недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51
Београдске приче

И „Винча” је доказ Ђиласове неспособности

Аутор: Го­ран Ве­сићчетвртак, 15.02.2018. у 12:00
(Фото Петар Мирковић)

Ре­че пре не­ки дан Дра­ган Ђи­лас да је у вре­ме док су он и ње­гов по­моћ­ник Ша­пић вла­да­ли Бе­о­гра­дом имао бо­ље ре­ше­ње за ко­му­нал­ну де­по­ни­ју „Вин­ча” у од­но­су на оно ко­је смо до­би­ли кроз про­цес јав­но-при­ват­ног парт­нер­ства са свет­ским ги­ган­ти­ма, фран­цу­ском ком­па­ни­јом „Су­ез” и ја­пан­ском ком­па­ни­јом „Ито­чу”. На­ви­као сам да Ђи­лас по­след­њих ме­се­ци об­ма­њу­је љу­де, при­ча не­и­сти­не, го­во­ри ка­ко ни­је ра­дио ства­ри за ко­је сви зна­мо да их је чи­нио, али ово са де­по­ни­јом „Вин­ча” је ипак пре­ви­ше. Јер, Ђи­лас је уче­ство­вао у том про­це­су и на­рав­но ни­је ус­пео да га за­вр­ши. Као што ни­је ни по­чео, а ни за­вр­шио ни ме­тро, ни „град на во­ди” ко­ји је про­мо­ви­сао у Ка­ну, ни фон­та­ну на Сла­ви­ји, ни шко­лу „Да­ни­ло Киш” у на­се­љу Сте­па Сте­па­но­вић за ко­ју при­ча да је из­гра­дио, а на ко­јој сам лич­но 3. мар­та 2014. го­ди­не по­ло­жио ка­мен те­ме­љац и отво­рио је 1. сеп­тем­бра исте го­ди­не. Ђи­ла­са и Ша­пи­ћа ни­сам та­да ви­део, осим ако се ни­су ма­ски­ра­ли у де­цу. 

Вра­ти­мо се на то ка­ко је Ђи­лас по­ку­ша­вао да ре­ши про­блем де­по­ни­је „Вин­ча”.

Вла­да Ре­пу­бли­ке Ср­би­је ко­јој је пред­се­да­вао Во­ји­слав Ко­шту­ни­ца усво­ји­ла је 21. де­цем­бра 2006. за­кљу­чак у ко­ме је „при­хва­ти­ла пред­лог за до­но­ше­ње ака­та о кон­це­си­ји за из­град­њу, одр­жа­ва­ње и ко­ри­шће­ње обје­ка­та за при­хва­та­ње, об­ра­ду и од­ла­га­ње чвр­стог от­па­да на де­по­ни­ји ’Вин­ча’ ра­ди оба­вља­ња ко­му­нал­не де­лат­но­сти у тим објек­ти­ма”. Та­ко је по­че­ла при­ча о ре­ша­ва­њу про­бле­ма де­по­ни­је ко­му­нал­ног от­па­да „Вин­ча”, је­ди­не у гра­ду, ко­ја по­сто­ји од 1977. и про­сти­ре се на 68 хек­та­ра. 

Већ сле­де­ће 2007. го­ди­не, ју­нак на­ше при­че Дра­ган Ђи­лас по­ста­је ми­ни­стар за на­ци­о­нал­ни ин­ве­сти­ци­о­ни план у вла­ди Во­ји­сла­ва Ко­шту­ни­це и укљу­чу­је се у тај про­цес. Вла­да, на пред­лог Ђи­ла­со­вог пар­тиј­ског ко­ле­ге, та­да­шњег ми­ни­стра за др­жав­ну упра­ву и ло­кал­ну са­мо­у­пра­ву Ми­ла­на Мар­ко­ви­ћа, име­ну­је Ко­ми­си­ју за спро­во­ђе­ње по­ступ­ка јав­ног тен­де­ра, а не­ду­го за­тим об­ја­вљу­је се по­зив ком­па­ни­ја­ма да ис­ка­жу за­ин­те­ре­со­ва­ност за уче­ство­ва­ње на тен­де­ру. И све то ра­ди вла­да чи­ји је Дра­ган Ђи­лас члан и Скуп­шти­на гра­да у ко­јој ве­ћи­ну има Де­мо­крат­ска стран­ка, чи­ји је Ђи­лас ви­со­ки функ­ци­о­нер и пред­сед­ник Град­ског од­бо­ра. Го­ди­ну ка­сни­је, иза­бран на ли­сти под име­ном та­да­шњег пред­сед­ни­ка Бо­ри­са Та­ди­ћа, Ђи­лас по­ста­је гра­до­на­чел­ник Бе­о­гра­да. На­рав­но, ка­сни са свим про­јек­ти­ма. Та­ко је 13. де­цем­бра 2008. из­ја­вио за лист „Да­нас” да је Бе­о­гра­ду нео­п­хо­дан ме­тро и да је ре­ал­но да град­ња за­поч­не у на­ред­ној го­ди­ни да­на. Ре­као је 18. фе­бру­а­ра 2007. го­ди­не да су при кра­ју пре­го­во­ри са ја­пан­ском вла­дом о кре­ди­ту на 40 го­ди­на и да по­чи­ње из­град­ња мо­ста пре­ко Аде Ху­је, а не­што ка­сни­је, 11. апри­ла 2008. да обе­ћа­ва да ће за че­ти­ри го­ди­не у Бе­о­гра­ду сва­ко има­ти ас­фал­ти­ра­ну ули­цу и јав­ну ра­све­ту, и да ће пре­по­ло­ви­ти број љу­ди ко­ји не­ма­ју ка­на­ли­за­ци­ју. На­рав­но, ни­шта се од то­га ни­је до­го­ди­ло баш као ни са де­по­ни­јом „Вин­ча”.

Ни­је баш да је Ђи­лас же­лео да се ни­шта не до­го­ди, али очи­глед­но ни­је знао ка­ко. А да је же­лео по­твр­ђу­је План упра­вља­ња от­па­дом Гра­да Бе­о­гра­да 2011”2020. го­ди­не ко­ји је Скуп­шти­на гра­да усво­ји­ла на пред­лог Ђи­ла­са и ње­го­вог по­моћ­ни­ка Ша­пи­ћа, 7. ју­ла 2011. го­ди­не. У том пла­ну пред­ви­ђа­ло се за­тва­ра­ње де­по­ни­је „Вин­ча” то­ком 2015–2016. го­ди­не и из­град­ња но­ве де­по­ни­је, као и из­град­ња по­стро­је­ња за ме­ха­нич­ко-би­о­ло­шки трет­ман от­па­да и по­стро­је­ња за ком­би­но­ва­ну про­из­вод­њу то­плот­не и елек­трич­не енер­ги­је. Ђи­лас и Ша­пић су та­да пла­ни­ра­ли да ин­ве­сти­ци­ја вре­ди 179 ми­ли­о­на евра, да за фи­нан­си­ра­ње узму кре­дит од 80 ми­ли­о­на евра, а да оста­так обез­бе­де при­ват­ни пар­тер, фон­до­ви Европ­ске уни­је и бу­џет гра­да, од­но­сно гра­ђа­ни. Ка­па­ци­тет по­стро­је­ња за про­из­вод­њу енер­ги­је пре­ма њи­хо­вом пла­ну био је 150.000 то­на го­ди­шње. Це­на по то­ни де­по­но­ва­ног от­па­да ко­ју су ови струч­ња­ци пред­ви­де­ли би­ла је за ви­ше од 20 од­сто ви­ша од це­не ко­ја је са­да до­би­је­на кроз про­цес јав­но-при­ват­ног парт­нер­ства. Зна­чи, же­ле­ли су Ђи­лас и Ша­пић да ре­ша­ва­ју про­блем де­по­ни­је са при­ват­ним парт­не­ром, али и да узму кре­дит од 80 ми­ли­о­на евра. За не­ког ко је већ за­ду­жио град за 1,2 ми­ли­јар­де евра шта је 80 ми­ли­о­на евра ви­ше или ма­ње? 

За раз­ли­ку од Ђи­ла­са и Ша­пи­ћа, ми смо кроз тран­спа­рент­ни про­цес јав­но-при­ват­ног парт­нер­ства обез­бе­ди­ли да ин­ве­сти­ци­ја у де­по­ни­ју бу­де 333 ми­ли­о­на евра. Сав но­вац обез­бе­ђу­је парт­нер гра­да, фран­цу­ско-ја­пан­ски кон­зор­ци­јум ко­ји је у оба­ве­зи да уло­жи 100 ми­ли­о­на евра свог нов­ца. У кон­зор­ци­ју­му је и до­ма­ћи „Енер­го­про­јект” чи­ји ће део по­сла би­ти из­ме­ђу 80 и 100 ми­ли­о­на евра. Ка­па­ци­тет по­стро­је­ња за про­из­вод­њу енер­ги­је из от­па­да би­ће 340.000–380.000 то­на го­ди­шње, што зна­чи да ће­мо спа­љи­ва­ти 200.000 то­на ви­ше. Би­ће из­гра­ђе­но по­стро­је­ње за пре­ра­ду от­пад­них во­да и фа­бри­ка за пре­ра­ду гра­ђе­вин­ског от­па­да ка­па­ци­те­та 200.000 то­на го­ди­шње о че­му Ђи­лас и Ша­пић ни­су ни раз­ми­шља­ли. Да је­су схва­ти­ли би да ће по­гон за ре­ци­кла­жу гра­ђе­вин­ског от­па­да омо­гу­ћи­ти да се ре­ши­мо ди­вљих де­по­ни­ја гра­ђе­вин­ског от­па­да ко­јих има на сва­ком ко­ра­ку. По­сти­гли смо мно­го ви­ше не­го што је Ђи­лас ика­да пла­ни­рао и са­њао. И што је нај­ва­жни­је, ми смо ус­пе­ли да ре­а­ли­зу­је­мо оно што смо пла­ни­ра­ли. За­то раз­у­мем Ђи­ла­со­ву фру­стри­ра­ност и ве­ли­ку же­љу да рас­ки­не овај уго­вор ако се ика­да до­ко­па вла­сти за­јед­но са вер­ним по­моћ­ни­ком Ша­пи­ћем. Успе­шна ре­а­ли­за­ци­ја овог про­јек­та још је је­дан до­каз ње­го­ве не­спо­соб­но­сти јер он то ни­је ус­пео. Чи­ње­ни­ца да Бе­о­град до­би­ја ин­ве­сти­ци­ју од 333 ми­ли­о­на евра, а да он не­ма ни­шта са тим или од то­га – за ње­га је нео­про­стив грех. Ни­ка­да ни­је мо­гао да раз­у­ме да не­што мо­же да бу­де до­бро за гра­ђа­не, а да не бу­де до­бро за ње­га. Али до­ђе и то вре­ме.


Коментари6
b65c4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Milanovic
Prvo je bila kultura, pa institut, a onda deponija. Istina, Bata je u filmu najavio da ode Vinca
Petar
Opozicija treba da iznedri nekompromitovanog kandidata ako želi da ostvari ikakav pomak. Dragan Đilas je sve, samo ne to. I to ne može da promeni nikakva kampanja, nikakve pare. Tek sada se otkriva delić njegovih "poslovnih aktivnosti" i jasno je zašto su sa njim raskrstili svi nekadašnji saradnici - od Vesića do Šutanovca. Teško onome, o kome ne govore dobro i pozicija i opozicija.
Zoran R
Zašto Politika ne omogući Draganu Đilasu Da piše kolumnu. Možda bi on imao štogod da napiše o Vesiću i Maliju?
Svarog BG
To da je i prethodna vlast učestovala u pakovanju štetnog ugovora u Vinči je dokaz da je ostvaren pun kontinuitet pogubnog upravljanja. A ugovor ste na kraju vi potpisivali, ne oni.
Gagi, dipl. ing.
G-dine Vesić, kada je Siniša Mali 08.07.2016. bio u Ljubljani na otkrivanju spomenika Vuku Karadžiću, imao je priliku da vidi Centar za reciklažu komunalnog odpada RCERO u kome se reciklira komunalni otpad 1/3 Slovenije tako da samo manje od 5% otpada završi na odlagalištu. RCERO je koštao 155 miliona € i u sklopu mehaničko–biološke obrade se u njegovim objektima godišnje proizvede približno 60.000 tona tvrdog goriva iz otpada različite energetske vrednosti, 35.000 tona digestata posle anaerobne obrade teških frakcija mešanog komunalnog otpada, 6.000 tona drveta, 7.000 tona komposta po obradi organskog biorazgradljivog otpada, 25.000 tona izdvojenih sekundarnih sirovina, kao i 17.000 MWh električne energije i 36.000 MWh toplotne energije iz dobijenog bioplina. Po rečima nadležnih u Ljubljani, centar za reciklažu otpada u Beogradu, a za 2 miliona stanovnika bi koštao 350-400 miliona €. Dakle, tačno toliko koliko će Beograd za 10 godina dati koncesionaru za spaljivanje otpada u Vinči.
Ćira
Zahvalan sam na Vašem komentaru,a o iznetim podacima nisam ništa znao.Dođe mi da plačem od muke.Pitam se ,pa kakav smo mi to narod ,grupa ljudi,pojedinac.Zašto često radimo u korist svoje štete.Da li je u pitanju nestručnost,inferniornost,ili ne daj Bože provizija.Dozovimo se pameti pod hitno.
Препоручујем 64

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља