Од ове го­ди­не, ср­ча­ни бо­ле­сни­ци мо­ћи ће уз упут ле­ка­ра у Ин­сти­ту­ту за ре­ха­би­ли­та­ци­ју у Бе­о­гра­ду да до­би­ју на ко­ри­шће­ње апа­рат за при­ти­сак ко­ји се но­си 24 са­та. Слич­но по­пут сто­них уре­ђа­ја, овај апа­рат са­др­жи ман­жет­ну ко­ја се ста­ви на над­лак­ти­цу, а ко­ја је по­ве­за­на са ма­лим апа­ра­том ко­ји је ста­вљен у тор­би­цу при­чвр­шће­ну око стру­ка. У то­ку да­на и но­ћи, ман­жет­на се на­ду­ва­ва и ме­ри се при­ти­сак осо­бе, ко­ја тре­ба се ба­ви уоби­ча­је­ним ак­тив­но­сти­ма и да во­ди днев­ник о то­ме шта је ра­ди­ла у ком тре­нут­ку, од­но­сно да ли је спа­ва­ла, тр­ча­ла, има­ла стрес…

По­сле јед­ног да­на, уре­ђај се ски­да и очи­та­ва­ју се ре­зул­та­ти па ле­ка­ри тач­но има­ју увид у то ка­кав крв­ни при­ти­сак па­ци­јент има, на осно­ву че­га мо­же да му се од­ре­ди те­ра­пи­ја.

Уз упут ће бо­ле­сни­ци у овој уста­но­ви мо­ћи да до­би­ју и пре­глед ул­тра­зву­ка ср­ца.

Ка­ко на­гла­ша­ва при­ма­ри­јус др Сне­жа­на Ко­стић, ди­рек­тор­ка ин­сти­ту­та, ов­де на кар­ди­о­ло­шку ре­ха­би­ли­та­ци­ју до­ла­зе љу­ди ко­ји су до­жи­ве­ли ин­фаркт и опе­ра­ци­ју на ср­цу, за­хват на ср­ча­ним за­ли­сци­ма и аор­то­ко­ро­нар­ни бај­пас. Ре­ха­би­ли­та­ци­ја тра­је три не­де­ље, где се сва­ком па­ци­јен­ту до­зи­ра про­грам ве­жби.

– Нај­ва­жни­је је да па­ци­јент схва­ти шта му се до­го­ди­ло и да при­хва­ти са­ве­те ка­ко би се спре­чи­ло по­на­вља­ње не­ми­лог до­га­ђа­ја. Он мо­ра да про­ме­ни на­чин жи­во­та и ло­ше на­ви­ке, да се од­ма­ра, да има до­вољ­но сна, да не бу­де под стре­сом, да поч­не да се ба­ви фи­зич­ким ак­тив­но­сти­ма… Би­ло би до­бро уко­ли­ко би се уве­ло да се на упут ша­љу и па­ци­јен­ти код ко­јих је угра­ђен стент а ни­су има­ли ин­фаркт – по­ја­шња­ва др Ко­стић и до­да­је да се осим код њих кар­ди­о­ло­шка ре­ха­би­ли­та­ци­ја спро­во­ди и у Ни­шкој Ба­њи.

У Ср­би­ји ин­фаркт ср­ца до­жи­ви око 21.000 љу­ди али се ма­ли број њих упу­ти на кар­ди­о­ло­шку ре­ха­би­ли­та­ци­ју. Та­кву прак­су тре­ба про­ме­ни­ти, сма­тра др Ко­стић, јер је ва­жно да ле­ка­ри па­ци­јен­ти­ма ка­жу да они има­ју пра­во на овај вид опо­рав­ка. 

– Из­бо­ри­ли смо се за то и да па­ци­јен­ти ко­ји су ле­жа­ли код нас мо­гу да до­ла­зе на кон­тро­ле у на­ше ам­бу­лан­те. Са­да бо­ле­сни­ци има­ју пра­во на до­дат­не ди­јаг­но­стич­ке про­це­ду­ре као што су тест оп­те­ре­ће­ња, те­ле­ме­триј­ско пра­ће­ње и но­ше­ње хол­те­ра за пра­ће­ње ра­да ср­ца – до­да­је др Ко­стић.

У Ин­сти­ту­ту за ре­ха­би­ли­та­ци­ју го­ди­шње се хо­спи­та­ли­зу­је око 1.300 па­ци­је­на­та, на­по­ми­ње др Мој­си­је Ан­ђић, на­чел­ник Оде­ље­ња кар­ди­о­ло­шке ре­ха­би­ли­та­ци­је у ин­сти­ту­ту, а у ам­бу­лан­та­ма се пре­гле­да око 5.000 осо­ба. 

– Ка­да сам по­чи­њао да се ба­вим овим по­слом, ни­је би­ло мно­го мла­дих па­ци­је­на­та а са­да их има до­ста. Има­мо и ве­ли­ки број же­на ко­је до­ла­зе на ре­ха­би­ли­та­ци­ју што ра­ни­је ни­је био слу­чај – до­да­је др Ан­ђић.

Јед­на уста­но­ва – три објек­та

Овој уста­но­ви при­па­да­ју и обје­кат „Сел­терс” у Мла­де­нов­цу и Ин­сти­тут у Прч­њу у Цр­ној Го­ри. По­зна­та „Сел­терс ба­ња” је не­дав­но до­би­ла акре­ди­та­ци­ју на мак­си­мал­них се­дам го­ди­на, чи­ме им је по­твр­ђен ква­ли­тет ра­да и до­бар ни­во пру­жа­ња услу­га. С дру­ге стра­не, Ви­ши суд у Под­го­ри­ци је по­твр­дио пр­во­сте­пе­ну пре­су­ду у ве­зи са имо­вин­ским спо­ром да Ин­сти­тут у Прч­њу при­па­да Ср­би­ји. Обје­кат вре­ди око 22 ми­ли­о­на евра.