Политика Online - Неликвидност још велика бољка
четвртак, 16.08.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:12

Неликвидност још велика бољка

Последњег дана 2017. у блокади су били рачуни 36.441 предузећа и 16.722 предузетника, а укупан дуг „тежио” је 308,18 милијарди динара. – Сваки трећи рачун се не плаћа на време
Аутор: Александар Микавицасреда, 14.02.2018. у 22:00
За са­мо 12 од­сто ра­чу­на на на­пла­ту се че­ка ма­ње од 30 да­на (Фото Ж. Јовановић)

Ако је су­ди­ти по по­да­ци­ма На­род­не бан­ке Ср­би­је о бло­ки­ра­ним ра­чу­ни­ма прав­них ли­ца и пред­у­зет­ни­ка на дан 31. де­цем­бра 2017. го­ди­не, не­ли­квид­ност је још ве­ли­ка бољ­ка срп­ске при­вре­де. Тог да­на у бло­ка­ди су би­ли ра­чу­ни 36.441 пред­у­зе­ћа и 16.722 пред­у­зет­ни­ка, а њи­хов уку­пан дуг „те­жио” је 308,18 ми­ли­јар­ди ди­на­ра. Бло­ки­ра­них је око три хи­ља­де би­ло ви­ше не­го истог да­на прет­ход­не го­ди­не.

Пре­ма из­ве­шта­ји­ма Аген­ци­је за при­вред­не ре­ги­стре (АПР) за 2015. и 2016, срп­ска при­вре­да је по­че­ла да се опо­ра­вља. Про­фит оства­рен у 2016. био је ве­ћи чак 3,4 пу­та у по­ре­ђе­њу с до­бит­ком ис­ка­за­ним у 2015. го­ди­ни, али се ли­квид­ност при­вре­де још не по­пра­вља. 

Број ду­жни­ка чи­ји су ра­чу­ни бло­ки­ра­ни се не сма­њу­је, што зна­чи да је при­вре­да још пре­за­ду­же­на, а еко­но­ми­сти твр­де да су то­ме до­при­не­ле и бан­ке ви­со­ким ка­ма­та­ма на одо­бре­не кре­ди­те.

Упу­ће­ни ука­зу­ју да је тренд опо­рав­ка срп­ске при­вре­де на­ста­вљен и у 2017. По­ка­за­те­љи за­ду­же­но­сти, ли­квид­но­сти, сол­вент­но­сти и про­фи­та­бил­но­сти кре­ћу се у по­зи­тив­ном сме­ру, али сва на­ве­де­на по­бољ­ша­ња још ни­су до­вољ­на да по­пра­ве го­ди­на­ма уру­ша­ван фи­нан­сиј­ски по­ло­жај при­вре­де. 

По сло­ву За­ко­на о ро­ко­ви­ма пла­ћа­ња, од апри­ла 2013. ис­по­ру­че­ну ро­бу и услу­ге др­жа­ва, оп­шти­не и јав­на пред­у­зе­ћа оба­ве­зни су да пла­ћа­ју у ро­ку до 45, а при­ват­не фир­ме до 60 да­на. Др­жа­ва од та­да сво­је оба­ве­зе из­ми­ру­ју у про­пи­са­ном ро­ку и ни­је „ге­не­ра­тор не­ли­квид­но­сти”.

Да су ком­па­ни­је још ло­ше пла­ти­ше по­твр­ди­ло је и ис­тра­жи­ва­ње „ЕОС ма­трик­са”. Ипак, ста­ње са на­пла­том је да­ле­ко од до­брог, али је бо­ље не­го 2009.

Пре­ма ре­чи­ма Ива­на Ни­ко­ли­ћа, ди­рек­то­ра ис­тра­жи­ва­ња у Еко­ном­ском ин­сти­ту­ту, ан­ке­та спро­ве­де­на у зи­му 2016. по­ка­за­ла је да 67 од­сто на­ших ком­па­ни­ја пла­ћа сво­је ра­чу­не у ро­ку. Ре­дов­не пла­ти­ше ме­ђу фир­ма­ма у Ср­би­ји сво­је оба­ве­зе из­ми­ру­ју у про­се­ку до 46 да­на од при­спе­ћа ра­чу­на за на­пла­ту. И по­ред то­га, по то­ме су са­мо ис­пред грч­ких фир­ми. За са­мо 12 од­сто ра­чу­на на на­пла­ту се че­ка ма­ње од 30 да­на, а нај­ре­дов­ни­је се пла­ћа­ју услу­ге.

Сва­ки тре­ћи ра­чун у Ср­би­ји се не пла­ћа на вре­ме. По­сле ис­те­ка ро­ка за пла­ћа­ње ком­па­ни­је на свој но­вац че­ка­ју у про­се­ку још 50 да­на, док је у европ­ским зе­мља­ма то че­ка­ње све­де­но на 21 дан.

За­ни­мљи­во је да су гра­ђа­ни и пред­у­зет­ни­ци ре­дов­ни­је пла­ти­ше од пред­у­зе­ћа. Иако има­ју кра­ће ро­ко­ве, 79 од­сто њих из­ми­ру­је сво­је оба­ве­зе на вре­ме, што је европ­ски про­сек. Што су ро­ко­ви пла­ћа­ња ра­чу­на кра­ћи, гра­ђа­ни и пред­у­зет­ни­ци их ре­дов­ни­је пла­ћа­ју, и по то­ме су ме­ђу нај­бо­љи­ма у Евро­пи.

За­ко­ном о при­вред­ним дру­штви­ма про­пи­са­но је да „пред­у­зет­ник пре­ста­је са ра­дом по си­ли за­ко­на ако му је по­слов­ни ра­чун у бло­ка­ди ду­же од две го­ди­не”. У том слу­ча­ју НБС или По­ре­ска упра­ва под­но­се Аген­ци­је за при­вред­не ре­ги­стре зах­тев за бри­са­ње пред­у­зет­ни­ка из ре­ги­стра. Та­ко је у 2016. из ре­ги­стра из­бри­са­но 2.458 при­вред­них дру­шта­ва и 21.732 пред­у­зет­ни­ка, а у 2017. 2.936 при­вред­них дру­шта­ва и 21.732 пред­у­зет­ни­ка. 

Бро­кер Не­над Гу­ја­ни­чић ипак сма­тра да је др­жа­ва код нас пре­ви­ше бо­ле­ћи­ва пре­ма не­ре­дов­ним пла­ти­ша­ма, а цех пла­ћа­ју ре­дов­не пла­ти­ше, ко­је чи­не здра­ви део при­вре­де, што се ко­си са исто­вре­ме­ним за­ла­га­њем за тр­жи­шну при­вре­ду. 

– У раз­ви­је­ним тр­жи­шним при­вре­да­ма ду­жни­ци се јед­но вре­ме шти­те од по­ве­ри­ла­ца, ка­ко би им се пру­жи­ла при­ли­ка да се опо­ра­ве од те­шко­ћа ко­је су их за­де­си­ле – ка­же Гу­ја­ни­чић. – Али, то не тра­је пре­ду­го. Та­мо сте­ча­је­ви не тра­ју го­ди­на­ма, па и де­це­ни­ја­ма, као што је то слу­чај код нас.

На­род­на скуп­шти­на Ре­пу­бли­ке Ср­би­је усво­ји­ла је, на сед­ни­ци одр­жа­ној 14. де­цем­бра про­шле го­ди­не, За­кон о из­ме­на­ма и до­пу­на­ма За­ко­на о сте­ча­ју, ко­ји је сту­пио на сна­гу, а ко­ји пред­ви­ђа бо­љу на­пла­ту по­ве­ри­ла­ца, сма­ње­ње тро­шко­ва и скра­ће­ње вре­ме­на сте­чај­ног по­ступ­ка.


Коментари3
d1690
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Andreja Ilic
Gradjani redovnije izmiruju svoje obaveze jer im je država nametnula nekakve izvršioce koji rade po hitnom postupku. Preduzetnici, takodje ne mogu da duguju jer garantuju svom svojom imovinom. Ni prvima ni drugima se dugovi ne praštaju. Preduzeća mogu komotno da duguju. Ne garantuju ničim, odnosno, garantuju imovinom preduzeća koja je po pravilu nula. Što veća firma, to veći dužnik. Čast izuzetcima. Veliki trgovinski lanci dužni i tužni. Varaju dobavljače kako stignu. Ne poštuju nikakve rokove i nikom ništa. O bankama neću ni da govorim. Država se pravi gluva i slepa. Pod hitno doneti zakon da je ne plaćanje u roku dospeća krivično delo prevare. To ono u suštini i jeste. Na žalost, ako država ne uradi ono što joj je posao, stanje će biti sve gore i sve beznadežnije. Dovoljno je da vidite delimični spisak, ne verujem da je potpun, poreskih dužnika pa da shvatite da u državi vlada opšti javašluk.
nikola andric
Moja dva kometara nisu objavljena . Razlog nelikvinosti srpskih preduzeca je okolnost da ona samo od banaka mogu da traze zajmove. Banke pak traze ''zaloge'' za svoje kredite koje preduzeca zbog prezaduzenosti ne mogu da ponude. Trziste kapitala u sirem smislu nije razvijeno u Srbiji pa preduzeca ne mogu izdavnjem deonica i obligacija da finasiraju proizvodnju. Srbi radje ulazu dohodovni visak u viekendice, devizne racune i ''statusne proizvode''. Bune se kad ne prime platu a ne vide da su oni potrazivaoci kod preduzeca. Ista preduzeca sa dugovima iznad vrednosoti ukupne imovine idu u stecaj pa nisu u stanju da isplacuju dohotke. Kad preduzece A ne moze da plati dug preduzecu B onda preduzece B ne moze da plati dug preduzecu C , itd. Tako nastaje takozvani ''domino efekt''.
Dejan.R.Tošić
Iz kog se razloga ne saopšte podaci o vremenskom periodu blokade računa navedenih 50.000 privrednih subjekata i preduzetnika.Da li se radi o 20 dana,1 godine ili 6 godina.Ako bi to NBS znala i objavila,tada bi mogla da šalje poruke o "očekivanom privrednom" rastu.A ovako takva ozbiljna imstitucija daje samo još jednu informacija na nivou srednjoškolca.Sramota !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља