четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:17

Српска рука помирења

Аутор: Јелена Церовинасубота, 17.02.2018. у 22:00

Ср­би­ја је ове сед­ми­це по ше­сна­е­сти пут про­сла­ви­ла Сре­те­ње као свој Дан др­жав­но­сти, а под­се­ћа­ње на иза­зо­ве и пре­пре­ке ко­је јој пред­сто­је у да­ни­ма и ме­се­ци­ма ко­ји до­ла­зе ни­је из­о­ста­ло ни то­ком про­сла­ве. Та­ко је пред­сед­ник Ср­би­је Алек­сан­дар Ву­чић по­ру­чио да „мо­ра­мо да да­је­мо, а да ни­шта не из­гу­би­мо, да се по­ми­ри­мо, а да оста­не­мо ча­сни”, али и оп­ти­ми­стич­но за­кљу­чио да „мо­же­мо да на­ђе­мо ре­ше­ње као што су га они тра­жи­ли и на­шли, опре­де­љу­ју­ћи се у 19. ве­ку за жи­вот у мо­дер­ној др­жа­ви”. 

Ме­ђу­тим, Ву­чи­ће­ва по­се­та За­гре­бу на по­зив ње­го­ве хр­ват­ске ко­ле­ги­ни­це Ко­лин­де Гра­бар Ки­та­ро­вић обе­ле­жи­ла је не са­мо ову сед­ми­цу не­го ве­ро­ват­но и мно­ге ко­је до­ла­зе. До­ла­зак пред­сед­ни­ка Ср­би­је иза­звао је пра­во уси­ја­ње у хр­ват­ској јав­но­сти, из та­мо­шње вла­де су у не­ко­ли­ко на­вра­та по­ру­чи­ва­ли да ни­је пра­ви тре­ну­так за су­срет два др­жав­на вр­ха, а та­ко­ре­ћи до по­след­њег мо­мен­та се ни­је зна­ло да ли ће то би­ти су­срет дво­је пред­сед­ни­ка или ће Ву­чи­ћа при­ми­ти и пре­ми­јер Ан­дреј Плен­ко­вић. Ни­шта ма­ње остра­шће­них ре­ак­ци­ја ни­је би­ло ни по­сле из­ја­ва дво­је зва­нич­ни­ка. 

Драган Стојановић

 

Пред­сед­ник Ср­би­је је у За­гре­бу оце­нио да је не­дво­сми­сле­но да има­мо раз­ли­чи­то ви­ђе­ње про­шло­сти, али је до­дао и да је ва­жно да не ви­ди раз­ло­ге за би­ло ка­ква су­ко­бља­ва­ња у бу­дућ­но­сти. „Не­ма­мо би­ло ка­кве ин­те­ре­се ко­ји мо­гу би­ти про­тив­реч­ни у бу­дућ­но­сти”, кон­ста­то­вао је Ву­чић, ко­ји је као гест пру­же­не ру­ке Ср­би­је Хр­ват­ској до­нео ма­тич­не књи­ге из Дво­ра на Уни и по­дат­ке о тро­је не­ста­лих ко­је по­тра­жу­је За­греб. 

Не­ста­ли су јед­на од нај­ва­жни­јих те­ма на ко­јој је Гра­бар Ки­та­ро­вић ин­си­сти­ра­ла на шта је Ву­чић по­ру­чио да не­ће да го­во­ри о то­ме шта све ми оче­ку­је­мо да до­би­је­мо и из „Ло­ре” и ка­ко оче­ку­је­мо дру­га­чи­је пре­су­де, од­но­сно исти ар­шин пре­ма Хр­ва­ти­ма, ко­ји су чи­ни­ли зло­чи­не, као и пре­ма Ср­би­ма. Ср­би­ја и Хр­ват­ска ће, ка­ко је ре­као, убу­ду­ће мо­ра­ти да раз­го­ва­ра­ју и има­ју бо­ље од­но­се, без об­зи­ра ко­ли­ко то не же­ле сви у по­ли­тич­ким си­сте­ми­ма и јед­не и дру­ге зе­мље. Усле­ди­ли су и не­ки кон­крет­ни до­го­во­ри дво­је пред­сед­ни­ка по­пут оног да ће у на­ред­не две го­ди­не по­ку­ша­ти да ре­ше про­блем гра­ни­ца те да, ако не до­ђу до би­ла­те­рал­ног ре­ше­ња, по­моћ по­тра­же на ме­ђу­на­род­ној ар­би­тра­жи. Пред­сед­ник Ву­чић је на­ја­вио и да срп­ски зва­нич­ни­ци у на­ред­них сто да­на не­ће из­ре­ћи ни­јед­ну реч упе­ре­ну про­тив Хр­ват­ске ка­ко би се про­ме­ни­ла ат­мос­фе­ра у ме­ђу­др­жав­ним од­но­си­ма и да се из Бе­о­гра­да не­ће од­го­ва­ра­ти ни на евен­ту­ал­не увре­де.

Гра­бар Ки­та­ро­вић је на Скуп­шти­ни Срп­ског на­род­ног ве­ћа у за­гре­бач­ком „Ли­син­ском” по­ру­чи­ла Ср­би­ма у Хр­ват­ској да је „Хр­ват­ска њи­хо­ва до­мо­ви­на” што је про­пра­ће­но апла­у­зом. Ме­ђу­тим, зви­жду­ци­ма и сал­ва­ма кри­ти­ка у ме­ди­ји­ма и на дру­штве­ним мре­жа­ма до­че­кан је њен ко­мен­тар на про­те­сте удо­ви­ца хр­ват­ских бра­ни­те­ља. „Не сме­мо до­пу­сти­ти да нам по­је­дин­ци с ру­бо­ва по­ли­тич­ког спек­тра дик­ти­ра­ју по­ли­ти­ку”, ре­кла је Гра­бар Ки­та­ро­вић.

У оном де­лу јав­но­сти ко­ја се про­ти­ви­ла Ву­чи­ће­вом до­ла­ску с ве­ћим је одо­бра­ва­њем про­пра­ћен раз­го­вор пре­ми­је­ра Плен­ко­ви­ћа са срп­ским пред­сед­ни­ком јер је, ка­ко је то и на­ја­вљи­вао, из­ме­ђу оста­лих те­ма по­ста­вио и пи­та­ње рат­не од­ште­те, по­зи­ва­ју­ћи се на не­пот­пи­са­ни до­го­вор из 1996. го­ди­не. А хр­ват­ска пред­сед­ни­ца је и по­сле од­ла­ска Ву­чи­ћа из За­гре­ба мо­ра­ла да об­ја­шња­ва јед­ном де­лу та­мо­шње јав­но­сти ка­ко и за­што се усу­ди­ла да га по­зо­ве па је та­ко у раз­го­во­ру за ТВ Но­ва ре­кла да од пред­сед­ни­ка Ср­би­је ни­је тра­жи­ла ни­ка­ква обе­ћа­ња, ни­ти је од ње­га оче­ки­ва­ла из­ви­ње­ње и за­кљу­чи­ла да је раз­го­ва­ра­ла с „европ­ским Ву­чи­ћем”.

Да се ова сед­ми­ца за­вр­ши у пот­пу­ном по­ли­тич­ком уз­бу­ђе­њу, по­бри­нуо се не­мач­ки ви­це­кан­це­лар и ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Зиг­мар Га­бри­јел, ко­ји је по­сле раз­го­во­ра с пред­сед­ни­ком Ву­чи­ћем по­ру­чио да је Ср­би­ја кључ­на зе­мља ре­ги­о­на за ста­бил­ност и да је у ве­зи с Ко­со­вом „Не­мач­ка за­ин­те­ре­со­ва­на да се на­ђе ре­ше­ње и си­ту­а­ци­ја рас­те­ре­ти” као и да то „ре­ше­ње ни­је ва­жно са­мо за ЕУ, већ пре све­га за гра­ђа­не Ср­би­је и Ко­со­ва”. Са­мо не­ко­ли­ко са­ти ка­сни­је, у При­шти­ни је имао не­што дру­га­чи­ји реч­ник.

„Ако Ср­би­ја же­ли да на­пре­ду­је ка ЕУ, при­мар­ни услов је из­град­ња вла­да­ви­не за­ко­на, али при­род­но та­ко­ђе и при­хва­та­ње не­за­ви­сно­сти Ко­со­ва”, ка­зао је он, ка­ко је пре­нео Рој­терс, уз опа­ску да је „исто то ре­као зва­нич­ни­ци­ма Ср­би­је ра­ни­је у Бе­о­гра­ду”. На све то до­дао је и да ће ње­го­ва зе­мља по­мо­ћи да Ко­со­во при­зна још пет зе­ма­ља, чла­ни­ца ЕУ, ко­је то ни­су учи­ни­ле – Шпа­ни­ја, Ру­му­ни­ја, Ки­пар, Грч­ка и Сло­вач­ка јер „та­кво при­зна­ње има сми­сла по­што Ко­со­во ни­ка­да ви­ше не­ће би­ти део Ср­би­је”.

Не­ки ко­сов­ски ме­ди­ји су пре­не­ли и да је на­вод­но у Бе­о­град и При­шти­ну до­нео не­мач­ки пред­лог прав­но­о­ба­ве­зу­ју­ћег спо­ра­зу­ма, али је пре­ми­јер­ка Ана Бр­на­бић то де­ман­то­ва­ла, об­ја­снив­ши да је са­мо пи­тао ка­кви су на­ши пла­но­ви за прав­но­о­ба­ве­зу­ју­ћи спо­ра­зум.

Ко­мен­та­ри­шу­ћи Га­бри­је­лов иступ, ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Иви­ца Да­чић је оце­нио да је реч о „не­при­хва­тљи­вим и аро­гант­ним по­ру­ка­ма” и да „ако не­ко же­ли да до­ђе у Бе­о­град да би то ре­као, не­ма по­тре­бе да гу­би вре­ме, Ср­би­ја то си­гур­но не­ће ура­ди­ти на та­кав на­чин”.

Ха­шим Та­чи је пак по­ку­шао да „уми­ри” Бе­о­град по­ру­чив­ши да „спо­ра­зум са Ср­би­јом не би мо­рао да зна­чи при­зна­ње не­за­ви­сно­сти, али би При­шти­ни омо­гу­ћио ме­сто у Ује­ди­ње­ним на­ци­ја­ма”.

Ме­сец да­на по­сле уби­ства Оли­ве­ра Ива­но­ви­ћа, суд у Ко­сов­ској Ми­тро­ви­ци је и фор­мал­но окон­чао су­ђе­ње овом по­ли­ти­ча­ру од­ба­цив­ши оп­ту­жни­цу по ко­јој је, на­вод­но, по­чи­нио рат­не зло­чи­не. Још се не зна ко је по­чи­нио атен­тат, али су у Бе­о­град по­сле не­ко­ли­ко не­де­ља по­че­ле да сти­жу пр­ве ин­фор­ма­ци­је из ис­тра­ге.


Коментари1
c031d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Tužna je slika BALKANA prepuna kompleksa, antagonizama, protivurečnosti a zapravo slika užasnog privida kao ogledalo u kojoj vidimo iskrivljeni odraz stvarnosti ipak ogledala imaju jednu lepu osobinu da nam bez kompromisno kažu istinu o nama, možemo mi da se durimo jer nam se nesviđa odrazu ogledalu ali to nemanje činjenicu da smo to mi. Slika koju smo videli je groteksna tragi komična parodija naše stvarnosti ako je stvaimo u ram zvani EU onda tek slika postaje apsurdna. Ko to NE vidi neka promeni dioptriju ili ... ogledalo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља