среда, 21.02.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05

Деца из времена четврте индустријске револуције

Ме­наџ­мент су­тра­шњег да­на мо­жда ће се зва­ти „пре­жи­вља­ва­ју­ћи”, пред њим ће ста­ја­ти увек те­жи усло­ви и све оштри­ји зах­те­ви кли­је­на­та – ка­же за „По­ли­ти­ку” Ју­риј Адлер, во­де­ћи ру­ски струч­њак за еко­но­мич­ну про­из­вод­њу
Аутор: Гвозден Оташевићсреда, 14.02.2018. у 22:00
Јуриј Павлович Адлер, професор московског Државног института за челик и легуре и члан Академије за проблеме квалитета РФ, водећи је руски стручњак у областима управљања квалитетом и економичне производње (Фо­то Г. Оташевић)

Ча­чак – Ју­риј Па­вло­вич Адлер ве­ли да у „на­шем све­ту не­ма ни­чег трај­ни­јег од про­ме­на”, опи­су­ју­ћи са­же­то ка­ко су се кроз ве­ко­ве сме­њи­ва­ле но­во­сти на тр­жи­шту и оба­ве­зе ме­наџ­мен­та, ру­ко­во­ди­ла­ца про­из­вод­ње. Ду­го је за по­тро­ша­ча вред­ност имао сам про­из­вод, да­кле не­што ма­те­ри­јал­но. Ка­сни­је, у пр­ви план су стигле услу­ге, да­нас пре­о­вла­да­ва „про­из­вод уви­јен у услу­гу”, а већ је ја­сан и сле­де­ћи ко­рак – ре­ша­ва­ње про­бле­ма кли­јен­та.

– Шта по­сле то­га? То не знам, мо­гу са­мо да прет­по­ста­вим да ће се ме­наџ­мент су­тра­шњег да­на мо­жда зва­ти пре­жи­вља­ва­ју­ћим. Си­гу­ран сам, на осно­ву ис­тра­жи­ва­ња, да ће пред њим ста­ја­ти све те­жи усло­ви у кон­ку­рент­ској бор­би на тр­жи­шту и све оштри­ји зах­те­ви по­тро­ша­ча – ка­же др Ју­риј Па­вло­вич Адлер (80) за „По­ли­ти­ку”.

Про­фе­сор мо­сков­ског Др­жав­ног ин­сти­ту­та за че­лик и ле­гу­ре и члан Ака­де­ми­је за про­бле­ме ква­ли­те­та РФ, во­де­ћи је ру­ски струч­њак у обла­стима упра­вља­ња ква­ли­те­том и еко­но­мич­не про­из­вод­ње. До­пу­то­вао је у При­је­вор код Чач­ка, не­дав­но, ра­ди уче­шћа на Ме­ђу­на­род­ној кон­фе­рен­ци­ји „Упра­вља­ње ква­ли­те­том и по­у­зда­но­шћу” ко­ју ту, у свом род­ном се­лу, већ две де­це­ни­је при­ре­ђу­је др Љу­би­ша Па­пић, ре­дов­ни про­фе­сор кра­гу­је­вач­ког уни­вер­зи­те­та, сво­је­вре­ме­но по­моћ­ник ми­ни­стра за на­у­ку у Вла­ди Ср­би­је.

За­што је на­стао кла­сич­ни ме­наџ­мент, шта је би­ло пре ње­га?

– При­ми­тив­на, руч­на, за­нат­ска про­из­вод­ња по по­руџ­би­ни. Сред­њи век нам је оста­вио ре­мек-де­ла из­во­ђач­ких мај­стор­ста­ва. На при­мер, оруж­је и жен­ски на­кит из­ван­ред­не ле­по­те и од­лич­ног ква­ли­те­та. Ме­ђу­тим, сред­њо­ве­ков­ни есна­фи, ко­ји су оку­пља­ли истин­ске мај­сто­ре, има­ли су ни­ску про­дук­тив­ност. За­то су про­из­во­ди би­ли ску­пи, са ели­ти­стич­ком при­ро­дом у се­би, а кли­јент­ска ба­за ве­о­ма уска.

Од та­да су про­ху­ја­ла сто­ле­ћа и ево нас у до­бу ко­је се на­зи­ва „че­твр­том ин­ду­стриј­ском ре­во­лу­ци­јом”. Сту­ди­ју под та­квим на­сло­вом об­ја­вио је Кла­ус Шваб, не­мач­ки еко­но­ми­ста од Ру­са ле­то мла­ђи, осни­вач и из­вр­шни ди­рек­тор Свет­ског еко­ном­ског фо­ру­ма.

Шваб та­ко и де­ли вре­ме, из­ме­ђу ре­во­лу­ци­ја, на­во­де­ћи да је пр­ва тра­ја­ла од 1760. до 1840, на та­ла­су из­град­ње же­ле­знич­ких пру­га. Дру­га, крај 19. – по­че­так 20. ве­ка, до­ве­ла је на врх тр­жи­шта ма­сов­ну про­из­вод­њу за­хва­љу­ју­ћи ши­ре­њу елек­трич­не енер­ги­је и уво­ђе­њу кон­ве­је­ра (те­ку­ће тра­ке). И та­да је на­стао кла­сич­ни ме­наџ­мент. Тре­ћа ре­во­лу­ци­ја је по­че­ла ше­зде­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка, на­зи­ва­ју је ра­чу­нар­ском (ком­пју­тер­ском) по­што је њен ка­та­ли­за­тор био раз­вој по­лу­про­вод­ни­ка, упо­тре­ба у по­чет­ку ве­ли­ких, а за­тим и пер­со­нал­них ра­чу­на­ра, и ин­тер­нет мре­же. И ево нас на пра­гу че­твр­те ко­ја је кре­ну­ла са гра­ни­це но­вог ми­ле­ни­ју­ма, осла­ња­ју­ћи се на ди­ги­тал­ну тех­но­ло­ги­ју, сву­да при­су­тан и мо­бил­ни ин­тер­нет, ми­ни­ја­тур­ну про­из­вод­ну опре­му, од­но­сно уре­ђа­је ко­ји стал­но по­јев­ти­њу­ју, ве­штач­ку ин­те­ли­ген­ци­ју и ма­ши­не ко­је уче.

– Про­из­вод­ња по по­руџ­би­ни је по­ста­ла оствар­љи­ва и спо­соб­на да, по тро­шко­ви­ма, кон­ку­ри­ше ма­сов­ној. Уоби­ча­је­но је да се на­ста­нак овог при­ла­за до­во­ди у ве­зу са про­из­вод­ним си­сте­мом ком­па­ни­је „То­јо­та”. На за­па­ду је он до­био на­зив „lean pro­duc­tion”, у Ру­си­ји „бе­ре­жли­вое про­из­вод­ство”, а у Ср­би­ји „еко­но­мич­на про­из­вод­ња”. То је на­сто­ја­ње да се на тр­жи­шту по­ну­ди не про­из­вод, и не услу­га, и чак не про­из­вод уви­јен у услу­гу, не­го ре­ше­ње про­бле­ма са ко­јим се кли­јент срео. 

Кад се по­ја­вио, та­кав при­ступ на За­па­ду је до­био на­зив „еџајл” (agi­le), да­кле окре­тан, ак­ти­ван, енер­ги­чан, брз, спре­тан, бр­зо­ре­а­гу­ју­ћи. А Адлер је то на свој ма­тер­њи пре­вео, при­хва­та­ју­ћи не­са­вр­ше­ност, као „по­сто­јан”. Ака­де­мик под­се­ћа на сту­ди­ју „По­сто­ја­на про­из­вод­ња”, Џеј­мса Ву­ме­ка и Де­ни­је­ла Џон­са, ко­ји су нај­но­ви­ји од­нос по­тро­ша­ча и ме­наџ­мен­та скро­ји­ли у се­дам та­ча­ка: ре­ши­те мој про­блем у пот­пу­но­сти (1), не тро­ши­те бес­по­треб­но мо­је вре­ме (2), дај­те ми баш оно што ја же­лим (3), ис­по­ру­чи­те вред­ност ра­да где ја же­лим (4), ре­ши­те мој про­блем он­да ка­да ја же­лим (5), дај­те ми оно ре­ше­ње ко­је ја ствар­но же­лим (6), ре­ша­вај­те мој пот­пу­ни про­блем стал­но, не оп­те­ре­ћуј­те ме до­но­ше­њем од­лу­ка (7). 

Из овог крат­ког спи­ска до­бро се ви­ди ка­ко се про­ме­нио днев­ни ред за про­из­во­ђа­ча.

– Уме­сто „Ку­пуј шта да­ју – а ако не­ћеш не ку­пуј”, са­да тре­ба кон­крет­но ући у ре­ал­не про­бле­ме кли­јен­та. Уме­сто – „Свра­ти­те пре­ко­су­тра, мо­жда ће ва­ша по­руџ­би­на би­ти го­то­ва” – са­да ва­жи – „Не бри­ни­те, ми ће­мо си­гур­но по­што­ва­ти рок и оба­ве­зно вас оба­ве­сти­ти”. Уме­сто ро­бе ко­ја је ду­го ле­жа­ла у ма­га­ци­ну не­про­да­та, са­да се пру­жа мо­гућ­ност осло­ба­ђа­ња од ње ис­по­ру­ком на адре­су. Уме­сто – „Наш ма­га­цин се на­ла­зи бо­гу иза но­гу а ви мо­ра­те оти­ћи та­мо ка­ко би­сте са­зна­ли да је го­то­ва ва­ша по­руџ­би­на, и во­ди­те ра­чу­на да је код нас од је­дан до че­ти­ри па­у­за за ру­чак”, са­да се мо­ра до­го­ва­ра­ти о то­ме на ко­је ме­сто и у ко­је вре­ме кли­јент же­ли да при­ми по­руџ­би­ну. Уме­сто – „Кли­јен­ту, ми смо вам да­ли нај­бо­ље на све­ту а ви ипак ни­сте за­до­вољ­ни; од­ла­зи­те, ви нам сме­та­те у по­слу” – са­да се мо­ра са­ве­сно ући у по­тре­бе кли­јен­та.

Тр­жи­ште у на­шим да­ни­ма има по­сла не са кли­јен­том, не­го са кон­крет­ним чо­ве­ком, са ску­пом свих ње­му свој­стве­них же­ља и осо­би­на.

Мо­гу до­ћи, на­гла­ша­ва Адлер, и кли­јен­ти ко­ји же­ле да ви уз­ме­те на се­бе бри­гу о њи­хо­вим про­бле­ми­ма на стал­ној осно­ви. На при­мер, да не са­мо на­пра­ви­те за њих ра­чу­нар, не­го и да га одр­жа­ва­те, об­на­вља­те софт­ве­ре, ме­ња­те опре­му, и све то во­де­ћи ра­чу­на о по­тре­ба­ма, схва­та­њи­ма, и де­бљи­ни куп­че­вог нов­ча­ни­ка.

– У ма­сов­ној про­из­вод­њи не­ма про­бле­ма, по­тра­жња се мо­же сма­тра­ти де­фи­ни­са­ном. У еко­но­мич­ној, прог­но­за по­тра­жње по­ста­је и мо­гу­ћа и нео­п­ход­на, по­што је јед­на од ва­жних кон­ку­рент­ских пред­но­сти и из­во­ра сни­же­ња тро­шко­ва –сма­ње­ње за­ли­ха. Ако се прог­но­за и чи­ње­ни­ца ра­зи­ла­зе 25 од­сто, ма­ње-ви­ше, по мо­јим про­у­ча­ва­њи­ма, про­из­во­ђач из­ла­зи на крај са те­шко­ћа­ма и оп­ста­је. То је гра­ни­ца. Апри­ла 2009. имао сам мо­гућ­ност да срет­нем ру­ко­вод­ство ком­па­ни­је „То­јо­та” и та­да ми је ру­ко­во­ди­лац слу­жбе ква­ли­те­та по­ка­зао гра­фи­ко­не „прог­но­за – чи­ње­ни­ца” за март те­ку­ће го­ди­не. Са­мо у јед­ном слу­ча­ју ра­зи­ла­же­ње је не­знат­но пре­ма­ши­ва­ло 10 про­це­на­та, при че­му је прог­но­за ишла не са­мо по ауто­мо­би­ли­ма, не­го и пре­ма бо­ји и кључ­ним скло­по­ви­ма. 

Из све­га про­ис­ти­че да је „по­сто­ја­ност” не­за­ми­сли­ва без ко­ри­шће­ња ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја. Ме­ђу­тим, по­ка­за­ло се да и те тех­но­ло­ги­је по­ста­ју обје­кат „ши­ро­ке упо­тре­бе по­сто­ја­но­сти”. Шта­ви­ше, по свој при­ли­ци баш ин­фор­ма­ци­о­не тех­но­ло­ги­је по­ста­ле су пр­ва област при­ме­не „по­сто­ја­них” тех­но­ло­ги­ја.

– Из­у­зет­но је ва­жно да се про­из­вод­ни про­цес, исто­вре­ме­но са из­ра­дом ро­бе, ко­ри­сти и за при­ку­пља­ње по­да­та­ка ка­ко га је мо­гу­ће уна­пре­ди­ти. За­пра­во се ис­по­ста­ви­ло да те ин­фор­ма­ци­је че­сто ко­шта­ју, ви­ше не­го роб­ни про­из­во­ди за тр­жи­ште. У но­ви­је вре­ме на зна­ча­ју  до­би­ја но­ви ста­ти­стич­ки при­лаз, ко­ји се на­зи­ва „ве­ли­ки по­да­ци” или „big da­ta”. То је јед­на од пр­вих ла­ста че­твр­те ин­ду­стриј­ске ре­во­лу­ци­је: по­ја­ва тех­нич­ке мо­гућ­но­сти при­ку­пља­ња и об­ра­де огром­не ко­ли­чи­не не­срод­них ин­фор­ма­ци­ја, ко­је се бр­зо ме­ња­ју, об­ра­ђу­ју и пре­но­се на ску­пу обич­них лич­них ра­чу­на­ра, от­кри­ла је са­свим но­ве пер­спек­ти­ве ана­ли­зе и до­но­ше­ња од­лу­ка у про­из­вод­ном про­це­су – ис­та­као је наш са­го­вор­ник из Мо­скве, Ју­риј Па­вло­вич Адлер.


Коментари2
0abbd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Pik-lon
Klijent se menja i zahteva sve vise.Nece samo da mu date supu i zlatnu kasiku,nego hoce da mu napravite cvrste i lepe porculanske krune(zube) koje ce podneti vrucu supu ,jer nema vremena cekati da se ona ohladi.Oni sa dubljim dzepom nece se truditi ni sami da sipaju supu u svoja uzvisena usta,nego cete im morati poslati asistenta prodaje,da ih hrani.Tacno je da um caruje a snaga klade valja,no um sve vise raba svoje kapacitete na zadovoljavanje potreba konzumenta.Tako da sve svoje znanje i opsene ubaca u reklame,ne bi li sto bolje i sto skuplje prodao proizvod.Kako narastaju potrebe konzumenta tako se menja i reklama.Postaje sve agresivnija i prisutnija u nasim mozgovima.Ono sto je u psihplogiji Super ego,koji je iznad ega i nedozvoljava mu da u svemu podrzi Id(nase instinkte) to ce biti buduca reklama-supervizor-superega!Najbolja je usmena reklama od usta do usta.No nje je sve manje.Delom zbog interneta delom da ce u buducnosti tek-covek coveku biti vuk(potrosacki konkurent)!!!
Зоран Маторац
Не мења се толико клијент колико се мења понуда, а трговцима је главни проблем како да убеде клијенте да купују којекакве нове беспотрепштине. Људе треба рекламама навести да се чудом чуде како су уопште досад живели без тога и тога. Застарелост производа је психолошка категорија, а навек је било (у свим временима и свим друштвима) да је једини разлог за куповину скупоцених ствари показивање статусног симбола.
Препоручујем 12

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља