Политика Online - Било је и много горих дана
уторак, 14.08.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:24
„ПОЛИТИКА” У ЈЕРУСАЛИМУ

Било је и много горих дана

Аутор: Јелена Кавајасреда, 14.02.2018. у 22:00
Двоје младих на зидинама подељеног града (Фо­тографије Ј. Каваја)
Плато код Зида плача

Од нашег специјалног извештача
Јерусалим – Код степеница испред старог Јерусалима и даље стоји плакат с натписом „Боже, благослови Трампа”, један од многих који су преплавили град од жућкастог камена када је амерички председник почетком децембра признао овај град као престоницу Израела. Одмах поред је и порука добродошлице потпредседнику Мајку Пенсу, „правом пријатељу циониста”, постављена уочи јануарске посете.

„Не знам ко је то поставио, можда су хришћани”, као да се правда млада Израелка Дафне док делегацију страних новинара води у обилазак града за који уместо туристичког водича може да послужи и Библија.

Плакате испод зидина које опасују светиње три религије заиста су поставили хришћани, и то амерички евангелисти, уверени да ће оно што је њихов председник урадио за Израел донети божји благослов Америци.

Становницима Јерусалима донео је стрепњу и неизвесност. На градској аутобуској станици један Палестинац је избо полицајца. Избили су сукоби на Западној обали, подручју под палестинском управом које од Јерусалима раздваја високи зид.

Ако Израелце питате шта мисле о Трамповој одлуци, није им јасно зашто је она подигла температуру. Рећи да је Јерусалим престоница Израела исто је као рећи да сунце сија, каже наш водич. Или да је Париз главни град Француске, с благим осмехом одговара Хеми Перес.

„Трамп није рекао да није за две државе, није поменуо источни и западни Јерусалим, само је рекао оно што је реалност. Не мислим да свет треба да диже галаму око тога, али они који желе сукоб нису ни слушали шта је рекао”, каже за „Политику” син Шимона Переса, бившег председника и премијера.

Дафне признаје да није водила групе уочи најављене Трампове одлуке ни неколико дана после, јер је ситуација била напета. Непуна два месеца касније, уске улице старог града су под опсадом туриста, а не до зуба наоружаних полицајаца, како би се очекивало. Кажу да је мало другачије на Храмовној гори, једном од најспорнијих верских места на свету. Муслиманска четврт отворена је за немуслимане само два пута дневно и није била у плану посете групе од двадесетак новинара. Израелски полицајци чувају плато са чувеном Ал Аксом, трећим најсветијим местом за муслимане, и не дозвољавају да посетиоци носе обележја јеврејске вере.

Док нам са узвишења у Јерменској четврти, с којег пуца поглед на златни кров Куполе на стени, објашњава да је баш у том муслиманском делу „центар света” за Јевреје, Дафне једним оком прати непознатог младића који прилази групи и са осмехом каже: „Добро дошли у Палестину.”

Јерусалим је цео палестински и за младог Малика, који продаје сувенире у хришћанском делу града, али је више енергије утрошио да убеди новинарку да купи кожну ташну него да аргументује свој политички став.

У суседној улици продавац зачина Румунки се обраћа на румунском, Иркињи на енглеском, а мени декламује фразе и речи на српском: Нови Сад, Београд, молим лепо, нема на чему, није скупо. Труд око језика му се исплатио јер излазимо с пуним кесама.

„Живимо од туриста, а када има тензија – нема туриста. Али сада је добро, памтим много горе дане”, каже палестински трговац полиглота. У будућности види Јерусалим као град подељен између две државе, али наглашава да Јевреји морају престати да на силу мењају демографску слику града и регије.

Ортодоксни Јевреји у црним оделима, са шеширима испод којих вире уплетени зулуфи, журе ка најсветијем месту за Јевреје. Потпорни западни зид начичкан цедуљама са молитвама једино је што је остало од Соломоновог храма, који су Римљани срушили у првом веку, због чега је Зид плача. На прилазима су безбедносне контроле као на аеродромима. Код зида се одвојено моле мушкарци и жене, држећи испред себе свете списе. Около је пуно ученика и младића и девојака у војничким униформама.

У хришћанској четврти, начичканој дућанима које држе Палестинци, налази се најсветије место за хришћане. Црква светог гроба подигнута је у 11. веку, на месту где се верује да је Исус разапет, сахрањен и васкрсао. Излагање водича на тренутак прекидају звона која оглашавају да јерусалимски патријарх грчке православне цркве управо одлази. Реч је о Теофилу Tрећем, кога су пред Божић напали гневни палестински хришћани на Западној обали, оптужујући га за издају јер црквене старешине у тајности продају парцеле на Светој земљи тајанственим јеврејским купцима.

Питање власништва над територијом у средишту је израелско-палестинског спора око Јерусалима. Прошлог јуна било је тачно педесет година откако је Израел у рату освојио источне делове града, укључујући и стари град са светим здањима. Палестинци очекују да тај део града буде престоница њихове будуће државе.

Трамп је ових дана рекао да је питање Јерусалима као главног града Израела скинуо с дневног реда, али да двема странама препушта да се договоре око граница. Такође је био неуобичајено критичан према израелском руководству и насељима на територији коју Палестинци виде у својој будућој држави. Палестински вођа Махмуд Абас затражио је у уторак да се у Паризу или Москви одржи конференција о коначном статусу Јерусалима, која би укључила и Русију, ЕУ и водеће муслиманске земље.

Док политичари трагају за решењем блискоисточног чвора које им деценијама измиче, пословни лидери који су последњих година променили економску слику Израела уверени су да постоји и други начин и да би технолошки напредак могао да донесе мир региону.

„Не видим да било који лидер у региону чини довољно да покрене ствари ка правом решењу. У Јерусалиму, некад најсиромашнијем граду у земљи са великим политичким проблемима, пре 24 године почели смо да остварујемо визију засновану на иновацијама и мирном суживоту. Данас имамо уметнике Јевреје и Арапе који наступају заједно. Имамо образовни пројекат и када је напетост била највећа родитељи и цивилни лидери су били ти који су се изборили за мир у граду”, каже ми Ерел Маргалит, инвеститор и један од пионира израелског технолошког успона. Пет година био је посланик опозиционе Лабуристичке странке у Кнесету, али се прошле јесени повукао, пошто је поражен на изборима за шефа странке. Памти се његова порука из кампање премијеру Бењамину Нетанијахуу да „врати Израелцима земљу”, незадовољан правцем којим предводи државу. Вратио се одмах на место директора инвестиционог фонда ЈВП, уверен да кроз социјално предузетништво може боље да спроведе идеје за које се залагао и у Кнесету:

„Политичари увек причају шта би изгубили споразумом – Израелци територије, Палестинци неке своје циљеве. Предузетнике занима шта могу да добију у сарадњи са Палестинцима и осталим умереним Арапима, како би се решио проблем воде, јер је многи немају, да се унапреди пољопривреда, јер су многи гладни, да се отворе радна места. Најбољи ’проводник’ екстремизма је сиромаштво.”

Маргалитов мото је „јала”, арапска реч која позива на покрет, на деловање. „Мислим да нам генерације људи у целом региону поручују – јала. Залажем се за решење са две државе, за шта неки у овој влади можда нису. Не волим када кажу да немају с ким да разговарају, партнера увек има. Ја их имам међу Палестинцима, оснивамо компаније које опслужују огромно тржиште на арапском језику. Када сам видео како компанија основана у Рамали повезује докторе у Дубаију и Мароку са пацијентима како би добили најбољу негу, рекао сам – алелуја, овако ће изгледати мир. Мир се не ствара само иза затворених врата међу политичарима који су изгубили додир с народом. Ако су се политичари заглавили, предузетници ће изградити мостове”, поручује Маргалит.

Идеја да ће економски напредак донети мир региону није нова. Палестинци су је углавном критиковали као покушај Израела да експлоатацијом обесправљене мањине оствари своје циљеве.

Хеми Перес уверава да није тако.

„Блиском истоку потребна је промена климе после расула које је донело арапско пролеће. Надам се да ће основа те промене бити економија и иновације. Веома смо отворени за сарадњу према арапском свету. Неки од њих се устежу од отворене сарадње јер постоји схватање да Израел нуди економски мир уместо политичког. Спремни смо да своје знање и искуство поделимо да би овај сиромашни регион кренуо напред. Потребно нам је само поверење да поред тога немамо и неке друге намере”, поручује син Шимона Переса, директор инвестиционог фонда Питанго.


Коментари3
cf846
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vladimir kos
stevan888@ mislim da si ti upravo nasjeo jednoj drugoj propagandi koja traje zadnjih 2000 godina u raznim formama od Biblije do interneta.
ProPolitikin Hrvat
Pa Jerusalem jeste glavni grad Jevreja i Jevrejske drzave u cemu je problem? Oni kojima se ne svidja ta cinjenica imaju Meku, Medinu, Rijad, Abu Dabi, Damask, Teheran, ali i Rim, Vatikan, Berlin, Moskvu, London, Vasington itd.
Stevan888
Molibi bracu Srbe da olade glave i ne nasedaju na konstantnu propagandu protiv Jevreja ipak nam je Izralel veliki prijatelj i stari Brat! Neka Bog blagoslovi Srbe Jevreje i sve moralne postene i savjesne ljude

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља