недеља, 27.05.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:16

Творац Сретењског устава – од прогона до заборава

Аутор: Оливера Милошевићсреда, 14.02.2018. у 22:00
Гроб Димитрија Давидовића на смедеревском гробљу (Фо­то О. Милошевић)

Сме­де­ре­во – Осим што је 15. фе­бру­ар Дан др­жав­но­сти, ово је и Дан устав­но­сти јер је у Кра­гу­јев­цу, 1835. го­ди­не усво­јен пр­ви нај­ви­ши прав­ни акт у исто­ри­ји Ср­би­је – Сре­тењ­ски устав. Ње­го­вог твор­ца, Ди­ми­три­ја Да­ви­до­ви­ћа, 183 го­ди­не на­кон што је Ср­би­ји по­да­рио је­дан од нај­мо­дер­ни­јих и нај­де­мо­крат­ски­јих уста­ва то­га до­ба, са­мо се рет­ки се­ћа­ју. Ни у ове пра­знич­не да­не ни­су на­ја­вље­не зва­нич­не по­се­те ње­го­вом гро­бу у Сме­де­ре­ву. Ме­сто где по­чи­ва овај зна­ме­ни­ти Ср­бин ни­је у аген­ди др­жав­них и ло­кал­них зва­нич­ни­ка, иако се на про­ле­ће ове го­ди­не на­вр­ша­ва и 180 го­ди­на од ње­го­ве смр­ти. 

Око пу­стог гро­ба на ста­ром гро­бљу у „ср­цу” Сме­де­ре­ва, од­зва­ња ти­ши­на. „Ди­ми­три­је Да­ви­до­вић, сав Ср­бин”, епи­таф ис­пи­сан ста­ром срп­ском ор­то­гра­фи­јом на над­гроб­ној пло­чи, а ко­ји је сам осми­слио, остао је да­нас као је­ди­на опо­ме­на да је овај чо­век за­и­ста и био сав Ср­бин.

Те­ко­ви­не ко­је је оста­вио у ама­нет свом на­ро­ду, не­из­бри­сив су исто­риј­ски траг.

Осим што је на­пи­сао Устав ко­јим се у Ср­би­ји уки­да фе­у­да­ли­зам, а власт де­ли на за­ко­но­дав­ну, суд­ску и из­вр­шну, Да­ви­до­вић је утвр­дио и бо­је др­жав­не за­ста­ве, осми­слио грб ди­на­сти­је Обре­но­вић... Био је и отац срп­ског но­ви­нар­ства, пу­бли­ци­ста, из­да­вач, ди­пло­ма­та, лич­ни кне­жев ле­кар, се­кре­тар, са­вет­ник. 

Ро­ђен је у Зе­му­ну 1789. го­ди­не. Шко­ло­вао се у род­ном гра­ду, Пе­шти, Срем­ским Кар­лов­ци­ма, а са 24 го­ди­не од­ла­зи у Беч да сту­ди­ра ме­ди­ци­ну. Али, жи­вот у та­да­шњој пре­сто­ни­ци Хаб­збур­шке мо­нар­хи­је, од­во­ди га дру­гом по­зи­ву – но­ви­нар­ству. За­јед­но са Ди­ми­три­јем Фру­ши­ћем, ко­га је Да­ви­до­вић по­зна­вао још од шко­ло­ва­ња у Пе­шти, осни­ва „Но­ви­не серб­ске”, пр­ве но­ви­не на ма­тер­њем је­зи­ку у Бе­чу где је у то вре­ме жи­ве­ло мно­го углед­них Ср­ба. До­зво­лу им је дао лич­но пр­ви аустриј­ски цар Франц. По­кре­нуо је Да­ви­до­вић и сво­ју штам­па­ри­ју, 1. ав­гу­ста 1813. ка­да об­ја­вљу­ју пр­вих 200 при­ме­ра­ка. Вре­ме­ном су по­че­ли да пи­шу и ве­сти о зби­ва­њи­ма у Ср­би­ји. Ди­ми­три­је је са­ра­ђи­вао са ве­ли­ким љу­ди­ма по­пут Ву­ка Сте­фа­но­ви­ћа Ка­ра­џи­ћа, Јер­не­ја Ко­пи­та­ра, Лу­ки­ја­на Му­шиц­ког и дру­гих. На­кон де­се­так го­ди­на но­ви­не су за­па­ле у фи­нан­сиј­ску кри­зу, а Да­ви­до­вић у ду­го­ве. 

По га­ше­њу ли­ста пи­сао је Ми­ло­шу Обре­но­ви­ћу мо­ле­ћи га да у Ср­би­ји на­ста­ви са ра­дом. Убр­зо по­ста­је пр­ви кне­жев се­кре­тар и по­ро­дич­ни ле­кар. Да­ви­до­вић је по на­ло­гу кне­за не­ко вре­ме ра­дио на Уста­ву, ко­ји је упр­кос Ми­ло­ше­вом од­ла­га­њу, ипак усво­јен на Сре­те­ње 1835. 

На сна­зи је био са­мо две не­де­ље. Ипак, до­вољ­но да до да­нас оста­не нај­ли­бе­рал­ни­ји Устав ко­ји је Ср­би­ја има­ла. Упра­во због сло­бо­да ко­је је овај нај­ви­ши до­ку­мент да­вао обич­ном чо­ве­ку, а под при­ти­ском ве­ли­ких европ­ских си­ла, Ми­лош Обре­но­вић га је уки­нуо, сва­лив­ши кри­ви­цу на уста­во­твор­ца. И то ни­је све. Кнез је Да­ви­до­ви­ћа пре­ко но­ћи пен­зи­о­ни­сао и про­те­рао из Бе­о­гра­да. Ди­ми­три­је је ода­брао да жи­вот са по­ро­ди­цом на­ста­ви у Сме­де­ре­ву, ка­ко је из­ја­вио, због ле­по­те пре­де­ла и здрав­стве­них раз­ло­га. Оста­ло је за­бе­ле­же­но да је до­био ку­ћу у цен­тру гра­да, има­ње у око­ли­ни и апа­на­жу од 300 злат­них гро­ша го­ди­шње. Про­гон је, ипак, пот­пу­но скр­хао овог сло­бо­до­ум­ног чо­ве­ка, очи­то, пре­ви­ше ли­бе­рал­ног за вре­ме у ком је жи­вео. 

У Сме­де­ре­ву ни­је на­шао свој мир. Умр­ли су му су­пру­га и де­ца, а ње­го­ви по­след­њи да­ни би­ли су те­шки и ту­жни. Са­мо­вао је у бе­ди, за­бо­ра­вљен од свих. Пре­ми­нуо је у 48. го­ди­ни, 25. мар­та 1838. Са­хра­њен је на свом има­њу, ка­ко му се не би знао гроб. Вест о ње­го­вој смр­ти ни­су пре­не­ли у Ср­би­ји. Чак ни но­ви­не ко­је је по­кре­нуо и био пр­ви уред­ник. Евро­па је о ово­ме са­зна­ла из ли­сто­ва ко­је су Ср­би из Угар­ске из­да­ва­ли у Пе­шти. 

Тек ка­да је Ми­ло­ше­ва стра­хо­вла­да за­вр­ше­на, Да­ви­до­ви­ћев гроб је про­на­ђен и по­смрт­ни оста­ци пре­не­ти на сме­де­рев­ско гро­бље и по­ло­же­ни по­ред цр­кви­це из 15. ве­ка. На­жа­лост, нај­ве­ћи број гра­ђа­на Ср­би­је не зна где по­чи­ва тво­рац пр­вог срп­ског Уста­ва. Ни­је ма­ло ни Сме­де­ре­ва­ца ко­ји не зна­ју да је у цен­тру њи­хо­вог гра­да са­хра­њен Ди­ми­три­је Да­ви­до­вић, као ни да је баш у њи­хо­вом гра­ду про­вео по­след­ње три го­ди­не жи­во­та. 

Тра­ди­ци­ја не­до­вољ­ног по­што­ва­ња ли­ка и де­ла чо­ве­ка ко­ји је дао ве­ли­ки до­при­нос у ства­ра­њу мо­дер­не Ср­би­је, на­жа­лост, на­ста­вља се. Да­ви­до­вић је од­у­век ужи­вао ве­ћи углед у све­ту, не­го у соп­стве­ној зе­мљи у ко­јој је умро и по­чи­ва за­бо­ра­вљен.


Коментари13
7afdc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirjana sa Dorcola iz Beograda
Bezgranicna hvala gospodji Oliveri Milosevic - autoru ovog artikla. Nikad nisam cula za Dimitrija Davidovica. Moj otac je bio pravnik i pricao nam puno podataka o svojim studijama na pravnom fakultetu u Beogradu , ali ni on nije bio upoznat sa usvajanjem Ustava Srbije ni ko je bio tvorac istog. Mirjana - Arizona
Miloš Busarac
U Kragujevcu postoji ulica sa imenom D.Davidovića,ali se ona nalazi u rubnom delu grada(moj kolega živi u toj uličici,tako da sasvim slučajno znam)! Ali zato stvaraoci Jugoslavije,N.Pašić i kralj A.Karadjordjević imaju ulice u centru grada!
Божидар Митровић, доктор правних наука
Грешка 1: ".. 15. фе­бру­ар .. је и Дан устав­но­сти јер је .. 1835. го­ди­не усво­јен пр­ви нај­ви­ши прав­ни акт у исто­ри­ји Ср­би­је – Сре­тењ­ски устав." Први највиши правни акт у НОВОЈ историји Србије (зване и РАсСија по карти чак и из 1689.) је било "Законоправило или Кормчја (од речи кормчиј - управљати се) књига Св. Саве " оглашено 1219. године јер је садржало и статусно/може се рећи уставно право "у Еклогама jе исказано и обичаjно право Словена. Прохирон, jе увршћен у Крмчиjу под називом Закона градског" и примењивало се у Бугарској, Русији, "Румунији", ВенГрији. Грешка 2: "осми­слио грб ди­на­сти­је Обре­но­вић..." Грб оцила са венцем је био грб државе јер је био на том Уставу па није грб Обреновића него државе Србије. Из овог је тачно "Тра­ди­ци­ја не­до­вољ­ног по­што­ва­ња ли­ка и де­ла чо­ве­ка ко­ји је дао ве­ли­ки до­при­нос у ства­ра­њу .... Ср­би­је, на­жа­лост, на­ста­вља се!" На Правном се не учи о значају Законоправила Св. Саве које важи и данас у СПЦ/РПЦ/БПЦ
Dragan Pik-lon
Mi smo zaboravili ceo prvi svetski rat i kompletnu solunsku generaciju posle komunistickog ispiranja mozga.Nije ni cudo sto neznamo za evropskog ustavotvorca,gospodina Davidovica!Komunizam je do te mere "oprao"nasu kolektivnu memoriju i to sa varikinom.Bojim se da nam je promenio genetiku sve do kostane srzi.Cele kula ce proplakati od muke!!!
МиланМ
Устав Сретењски трајао је 55 дана, по том уставу кнез је по свом нахођењу скупштину сазивао а одлуке је сам доносио по својој вољи.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља