уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25

Осма седница на еквадорски начин

Председник Еквадора Ленин Морено у потпуности се разишао са својим бившим ментором и политички га поразио
Аутор: Игор То­ми­че­вићнедеља, 18.02.2018. у 10:00
(Фото Пиксабеј)

Спе­ци­јал­но за „По­ли­ти­ку”
Ка­ра­кас – Да бив­ши пред­сед­ник Еква­до­ра Ра­фа­ел Ко­ре­ја и са­да­шњи Ле­нин Мо­ре­но ни­су ви­ше на ис­тој по­ли­тич­кој ли­ни­ји оп­ште је по­зна­та чи­ње­ни­ца. Оно што је не­по­зна­ни­ца је­сте ко­ли­ко је Мо­ре­но, ина­че пот­пред­сед­ник у до­ба Ко­ре­ји­не вла­сти и је­дан од ње­го­вих нај­бли­жих са­рад­ни­ка у то вре­ме, спре­ман да де­мон­ти­ра на­сле­ђе свог прет­ход­ни­ка. То јест: да ли ће се Мо­ре­но са­мо упу­сти­ти у ко­зме­тич­ке про­ме­не из­о­ста­вља­ју­ћи оне „струк­ту­рал­не” или се ра­ди о сво­је­вр­сној „кон­зер­ва­тив­ној ре­ста­у­ра­ци­ји” и по­врат­ку ути­ца­ја оних ко­ји су за вре­ме 10 го­ди­на вла­да­ви­не Ко­ре­је би­ли у дру­гом пла­ну. 

Ко­ре­ја, „хри­шћан­ски ле­ви­чар”, ка­ко сам се­бе во­ли да на­зи­ва, до­шао је на власт 2006, у вре­ме ка­да је Еква­дор био из­ло­жен ве­ли­кој по­ли­тич­ко-еко­ном­ској не­ста­бил­но­сти. Би­ло је то до­ба ка­да су Уго Ча­вез и иде­о­ло­ги­ја „со­ци­ја­ли­зма 21. ве­ка” сти­ца­ли све ве­ћу по­пу­лар­ност ши­ром Ла­тин­ске Аме­ри­ке и ка­да се чи­ни­ло да су та­ко­зва­не про­гре­сив­не сна­ге у по­бе­до­но­сној офан­зи­ви.

И сам Ко­ре­ја при­хва­тио је Ча­ве­зо­ву иде­о­ло­ги­ју, до­ду­ше са од­ре­ђе­ним раз­ли­ка­ма. По­пут ве­не­цу­е­лан­ског ли­де­ра усво­јио је ауто­ри­тар­ни стил вла­да­ња: ни­је кон­сул­то­вао и ни­је слу­шао већ је углав­ном на­ре­ђи­вао, и то че­сто, баш као и Ча­вез, пре­ко соп­стве­не те­ле­ви­зиј­ске еми­си­је. За сво­је глав­не про­тив­ни­ке та­ко­ђе је про­гла­сио ме­ди­је и оли­гар­хи­ју. Ус­по­ста­вио је бли­ске од­но­се не са­мо са Ве­не­цу­е­лом већ и са Ку­бом и Ира­ном и че­сто ис­па­љи­вао сал­ве осу­да на ра­чун „аме­рич­ког им­пе­ри­ја­ли­зма”. Угле­да­ју­ћи се на ве­не­цу­е­лан­ски мо­дел, рас­пи­сао је из­бо­ре за Уста­во­твор­ну скуп­шти­ну и по­том скро­јио устав „по ме­ри”. Кон­трол­не функ­ци­је у др­жа­ви до­де­лио је нај­ло­јал­ни­јим са­рад­ни­ци­ма, што је, по ре­чи­ма кри­ти­ча­ра, прак­тич­но до­ве­ло до ле­га­ли­за­ци­је ко­руп­ци­је. 

Но, у еко­ном­ском по­гле­ду Ко­ре­ји­на вла­да­ви­на ипак се раз­ли­ко­ва­ла од Ча­ве­зо­ве. За раз­ли­ку од ве­не­цу­е­лан­ских „ре­во­лу­ци­о­на­ра”, Ко­ре­ја и ње­го­ви (Ко­ре­ја сво­јих 10 го­ди­на вла­сти на­зи­ва „гра­ђан­ском ре­во­лу­ци­јом”) ни­су на­ци­о­на­ли­зо­ва­ли ско­ро ни­шта. При­ват­ни сек­тор на­ста­вио је да ра­ди го­то­во нео­ме­та­но, но­шен ви­со­ким це­на­ма наф­те Еква­дор је еко­ном­ски на­пре­до­вао. Пу­ни­ја др­жав­на ка­са до­зво­ли­ла је Ко­ре­ји да „бор­бу про­тив си­ро­ма­штва” про­гла­си за свој глав­ни циљ. Усле­ди­ла је ши­ро­ка ле­пе­за суб­вен­ци­ја си­ро­ма­шни­ма и раст по­пу­лар­но­сти еква­дор­ског пред­сед­ни­ка. Ни пред­у­зет­ни­ци се ни­су мно­го бу­ни­ли због све ве­ли­ко­ду­шни­је др­жа­ве: ја­ча­ње „уну­тра­шњег тр­жи­шта” од­го­ва­ра­ло је и њи­ма. Си­ро­ма­шни су та­ко по­ста­ја­ли ма­ње си­ро­ма­шни а бо­га­ти још бо­га­ти­ји и и чи­ни­ло се да „со­ци­ја­ли­зам 21. ве­ка” на еква­дор­ски на­чин за­и­ста функ­ци­о­ни­ше. Мно­ги су због то­га би­ли спрем­ни да Ко­ре­ји опро­сте и ње­гов ауто­ри­та­ри­зам и иг­но­ри­са­ње све ве­ће ко­руп­ци­је у вла­да­ју­ћим кру­го­ви­ма. 

А он­да је па­ла це­на наф­те и др­жав­на ка­са се ис­пра­зни­ла. Ре­ше­ње је на­ђе­но у ве­ћем за­ду­жи­ва­њу. Што се Ко­ре­ја ви­ше за­кли­њао да не­ће при­ме­њи­ва­ти „нео­ли­бе­рал­не ме­ре” ре­за­ња со­ци­јал­них да­ва­ња, бу­џет­ски де­фи­цит је све ви­ше ра­стао, а еко­но­ми­ја за­па­да­ла ду­бље у ла­тент­ну стаг­на­ци­ју. Не­за­до­вољ­ство ста­нов­ни­штва је ра­сло, но Ко­ре­ја је ус­пео да про­гу­ра устав­ни аманд­ман о пра­ву пред­сед­ни­ка на „нео­гра­ни­че­ни број ман­да­та”, али – тек од 2021. Та­ко је пот­пред­сед­ник Ле­нин Мо­ре­но по­стао пред­сед­нич­ки кан­ди­дат и 2017. те­сно по­бе­дио на из­бо­ри­ма. Ци­ни­ци су про­ши­ри­ли те­о­ри­ју да је Ко­ре­ја не­из­бе­жно ре­за­ње суб­вен­ци­ја и бол­не ре­фор­ме пре­пу­стио свом на­след­ни­ку с на­ме­ром да се за че­ти­ри го­ди­не по­ја­ви као спа­си­тељ на­ци­је. Сам Мо­ре­но је, ка­ко то већ и при­ли­чи, из­ја­вио да се „гра­ђан­ска ре­во­лу­ци­ја” на­ста­вља. 

Раз­ли­ке су ипак по­че­ле да из­ла­зе на по­вр­ши­ну већ на по­чет­ку Мо­ре­но­вог ман­да­та. Ауто­ри­тар­ни стил вла­да­ња од­мах је за­ме­њен по­мир­љи­вим то­ном но­вог пред­сед­ни­ка. Јед­на од пр­вих из­ја­ва Мо­ре­на би­ла је да је он „ту да слу­ша”. Пре­ста­ли су на­па­ди на ме­ди­је и „оли­гар­хи­ју”, док је суд­ству да­та ве­ћа ауто­но­ми­ја, што је до­ве­ло до пр­вих хап­ше­ња због ко­руп­ци­је. Не­кад нај­ја­чи Ко­ре­ји­ни љу­ди та­ко су па­ли у не­ми­лост. Убр­зо су сме­ње­ни и нај­ве­ћи ње­го­ви ло­ја­ли­сти у вр­ху вла­да­ју­ће стран­ке, а он­да је Мо­ре­но, охра­брен по­др­шком јав­ног мње­ња, рас­пи­сао ре­фе­рен­дум о не­ким нај­пре­по­зна­тљи­ви­јим по­те­зи­ма свог бив­шег ше­фа. Из­ме­ђу оста­лог, ус­про­ти­вио се и пра­ву на „нео­гра­ни­че­ни број ман­да­та”. 

Озна­чив­ши сво­га на­след­ни­ка као „из­дај­ни­ка”, Ко­ре­ја се екс­пре­сно вра­тио из Евро­пе, где је оти­шао да жи­ви на­кон пре­да­је вла­сти (же­на му је Бел­ги­јан­ка), и укљу­чио се у ре­фе­рен­дум­ску кам­па­њу. У њој је пре­жи­вео сва­шта, од по­ку­ша­ја лин­ча до за­си­па­ња ја­ји­ма, а ње­го­ва оп­ци­ја је на ре­фе­рен­ду­му по­ту­че­на до но­гу. Око две тре­ћи­не еква­дор­ских гра­ђа­на од­ба­ци­ло је „пра­во на нео­гра­ни­че­ни број ман­да­та”, као и не­ке дру­ге аспек­те Ко­ре­ји­не по­ли­ти­ке. Та­ко је про­па­ла иде­ја о но­вој Ко­ре­ји­ној кан­ди­да­ту­ри 2021. а он је убр­зо на­кон по­ра­за скло­пио спо­ра­зум са ТВ ста­ни­цом Ру­си­ја да­нас, где ће до­би­ти тер­мин за соп­стве­ни шоу. 

Мо­ре­но се та­ко за­у­век раз­и­шао са сво­јим бив­шим ше­фом и мен­то­ром, а ко­ли­ко да­ле­ко ће ићи у ре­фор­ма­ма, за са­да ни­ко не зна. По­је­ди­ни ана­ли­ти­ча­ри ис­ти­чу чи­ње­ни­цу да је Мо­ре­но ипак ле­ви­чар и да оста­је при­вр­жен основ­ним иде­ја­ма „еква­дор­ског пу­та у со­ци­ја­ли­зам”. Дру­ги твр­де да су бол­не ре­фор­ме не­ми­нов­не и да ће рас­кид са „ко­ре­ји­змом” до­ве­сти до ја­ча­ња кон­зер­ва­тив­них сна­га. Има и оних ко­ји не ис­кљу­чу­ју ни мо­гућ­ност да се бив­ши пред­сед­ник вра­ти у по­ли­тич­ки жи­вот: по­др­жа­ва га још увек ба­рем тре­ћи­на гра­ђа­на, а мо­гло би да се де­си и да бол­не ре­фор­ме до­ве­ду до сво­је­вр­сне но­стал­ги­је за до­бом ње­го­ве вла­да­ви­не. 


Коментари1
27806
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dakic Zeljko
Predsednik gdin Rafael Korea,prvo je izbacio iz Mante americku vojnu bazu,izgradio mrezu puteva i u vreme visokih cena nafte,ceo Ekvador bio je gradiliste.Tu su bili i mnogi programi za siromasne i to izvanredni!Druga vrsta politicara,koji forsiraju samo bogate,ulaze novac na sopstvene racune u poreskim rajevima,a daju SAD sve ustupke da im cuvaju ledja.Kritikuju,zapadni mediji ,samo Venecuelu,Ekvador i Boliviju,a naravno i Kubu,a najvise korupcije,trgovine drogom i kriminala su bas u zemljama koje imaju upravu po americkom modelu,Kolumbiji,Meksiku i Peruu.Ko je putovao i poznaje ovaj region,moze samo da se divi uspesima gdina Rafaela Koree,on je pomogao da se zemlja izbavi iz BEDE,a to se i dalje vidi!A sada je u igri,pre svega CIA,da vrati pobunjene zemlje pod americku upravu i totalnu kontrolu!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља