Србија је ове седмице по шеснаести пут прославила Сретење као свој Дан државности, а подсећање на изазове и препреке које јој предстоје у данима и месецима који долазе није изостало ни током прославе. Тако је председник Србије Александар Вучић поручио да „морамо да дајемо, а да ништа не изгубимо, да се помиримо, а да останемо часни”, али и оптимистично закључио да „можемо да нађемо решење као што су га они тражили и нашли, опредељујући се у 19. веку за живот у модерној држави”.
Међутим, Вучићева посета Загребу на позив његове хрватске колегинице Колинде Грабар Китаровић обележила је не само ову седмицу него вероватно и многе које долазе. Долазак председника Србије изазвао је право усијање у хрватској јавности, из тамошње владе су у неколико наврата поручивали да није прави тренутак за сусрет два државна врха, а такорећи до последњег момента се није знало да ли ће то бити сусрет двоје председника или ће Вучића примити и премијер Андреј Пленковић. Ништа мање острашћених реакција није било ни после изјава двоје званичника.

Председник Србије је у Загребу оценио да је недвосмислено да имамо различито виђење прошлости, али је додао и да је важно да не види разлоге за било каква сукобљавања у будућности. „Немамо било какве интересе који могу бити противречни у будућности”, констатовао је Вучић, који је као гест пружене руке Србије Хрватској донео матичне књиге из Двора на Уни и податке о троје несталих које потражује Загреб.
Нестали су једна од најважнијих тема на којој је Грабар Китаровић инсистирала на шта је Вучић поручио да неће да говори о томе шта све ми очекујемо да добијемо и из „Лоре” и како очекујемо другачије пресуде, односно исти аршин према Хрватима, који су чинили злочине, као и према Србима. Србија и Хрватска ће, како је рекао, убудуће морати да разговарају и имају боље односе, без обзира колико то не желе сви у политичким системима и једне и друге земље. Уследили су и неки конкретни договори двоје председника попут оног да ће у наредне две године покушати да реше проблем граница те да, ако не дођу до билатералног решења, помоћ потраже на међународној арбитражи. Председник Вучић је најавио и да српски званичници у наредних сто дана неће изрећи ниједну реч уперену против Хрватске како би се променила атмосфера у међудржавним односима и да се из Београда неће одговарати ни на евентуалне увреде.
Грабар Китаровић је на Скупштини Српског народног већа у загребачком „Лисинском” поручила Србима у Хрватској да је „Хрватска њихова домовина” што је пропраћено аплаузом. Међутим, звиждуцима и салвама критика у медијима и на друштвеним мрежама дочекан је њен коментар на протесте удовица хрватских бранитеља. „Не смемо допустити да нам појединци с рубова политичког спектра диктирају политику”, рекла је Грабар Китаровић.
У оном делу јавности која се противила Вучићевом доласку с већим је одобравањем пропраћен разговор премијера Пленковића са српским председником јер је, како је то и најављивао, између осталих тема поставио и питање ратне одштете, позивајући се на непотписани договор из 1996. године. А хрватска председница је и после одласка Вучића из Загреба морала да објашњава једном делу тамошње јавности како и зашто се усудила да га позове па је тако у разговору за ТВ Нова рекла да од председника Србије није тражила никаква обећања, нити је од њега очекивала извињење и закључила да је разговарала с „европским Вучићем”.
Да се ова седмица заврши у потпуном политичком узбуђењу, побринуо се немачки вицеканцелар и министар спољних послова Зигмар Габријел, који је после разговора с председником Вучићем поручио да је Србија кључна земља региона за стабилност и да је у вези с Косовом „Немачка заинтересована да се нађе решење и ситуација растерети” као и да то „решење није важно само за ЕУ, већ пре свега за грађане Србије и Косова”. Само неколико сати касније, у Приштини је имао нешто другачији речник.
„Ако Србија жели да напредује ка ЕУ, примарни услов је изградња владавине закона, али природно такође и прихватање независности Косова”, казао је он, како је пренео Ројтерс, уз опаску да је „исто то рекао званичницима Србије раније у Београду”. На све то додао је и да ће његова земља помоћи да Косово призна још пет земаља, чланица ЕУ, које то нису учиниле – Шпанија, Румунија, Кипар, Грчка и Словачка јер „такво признање има смисла пошто Косово никада више неће бити део Србије”.
Неки косовски медији су пренели и да је наводно у Београд и Приштину донео немачки предлог правнообавезујућег споразума, али је премијерка Ана Брнабић то демантовала, објаснивши да је само питао какви су наши планови за правнообавезујући споразум.
Коментаришући Габријелов иступ, министар спољних послова Ивица Дачић је оценио да је реч о „неприхватљивим и арогантним порукама” и да „ако неко жели да дође у Београд да би то рекао, нема потребе да губи време, Србија то сигурно неће урадити на такав начин”.
Хашим Тачи је пак покушао да „умири” Београд поручивши да „споразум са Србијом не би морао да значи признање независности, али би Приштини омогућио место у Уједињеним нацијама”.
Месец дана после убиства Оливера Ивановића, суд у Косовској Митровици је и формално окончао суђење овом политичару одбацивши оптужницу по којој је, наводно, починио ратне злочине. Још се не зна ко је починио атентат, али су у Београд после неколико недеља почеле да стижу прве информације из истраге.