи­ви и ра­ди истим тем­пом, чак и ви­ше не­го ра­ни­је.

– У По­зо­ри­шту на Те­ра­зи­ја­ма сам ан­га­жо­ва­на и да­ље, во­лим да се играм и ис­тра­жу­јем. И да­ље на­сту­пам у Зве­зда­ра те­а­тру, Кру­ше­вач­ком по­зо­ри­шту, имам три мо­но­дра­ме и је­дан ка­ба­рет­ски про­грам. Учествујем и у серији „Ши­фра Де­спот”, Радоша Бајића, у ко­јој играм ма­њу, али ме­ни ве­о­ма дра­гу уло­гу. 

Ко­ли­ко вам зна­чи то што вас ре­ди­те­љи не за­бо­ра­вља­ју иако сте већ се­дам го­ди­на у пен­зи­ји? 

Ра­дош ме се увек се­ти. Хва­ла му на то­ме. До­кле год ме тра­же, ја ћу би­ти пре­срећ­на. Кад ме бу­ду за­бо­ра­ви­ли, то ће би­ти мо­ја по­ла­га­на смрт.

Ка­жу да вас мо­жда нај­бо­ље опи­су­је ре­че­ни­ца „Ка­ко ста­рим, све ви­ше ра­дим”.

То је­сам ја, на оп­шти ужас мо­јих си­но­ва ко­ји се због то­га бо­је за мо­је здра­вље. Не­дав­но сам има­ла сло­бод­них 15 да­на и, за­ми­сли­те, та­да сам се раз­бо­ле­ла. У ства­ри, схва­ти­ла сам да ме рад одр­жа­ва. На­рав­но, не тре­ба пре­те­ри­ва­ти у то­ме, тре­ба не­го­ва­ти тре­нут­ке за опу­шта­ње. Во­лим на при­мер ка­фа­ну, са­мо што за све па и њу имам све ма­ње вре­ме­на.

Осим што ра­ди­те, има­те ли и не­ки хо­би?

Одав­но пи­шем, али са­да на­жа­лост ни за то не­мам вре­ме­на. Од пи­са­ња ме од­вла­че ан­га­жма­ни, а имам и три ма­ле уну­ке у ку­ћи ко­је ми од­у­зи­ма­ју вре­ме. За­сад имам две збир­ке пе­са­ма. Би­ће вре­ме­на за све, ипак сам ја још мла­да и пер­спек­тив­на. 

Ко­ли­ко вас је уло­га ба­ке про­ме­ни­ла?

Уз Ксе­ни­ју, Љи­ља­ну, Ан­ге­ли­ну и До­ро­теу по­ста­ла сам још бо­ља осо­ба. Са њи­ма сам ис­ку­си­ла дру­гу ди­мен­зи­ју љу­ба­ви. Ка­да вас Бог по­ча­сти ова­квим да­ром, он­да се све не­во­ље за­бо­ра­ве. 

Шта би­сте са­ве­то­ва­ли они­ма ко­ји због ста­ро­сти ви­ше не мо­ра­ју да иду на по­сао?

Не тре­ба на­гло да пре­ки­да­ју ан­га­жма­не, ма ка­кви они би­ли. Тре­ба да се ба­ве спор­том, да се ни­по­што не пре­пу­шта­ју апа­ти­ји, јер она ути­че на здра­вље и пси­ху. Ми глум­ци, сре­ћом, оста­је­мо ак­тив­ни и по­сле рад­ног ве­ка, под усло­вом да смо здра­ви и да нас хо­ће ре­ди­те­љи. Код ме­не је то и да­ље та­ко. 

Мо­же­те ли за­ми­сли­ти сто­ти ро­ђен­дан?

Ре­ши­ла сам да ра­дим до 90. По­сле то­га је ред да за­и­ста одем у пен­зи­ју. Чи­сто сум­њам да ћу сто­ти до­жи­ве­ти, али би­ло би ле­по да до­кле год сам жи­ва бу­дем и здра­ва, ак­тив­на и за­до­вољ­на со­бом и по­ро­ди­цом. 

Тре­ће до­ба иде­ал­но је за...?

Ни за шта. Не во­лим то до­ба. Лич­но, мо­ја је ду­ша још мла­да, а те­ло на­жа­лост ста­ри, ме­ња се. То ме нер­ви­ра, али за­то је ту шмин­ка ко­ја то мо­же да ма­ло при­кри­је. Ни­сам при­ста­ли­ца за­те­за­ња, јер сам пре све­га глу­ми­ца и сма­трам да емо­ци­ја мо­ра да се ви­ди ка­ко год ли­це да из­гле­да. На кра­ју, сва­ка мо­ја бо­ра је мо­је ис­ку­ство, и сре­ћа и не­сре­ћа, и ту­га и ра­дост. 

Ка­ко жи­ви­те од пен­зи­је?

Не знам ка­ко пен­зи­о­не­ри пре­жи­вља­ва­ју. Је­дан од раз­ло­га што ово­ли­ко ра­дим је­сте то што имам бед­ну пен­зи­ју. Имам кре­дит за стан и ра­чу­не ко­ји ми по­је­ду це­лу пен­зи­ју. За све оста­ло мо­рам да за­ра­дим. Да жи­вим са­ма ве­ро­ват­но бих је­ла нок­те. За­то је сце­на за ме­не ле­ко­ви­та у сва­ком сми­слу те ре­чи. 

Да ли сте ак­тив­ни фи­зич­ки?

Пе­рем про­зо­ре, ме­сим те­ста... Веома сам ­ак­тив­на. У „Же­нид­би и удад­би”, у ко­јој сам за­и­гра­ла по­сле пен­зи­о­ни­са­ња, све вре­ме тр­чим уз сте­пе­ни­це, низ њих. И то се ра­чу­на, зар не?  

За­што је до­бро би­ти Љи­ља­на Стје­па­но­вић?

Не знам ко­ли­ко је до­бро или уоп­ште бит­но. Ја сам то што је­сам. Има див­не при­ја­те­ље и по­ро­ди­цу, а то је ваљ­да до­вољ­но, то је не­што што го­во­ри о ме­ни. 

Пр­во пла­ћам ра­чу­не

Има­те ли план за бу­дућ­ност и да ли је уоп­ште ре­ал­но пра­ви­ти пен­зи­о­нер­ске пла­но­ве у Ср­би­ји?

– Не­мам план. На уму ми је са­мо да од пр­вог де­ла пен­зи­је пла­тим ра­чу­не, а шта пре­о­ста­не, и од дру­гог де­ла. Од оста­та­ка нов­ца се тру­дим да по­мог­нем сво­јој де­ци и уну­чи­ца­ма. Усре­ћу­је ме ка­да мо­гу да им по­да­рим по­кло­не, али све те­же мо­гу да из­дво­јим но­вац са­мо за се­бе.


Коментари1
566f0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nensi
Jao slatka je “mlada i perspektivna”!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Друштво /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља