субота, 23.06.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:09

Параклиса и црква посвећене Сретењу

У нашем граду по великом хришћанском празнику име носе капела у Институту за здравствену заштиту мајке и детета и црква у Раљи. – Чувени фрескописац Драгомир Марунић осликао је оба верска здања
Аутор: Бранка Васиљевићпетак, 16.02.2018. у 16:57
Капела у Институту за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић” (Фото Ж. Јовановић)

Осим што је државни, Сретење је и велики хришћански празник. Посвећен је дану када је Богородица први пут у храм довела Исуса Христа и упознала га са људима. Слави се од 4. века, и то 40 дана од Божића. Свети Симеон је био старац духовник, преводилац Светог писма. Када је преводио текст пророка Исаије из Старог завета, у коме је речено да ће девојка зачети, родити сина и наденути му име Емануил и кад је хтео да то избрише и напише „млада жена”, анђео Господњи му је задржао руку и рекао да ће он за живота дочекати испуњење тог пророштва.

И оно се испунило када је Богородица донела Исуса Христа у храм. Преко Симеона, сусрет са Исусом Христом је био сусрет људског рода са Богом у телу. Због тога се празник зове Сретење. У Београду су два места посвећена овом празнику – параклиса у Институту за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић” и црква у Раљи.

Наде у оздрављење

На првом спрату Института за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић” у коме се већ деценијама води брига о најмлађима смештена је параклиса или капела посвећена великом црквеном празнику – Сретењу. Ту се за здравље и живот моле родитељи и родбина малишана који морају да бораве у болници. У капели института већ годинама служи прота ставрофор Стеван Мрђен.

– Духовник у параклиси постао сам 2005. године. Пре мог доласка почела је „борба” за њено отварање. Трајало је то доста дуго, али смо на крају успели. Одабрали смо прави кутак у болници за параклису. Капелу је осликао чувени српски фрескописац Драгомир Марунић и за свој рад није узео ни динар. Чак је и боје сам платио. Преминуо је прошле године – прича прота.

Да параклиса у Институту буде посвећена празнику Сретење одабрали су, каже, надлежни из ове установе.

– То је урадио бивши директор Драгомир Тричковић, који се и заложио да добијемо капелу. Добра сарадња наставила се и са новим директором. Некако ми се чини да су сви у овој кућу за овај посао посебно одабрани. Доста је лекара и болничког особља побожно, добри су и желе да помогну. Брину о деци и малишане која дођу овде осећају као своје – истиче Мрђен. Када је тек отворен овај божји кутак верника и није било у великом броју.

– Ми смо очекивали да ће верници долазити, али их је било врло мало. Онда смо по спратовима полепили обавештења, а број се повећао незнатно. Нисам знао шта да радим и одлучио сам да идем од спрата до спрата и обавештавам вернике. Хвала Богу, од тада долазе и деца и родитељи. Дешава се да и дете које се роди, а слабо је, на захтев родитеља одмах крстимо. У случајевима да је у инкубатору или на апаратима, а мајка и отац желе да им новорођенче прими веру, ја одем, крстим га и помажем уљем Светог Нектарија и светим уљем из Јерусалима. Осим литургије читамо молитве за све оне који се лече и за оне којих их лече. Ту имам повелик списак имена који очекују Божју помоћ – прича прота.

Сусрети са болесном децом и њиховим родитељима су тешки и болни.

– Улога нас свештеника је да пружимо утеху и будемо уз болесне и када све наде престану – напомиње Мрђен. 


Црква у Раљи изграђена је 1985. године (Фото лична архива)

Да и у овој параклиси све буде као и у сваком другом храму побринули су се људи из црквеног хора. У капелу долазе да својим певањем оснаже болесне и оне који их негују.

– Наш црквени хор чине драге особе – један професор и његова супруга, два пуковника, новинар и обућар. Они су увек ту. Осим у институту, они певају и у Дому за старе на Бежанији – каже Мрђен.

У параклиси има доста икона, углавном поклона добротвора. Ту је и крст из Јерусалима, иконе Светог Нектарија, Исуса Христа, Светог Саве, Светог Јована, Белог Анђела… Кад верник уђе у тај простор од неколико квадратних метара, дочека га  раширених руку Богородица Ширшаја са Исусом у наручју и обузме осећај да је ушао у заштићен простор.

– Догоди се да предвиђања за болесно дете нису оптимистична. Једном приликом тек рођеној беби није се прогнозирало ни два сата живота. Крстио сам га, причестио, а дете је после извесног времена отишло и кући. А то је највећа срећа. Када малишани оду здрави кући ја једино могу да напишем „Хвала, Господе” – истиче прота, који осим у институту служи и у параклиси Свете Петке у Дому за старе на Бежанијској коси.

Бела црква „надгледа” Раљу

Са једне од падина у Улици професора Андоновића у Раљи већ 23 године овај крај „надгледа” храм изидан у белој цигли посвећен Светом Сретењу господњем. Парохијани и донатори скупили су новац за цркву чија је изградњу почела 1985. године. Дуго година овај део где се сада налази црква водио се као метох Поповићки, да би тек 2002. године постао црквена општина.

– Када смо 1985. године почели да зидамо цркву општина и није благонаклоно гледала на то. Било је покушаја чак и да нам узму плац упркос жељи Андреја Митровића, чувеног газде из Раље који нам га је још тридесет и четврте године прошлог века оставио у аманет. У његовом тестаменту је писало да се на том месту зида црква, а ако не, да земља остане општини, али да општина мора да исплати пола суме од вредности цркве. Пре самог одузимања плаца, мој отац је некако дошао до тог податка па је то у последњем тренутку спречено – прича протојереј ставрофор Славиша Поп-Лазић.

Да не буде само пуста пољана, црква је дуго сељанима уступала плац да на њему бесплатно сеју жито.

– Касније смо одлучили да зидамо капелу. Чим је изливен темељ, стигла нам је казна. Али савладали смо и ту препреку тако да је храм освештан 1995. године. Сада одлично сарађујемо са општином, они су нам омогућили да имамо струју, воду, асфалт, а председник Живорад Милосављевић посебно се ангажовао да нам обезбеди још део плаца за паркинг – прича прота Поп-Лазић.

Храм је зидан од блокова и обложен фасадном циглом, а мешавина је различитих стилова. Како то црквени закон налаже, по одлуци владике посвећен је Сретењу.

– Црква још није осликана, али олтар и кубе јесу. Олтар је осликао Драгомир Марунић само четкицом. Он је урадио и Богородицу Ширшају не узевши за то ни динара. Од реликвија које имамо посебно се истиче крст из Јерусалима. Наша црква једна је од најпосећенијих у крају. Сваке недеље или празником у њој се окупи велики број верника. Иначе, у Раљи имамо око 500 парохијана који славе славу – истиче свештеник.

 

 

 

 

 


Коментари0
fa8da
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља