понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05

Из Заплања за пола века отишло 70 одсто становника

У оп­шти­ни Га­џин Хан тре­нут­но жи­ви око се­дам и по хи­ља­да ста­нов­ни­ка, а ше­зде­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка би­ло их је ви­ше од 30.000
Аутор: Т. То­до­ро­вићчетвртак, 15.02.2018. у 17:00
Кућа Драгутина Матића (Фо­то Душан Матић)

Ниш – Пра­зни се ју­жна Ср­би­ја, га­се се се­о­ска на­се­ља и све је ма­ње жи­те­ља у око­ли­ни Ни­ша. Оп­шти­на Га­џин Хан ис­под Су­ве пла­ни­не у За­пла­њу оста­ла је у по­след­њих по­ла ве­ка без 70 од­сто ста­нов­ни­ка. Иако је оп­штин­ски цен­тар у ко­јем по­но­си­то и да­ље сто­ји спо­ме­ник „Око со­ко­ло­во” Дра­гу­ти­ну Ма­ти­ћу нај­по­зна­ти­јем из­вид­ни­ку Срп­ске вој­ске у Пр­вом свет­ском ра­ту, са­мо пет­на­е­стак ки­ло­ме­та­ра од Ни­ша Га­џин Хан по­ла­ко се пра­зни. 

– По­чет­ком ше­зде­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка на те­ри­то­ри­ји оп­шти­не Га­џин Хан са 34 се­о­ска на­се­ља жи­ве­ло је ви­ше од 30.000 ста­нов­ни­ка. Да­нас их је тек око се­дам и по хи­ља­да. У са­мој ва­ро­ши­ци Га­џин Хан 1965. го­ди­не жи­ве­ло је 3.500 љу­ди, да­нас их је све­га око 1.300... Не­га­ти­ван при­род­ни при­ра­штај је ве­о­ма из­ра­жен, чак и тра­ги­чан, око 20 од­сто на го­ди­шњем ни­воу. У прет­ход­них пет де­це­ни­ја оста­ја­ли смо без не­ко­ли­ко хи­ља­да ста­нов­ни­ка. Са­мо у прет­ход­ној 2017. го­ди­ни на те­ри­то­ри­ји оп­шти­не умр­ло је ви­ше од 300 жи­те­ља, а ро­ђе­но је са­мо 27 бе­ба – ре­као нам је пред­сед­ник оп­шти­не Са­ша Ђор­ђе­вић. 

У це­лој оп­шти­ни има два­де­се­так основ­них шко­ла, али са­мо јед­на ве­ли­ка „Вит­ко и Све­та”. Све оста­ле су у се­ли­ма са ма­ло ђа­ка. То су ис­ту­ре­на оде­ље­ња ма­тич­них шко­ла, нај­че­шће са­мо че­тво­ро­ра­зред­не. У Га­џи­ном Ха­ну не­ма сред­ње обра­зов­не уста­но­ве. 

– При­вре­да је ско­ро уга­ше­на. Да­нас у Га­џи­ном Ха­ну по­слу­је је­ди­но Фа­бри­ка спе­ци­јал­них во­зи­ла за ко­му­нал­ни от­пад „Ре­сор”, ко­ја за­по­шља­ва око 150 рад­ни­ка, че­тр­де­се­так их ра­ди у по­го­ни­ма пред­у­зе­ћа за про­из­вод­њу елек­тро­ма­те­ри­ја­ла „Елид” и исто то­ли­ко у не­ко­ли­ко при­ват­них мле­ка­ра. Ста­нов­ни­штво је усме­ре­но ка Ни­шу где је и нај­ви­ше жи­те­ља за­по­сле­но и сва­ко­днев­но од­ла­зи да ра­ди. У оп­шти­ни и по­ред из­у­зет­них ту­ри­стич­ких и дру­гих по­тен­ци­ја­ла ко­је је по­да­ри­ла при­ро­да, не­ма ин­ве­сти­ци­ја, не­ма но­вих рад­них ме­ста, све је ма­ње ста­нов­ни­ка и, на­жа­лост, све се га­си, жи­вот за­ми­ре. 

Иако је у прет­ход­ном пе­ри­о­ду би­ло мно­го ре­чи о из­град­њи ски­ја­ли­шта, жи­ча­ра, хо­те­ла и дру­гих уго­сти­тељ­ских ка­па­ци­те­та, по­кре­та­њу сто­чар­ске про­из­вод­ње из­град­њом фар­ми ова­ца и ју­на­ди, про­из­вод­њи здра­ве и хра­не вр­хун­ског ква­ли­те­та, све је оста­ло „мр­тво сло­во на па­пи­ру”.


Коментари7
ccddb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

kole
Nauci strane sveta(to je jugoistocna Srbija), ali to ne menja stvar.
Bob
Удружите се, побуните се, гласајте...
ataševac drvarski
da,nazalost istina.ljudi morali otici.sta da rade u selu,da broje ovce,cuvzju vjetar I slicno od cega da zive
Vremeplov
Pravilnije bi bilo reci da su "oterani" sa sela. Kako? Pa jednostavno poreskom politikom. Pedesetih i sesdesetih godina tamo nije bilo nikakve saobracajne strukture, osim konjskih i volovskih zaprega drugi tip prevoza prakticno nije postojao. Bez prevoza nista se nije moglo odneti i prodati na pijaci u Nisu. A drzava udarila poreze na sve i svasta: porez na kuce , porez na staje, porez na stoku, porez na volovsa kola, porez na konjske ceze, porez na prihode, porez na rakiju, pa cak i porez na svako drvo sljive, bez obzira radjalo ili ne. Situacija je bila takva da su oni koji su otisli u grad i za najmanje placeni posao imali vece prihode od jednog celokupnog seoskog domacinstva. Mozda je prilika da se novom poreskom politikom to ispravi. Ne moraju ljudi da napuste svoje poslove u gradu (Nisu) da bi ziveli na selu. Od Nisa do najudaljenijeg sela nije vise od 1 do 1,5 sat voznje, sto je manje vise isto kao i za one koji zive u Beogradu. A Zaplanje je prelepo.
Петар,Загреб.
Процесом урбанизације рурални простори свугдије у развијеном свијету смањују становништво,али простор не остаје необрађен. Није створена законска и потицајна основа да се створе велика господарства којима би власници били млади способни људи,домаћи српски фармери. На такву модерну пољопривредну производњу надовезали би се прерађивачки капацитети и стабилизирао би се број радно способног становништва. За то треба храбра политика.Некад и драстична све у циљу стварања великих фарми. Само домаћи.Не продавати земљу странцима.
Stevo
Lepo je procitati pismen komentar. Cestitam vam. Mi imamo nakon procesa napustanja sela, zapustena i zaboravljena podrucja, ali zato drzavni apart Srbije ima 30 hiljada vozila u koristenju. Istovremeno, Nemacka ima hiljadu vozila i sve i jedan pedalj obradjene zemlje. To smo mi, i ne postoji sila koja ce to izmeniti. Ne znam koliko dugo cemo ziveti od mita, petljanije, podvala, lazi...
Препоручујем 17

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља