субота, 07.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:51

Шеици са Скадарског језера

Аутор: Новица Ђурићпетак, 18.04.2008. у 22:00
Фотомонтажа: Да ли ће Скадарско језеро прекрити бушотине за нафту?

Подгорица – Басен националног парка Скадарско језерo ускоро би могао да буде претворен у локацију за истраживање и експлоатацију нафте и гаса. Из владе је процурела информација о њеним намерама да на јединственом природном резервату у Европи – Скадарском језеру одобри потрагу за нафтом, као и да ће за то бити расписан посебан тендер.

Наш извор нам је појаснио да су стручњаци проценили да је басен Скадарског језера, на основу ранијих истраживања, веома богат нафтом и гасом, и да је влада на експлоатацију „приморана с обзиром на то да је барел нафте на светским берзама изнад 115 долара”.

– Нисам сигуран да ће тај посао лако отпочети с обзиром на то да је Скадарско језеро национални парк од посебне важности не само за Црну Гору већ и за шири регион. Уосталом, то је резерват птичјег света са око 400 врста, од којих су неке, попут пеликана, јединствени примерци у Европи – каже наш саговорник и додаје: – ипак, влада је, без обзира на то, уверена да ће тај проблем утишати и очекује много заинтересованих за истраживање и експлоатацију. У прилог томе иде податак да су у Албанији страни инвеститори пронашли знатне резерве нафте.

Како би влада лакше располагала и доносила одлуке сачинила је и нови Закон о проспекцији, експлоатацији и истраживању нафте и гаса којим ће ван снаге бити стављен досадашњи Закон о геолошким истраживањима. Према том закону, држава Црна Гора је власник свих природних ресурса укључујући нафту и гас.

Да Влада Црне Горе планира озбиљне дотоке енергената сведочи и чињеница да је Министарство за економски развој већ потписало министарску Декларацију која предвиђа пролазак Јадранско-јонског гасовода кроз Црну Гору, а аустријска компанија „Васимпек” већ се интересује за градњу гасне електране у Бару.

Нафту је изгледа „намирисао” и већински власник „Југопетрола” грчки „Хеленик петролеум”, који је доставио почетком јула прошле године влади Елаборат о истраживању нафте у јужном црногорском подморју, по коме у том рејону постоје извесне резерве нафте и природног гаса. У Елаборату је наведено да се у улцињском блоку налази потенцијалних десетак налазишта природног гаса.

Шта ће бити са понудом Грка неизвесно је, јер је влада, због кашњења у истражном бушењу у близини Улциња, пре две године раскинула концесиони аранжман са „Југопетролом” и „Хелеником” и одбила да им продужи рок за тај посао. „Југопетрол” је задржао концесије на блоку 1 и 2, до границе са Хрватском, пошто има уговор на 25 година.

Црногорско подморје нагло је заинтересовало бројне истраживаче нафте, па су се у потрагу за свежим и релевантним чињеницама где и колико има нафте и гаса, поред грчке, дале и фирме из Канаде, Кине, Хрватске…

„Многи своје интересовање за ове енергенте заснивају на старим документима о испитивању јужног Црногорског подморја. Тако, рецимо, у Буљарици код Петровца шездесетих година бушено је земљиште, а испитивано је и подручје Грахова и Црмнице, али није пронађена комерцијална количина нафте. Тадашња техника, међутим, није омогућавала бушење дубље од четири хиљаде метара – појашњава нас извор и додаје: код Улциња је крајем осамдесетих тражена нафта. Истраживања су обавили „Југопетрол” и нафтне компаније из Словеније, Хрватске и Србије, али нафта није пронађена. У Валданосу, код Улциња, пре десет година на 5,3 хиљаде метара нафта није пронађена. Трагање за нафтом „Југопетрол” је почео с америчким нафтним компанијама крајем седамдесетих. Недалеко од Будве пронађена је нафта, али не и у комерцијалним количинама.

Да ли ће јединствена птица пеликан и заштитни знак Националног парка Скадарско језеро бити принуђена да пронађе неко друго станиште, знаће се ускоро, уколико влада распише тендер за прве бушотине у овом басену.


Коментари0
5a250
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља