среда, 20.06.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:41

Све више уговора о доживотном издржавању

Једна 65-годишња Београђанка, инвалид прве категорије, уговорно бринула о мужу шест година и остала на крају на улици, а има случајева да поједини зарад станова издржавају старе особе у виду заната
Аутор: Јасна Петровић-Стојановићсубота, 17.02.2018. у 22:00
(Фото Д. Јевремовић)

Они ко­ји се од­лу­че на пот­пи­си­ва­ње уго­во­ра о до­жи­вот­ном из­др­жа­ва­њу че­сто ве­ру­ју да ти­ме обез­бе­ђу­ју си­гур­ну еко­ном­ску бу­дућ­ност, али че­сто се то не де­си у прак­су. Јер, шта ако из­др­жа­ва­лац пре умре од из­др­жа­ва­ног, или из­др­жа­ва­ни из ко зна ког раз­ло­га од­лу­чи да рас­ки­не уго­вор...

Ка­да је у 65. го­ди­ни ка­да се дру­ги пут уда­ла, јед­на Бе­о­гра­ђан­ка ус­пе­ла да убе­ди свог но­вог му­жа да с њом за­кљу­чи уго­вор о до­жи­вот­ном из­др­жа­ва­њу, ни­је ни слу­ти­ла да ће јој ова му­же­вље­ва на­гра­да пре­се­сти. Ис­по­ста­ви­ло се да је уго­во­ром же­ле­ла да из­бег­не оста­вин­ску рас­пра­ву с ње­го­вом де­цом из прет­ход­ног бра­ка и да бу­де си­гур­на да ће и по­сле ње­го­ве смр­ти оста­ти у лук­су­зном ста­ну.

Ка­да су по­сле шест го­ди­на бра­ка ре­ши­ли да се раз­ве­ду, пр­во што је 72-го­ди­шњем су­пру­гу па­ло на па­мет је да по­ни­шти уго­вор о до­жи­вот­ном из­др­жа­ва­њу па је по­тра­жио по­моћ адво­ка­та. Ка­да је бив­ша су­пру­га са­зна­ла да је ђа­во од­нео ша­лу и да ће мо­ра­ти да се се­ли из са­лон­ца у цен­тру, на су­ду је за­тра­жи­ла да јој се за сва­ки ме­сец из­др­жа­ва­ња бив­шег су­пру­га ис­пла­ти по 800 евра, пу­та шест го­ди­на.

Ина­че, ова Бе­о­гра­ђан­ка је у тре­нут­ку сту­па­ња у дру­ги брак уве­ли­ко би­ла у ин­ва­лид­ској пен­зи­ји и то пр­ве ка­те­го­ри­је ко­ју је до­би­ла де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка. Има­ју­ћи то у ви­ду ње­гов адво­кат је с пра­вом по­ста­вио пи­та­ње ка­ко је мо­гла ин­ва­лид­ска пен­зи­о­нер­ка да из­др­жа­ва још увек ви­тал­ног и здра­вог му­жа? Ваљ­да је тре­ба­ло да бу­де обр­ну­то.

И уме­сто да јој на­док­на­ди тро­шко­ве, бив­ша су­пру­га је оста­ла крат­ких ру­ка­ва и са­ма ваљ­да схва­та­ју­ћи да је бо­ље та­ко не­го да се пре­и­спи­та и ње­на ин­ва­лид­ска пен­зи­ја.

Ђор­ђе По­по­вић, адво­кат, имао је мно­го за­ни­мљи­вих слу­ча­је­ва и да ово ни­је ни­ка­ква мач­ка у џа­ку, већ на­чин да се обо­стра­но си­ту­и­ра­ју, и из­др­жа­ва­ни и из­др­жа­ва­лац. И зна да све ви­ше та­квих уго­во­ра иде на ове­ру. Мно­ги је­ди­но на овај на­чин мо­гу да до­ђу до кро­ва над гла­вом, а не­ко­ме се овај по­сао осла­ди па та­ко за­ре­ди и по­ста­не вла­сник по пет ста­но­ва.

– Да­ва­лац из­др­жа­ва­ња се оба­ве­зу­је, да ће при­ма­о­ца из­др­жа­ва­ња из­др­жа­ва­ти до смр­ти, од­но­сно да ће се бри­ну­ти о ње­му до кра­ја ње­го­вог жи­во­та, те да ће га на­кон смр­ти са­хра­ни­ти, у скла­ду са ње­го­вим же­ља­ма. У мо­мен­ту пот­пи­си­ва­ња уго­во­ра нај­ва­жни­је је ко­ли­ка је не­из­ве­сност. То је услов да уго­вор ва­жи. Јер, ако не­ко ко је од­лу­чио да из­др­жа­ва дру­гу осо­бу уго­вор пот­пи­су­је у тре­нут­ку ка­да зна да је ова осо­ба на из­ди­са­ју, та­кав уго­вор је ни­шта­ван, ка­же адво­кат По­по­вић.. 

Мо­же и да се до­го­ди из­не­над­на смрт, да не­ко да­нас за­кљу­чи уго­вор, а да су­тра пре­ми­не. У та­квим окол­но­сти­ма уго­вор ва­жи, јер ни­ко ни­је мо­гао да прет­по­ста­ви да ће овај дру­ги из­не­на­да умре­ти, ка­же он.

Још и да­нас се пре­при­ча­ва слу­чај из Фран­цу­ске где је из­др­жа­ва­ни  до­жи­вео 120 го­ди­на, а уго­вор о из­др­жа­ва­њу је пот­пи­сао са 60. го­ди­на.

Има слу­ча­је­ва и ка­да онај ко је за­кљу­чио уго­вор пре­ми­не пре из­др­жа­ва­ног. У том слу­ча­ју на­след­ни­ци да­ва­о­ца по­мо­ћи од­лу­чу­ју да ли ће на­ста­ви­ти да­ље из­др­жа­ва­ње или не. 

– Уко­ли­ко не­ма­ју па­ра да на­ста­ве из­др­жа­ва­ње и до­ђе до рас­ки­да уго­во­ра, они има­ју пра­во да по­тра­жу­ју све што је до та­да уло­же­но у из­др­жа­ва­ног – ка­же наш са­го­вор­ник. На пи­та­ње ка­да ови уго­во­ри „па­да­ју”, По­по­вић об­ја­шња­ва, да се то нај­че­шће де­ша­ва ка­да је тај, ко је из­др­жа­ван, уго­вор пот­пи­сао а да ни­је био мен­тал­но и пси­хич­ки спо­со­бан. Или, ако онај, ко се оба­ве­зао да бри­не о ње­му, не пла­ћа и ни на ко­ји дру­ги на­чин не бри­не о тој осо­би.

– По­гре­шно је ми­сли­ти да овај уго­вор ис­кљу­чи­во под­ра­зу­ме­ва да­ва­ње нов­ца. Уоп­ште не мо­ра да бу­де та­ко. Из­др­жа­ва­ном се мо­же по­ма­га­ти и та­ко што ће се са том осо­бом про­во­ди­ти вре­ме, ићи у на­бав­ку, не­го­ва­ти је, жи­ве­ти с њом. Да­кле, имов­но ста­ње да­ва­о­ца и при­ма­о­ца ни­је од пре­суд­ног зна­ча­ја за за­кљу­чи­ва­ње овог уго­во­ра – ка­же По­по­вић. 

Ва­жно је, об­ја­шња­ва, да онај ко пот­пи­су­је уго­вор оба­ве­зно на­ве­де шта оста­вља оном ко ће га гле­да­ти до кра­ја жи­во­та – да­кле, тач­но да на­ве­де тај и тај сат, кла­вир, сли­ку, на­кит... Ако се то не на­ве­де то ни­је део уго­во­ра и не под­ра­зу­ме­ва да ће онај ко гле­да ста­ру осо­бу, на­сле­ди­ти и све то.

Овим уго­во­ром се из­у­зи­ма пра­во на­сле­ђи­ва­ња, ко­је би по за­ко­ну има­ли бли­ски срод­ни­ци, су­пру­жни­ци и оста­ли, због че­га се у до­ма­ћем пра­во­су­ђу бе­ле­жи ве­ли­ки број спо­ро­ва.


Коментари8
2a6f2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slavica
Meni su umrli roditelji, imam od pokojnog brata i pokojne sestre decu, izdrzavala sam majku, vodila po lekarima, negovala, stanovala u njenom stanu, napravljen je Ugovor o izdrzavanju izmedju mene i majke, majka umrla, sahranila je o mom trosku, javljaju se njeni unuci koji nijednom nisu dosli da je gledaju, napisali tuzbu protiv mene da koristim njihov stan, izbacena iz stana, morala da platim susdske troskove, morala da izdvojim 18000 evra, a ono sto se kaze kakvo sada da imam o njima misljenje.
Petar. Stanimirovic
Neki se sete svojih "prava deteta " i "prava člana porodice " ,ali ne i obaveza, kada im roditelji već izdahnu na tudjim rukama. Onda se prisete i svog "nužnog dela ". Daj šta daš.Bar nešto.
Ana
Tako su moji roditelji pod pritiskom prepisali svu imovinu ! Ja sam ostala bez moga nuznog dela. U dusi osecam da to nije ispravno...lisena sam necega sto mi kao detetu i clanu porodice legalno pripada.Ima dosta manipulacije o tom famoznom izdrzavanju....
Kontrola
U ovom tekstu je naveden ugovor o izdržavanju,gde osoba invalidski penzioner I kategorije (od devedeset i neke) brine o mužu. Da je država kako treba, sve takve osobe i svi oni koji su im dodelili invaliditet, debelo bi plaćali kazne i vraćali penzije.Vrlo je lako ustanoviti da osoba nije invalid,npr. ako obradjuje 30ha zemlje, godinama radi na crno itd.Ovako, penzionerima koji su redovno uplatili poreze i doprinose se umanjuju penzije,da bi se sredstva uplatila lažnim invalidima i radnicima-neradnicima državnim službenicima.
petrovic
Primer koji je naveden iz Francuske je netacan. U Francuskoj ne postoji takav zakon nego nesto sto se zove vijaze (viager), neka vrsta kupo-prodajnog akta. U Americi se to zove a Reverse Annuity Mortgage or Charitable Remainder Trust. Sa vijaze vi bilo kupite stan po trzisnoj ceni i morate da omogucite osobi od koje ste kupili stan da ostane tu do kraja zivota ako hoce, bilo da kupite stan po daleko nizoj ceni od trzisne ali da mesecno placate odredjeni iznos, koji u velikim gradovima je prilicno visok i koji se prenosi i na naslednike kao u navedenom francuskom primeru gde su deca nastavila mesecno da placuju staricu jer je javni beleznik preminuo. U nas je zakon smisljen u vreme kad se do krova nad glavom vrlo tesko dolazilo pa se zakonodavac dosetio kako da olaksa to, sa druge strane ljudi koji izdrzavaju stare u nas su uglavnom i brinu o takvim osobama, u Francusko to ne postoji.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља