уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25

Турско-амерички односи на поправном испиту

Уочи Тилерсонове посете градоначелник турске престонице је променио назив улице у којој је амбасада САД како би упозорио моћника с друге стране Атлантика да се више не игра Турском
Аутор: Војислав Лалићсубота, 17.02.2018. у 22:02
Рекс Ти­лер­сон и Ре­џеп Та­jип Ер­до­ган у че­твр­так у Ан­ка­ри (Фото Бета/АП)

Ис­тан­бул – Са­ве­зни­ци у окви­ру НА­ТО-а Ан­ка­ра и Ва­шинг­тон ко­нач­но су по­че­ли да схва­та­ју да мо­ра­ју, и по­ред те­шких оп­ту­жби ко­је раз­ме­њу­ју ме­се­ци­ма, да на­ђу за­јед­нич­ки је­зик, ма­да то не­ће ићи ни бр­зо ни ла­ко. По­сле ду­же па­у­зе по­но­во су уче­ста­ли кон­так­ти у че­ти­ри ока: пре не­ко­ли­ко да­на у Ан­ка­ри је бо­ра­вио са­вет­ник аме­рич­ког пред­сед­ни­ка за без­бед­ност Х. Р. Мек­ма­стер а у Бри­се­лу, у окви­ру са­стан­ка НА­ТО-а, раз­го­ва­ра­ли су ми­ни­стри од­бра­не Џејмс Ма­тис и Ну­ре­тин Џа­ни­кли. „На­дам се да ће Аме­ри­ка и Тур­ска на­ћи за­јед­нич­ки је­зик око кри­зе у Си­ри­ји”, из­ја­вио је Ма­тис по­сле тог су­сре­та.

Кра­јем сед­ми­це у Ан­ка­ри је бо­ра­вио др­жав­ни се­кре­тар Рекс Ти­лер­сон ко­ји се пр­во срео са пред­сед­ни­ком Ер­до­га­ном. Би­ли су то „те­шки раз­го­во­ри”, ко­ји су иза за­тво­ре­них вра­та тра­ја­ли три са­та и 15 ми­ну­та. У ка­би­не­ту пред­сед­ни­ка су до­ма­ћим но­ви­на­ри­ма ре­кли да је Ер­до­ган „од­луч­но и ја­сно” ста­вио до зна­ња го­сту да се Тур­ска про­ти­ви по­др­шци ко­ју Пен­та­гон пру­жа „курд­ским те­ро­ри­сти­ма” у Си­ри­ји.

У аме­рич­ким из­во­ри­ма твр­де да су раз­го­во­ри, и по­ред не­сла­га­ња, би­ли „отво­ре­ни и по­зи­тив­ни”, али се не из­не­се по­је­ди­но­сти.

Ми­ни­стри спољ­них по­сло­ва Ти­лер­сон и Ме­влут Ча­ву­шо­глу има­ли су одво­јен су­срет по­сле ко­га су по­твр­ди­ли но­ви­на­ри­ма да су раз­го­ва­ра­ли о „ства­ра­њу ме­ха­ни­за­ма” ко­ји би тре­ба­ло да до­ве­ду до нор­ма­ли­за­ци­је од­но­са. Шта то кон­крет­но зна­чи из­бе­гли су да об­ја­сне. Тур­ска је пред­ло­жи­ла да се при­пад­ни­ци курд­ских Је­ди­ни­ца за за­шти­ту на­ро­да, ко­је по­др­жа­ва Пен­та­гон, по­ву­ку ис­точ­но од ре­ке Еуфрат, а да сна­ге две зе­мље за­јед­но кон­тро­ли­шу под­руч­је Ман­би­жа у Си­ри­ји. Но­ви по­ли­тич­ки су­да­ри две зе­мље су за­у­ста­вље­ни, али то је са­мо по­че­так и Ча­ву­шо­глу је већ на­ја­вио но­ви са­ста­нак сре­ди­ном мар­та.

Гру­па гра­ђа­на је у Ан­ка­ри про­те­сто­ва­ла ис­пред згра­де вла­де док је био у то­ку су­срет ми­ни­ста­ра спољ­них по­сло­ва. Они су из­ви­ки­ва­ли оштре оп­ту­жбе на адре­су Бе­ле ку­ће ко­ја по­др­жа­ва „курд­ске те­ро­ри­сте” у Си­ри­ји под из­го­во­ром да се бо­ре про­тив при­пад­ни­ка „Ислам­ске др­жа­ве”. За Тур­ску они су исто што и при­пад­ни­ци ИСИЛ-а и Ал Kа­и­де.

Од­но­си стра­те­шких са­ве­зни­ка су ду­же вре­ме на ве­ли­ком ис­пи­ту и сти­гли су, ка­ко је ре­као Ча­ву­шо­глу, до „кри­тич­не тач­ке”. Уочи по­се­те Ти­лер­со­на гра­до­на­чел­ник тур­ске пре­сто­ни­це по­ву­као је чу­дан по­тез: по крат­ком по­ступ­ку је про­ме­нио на­зив ули­це у ко­јој се на­ла­зи ам­ба­са­да САД ка­ко би упо­зо­рио моћ­ни­ка с дру­ге стра­не Атлан­ти­ка да се ви­ше не игра Тур­ском. 

Ам­ба­са­да САД у Ан­ка­ри се до са­да на­ла­зи­ла у Нев­зат Тан­до­ган џа­де­си ко­ја је пре­и­ме­но­ва­на у „Ма­сли­но­ва гран­чи­ца” џа­де­си, по на­зи­ву тур­ске вој­не опе­ра­ци­је у Си­ри­ји, ко­ја је по­че­ла 20. ја­ну­а­ра. Тај по­тез гра­до­на­чел­ни­ка без сум­ње го­во­ри мно­го. У Ан­ка­ри не мо­гу да опро­сте Пен­та­го­ну због до­ту­ра­ња оруж­ја „курд­ским те­ро­ри­сти­ма” у Си­ри­ји, про­тив ко­јих је Тур­ска про­шлог ме­се­ца по­кре­ну­ла ве­ли­ку пре­ко­гра­нич­ну опе­ра­ци­ју „ма­сли­но­ва гран­чи­ца” у ко­јој се на све стра­не сва­ко­днев­но бро­је мр­тви и ра­ње­ни. 

Ар­ми­ја је пре ме­сец да­на упа­ла у су­сед­ну зе­мљу, где се са­да у Афри­ну су­о­ча­ва са ја­ким от­по­ром Кур­да и у до­са­да­шњим бор­ба­ма је по­ги­ну­ло 30 вој­ни­ка, док је 140 ра­ње­но. У исто вре­ме „не­у­тра­ли­са­но” је 1.500 „те­ро­ри­ста”.

Ка­да је реч о тур­ској „ди­пло­ма­ти­ји ули­ца”, ка­ко је овај по­тез на­звао је­дан ло­кал­ни ко­ле­га, Аме­ри­ка ни­је из­у­зе­так. Гра­до­на­чел­ник Ан­ка­ре је кра­јем де­цем­бра „ка­знио” Ује­ди­ње­не Арап­ске Еми­ра­те, по­што је шеф ди­пло­ма­ти­је те зе­мље За­јид ал На­ха­јан из­нео те­шке оп­ту­жбе на ра­чун осман­ских осва­ја­ча. По ње­му „Ер­до­га­нов пре­дак” Фа­хре­дин-па­ша је у вре­ме Пр­вог свет­ског ра­та као ко­ман­дант Ме­ди­не опљач­као све­те ре­ли­кви­је, ста­ре књи­ге и зла­то и све то од­нео у Ис­тан­бул, где се и да­нас на­ла­зи.

У Тур­ској ка­жу да је Фа­хре­дин-па­ша био ју­нак ко­ји је „хе­рој­ски бра­нио” Ме­ди­ну од бри­тан­ских осва­ја­ча и пљач­ка­ша ко­ји су под­сти­ца­ли ло­кал­на пле­ме­на на по­бу­ну. Те ства­ри је од­нео у Ис­тан­бул ка­ко бих их са­чу­вао. У знак од­ма­зде ули­ца у ко­јој се на­ла­зи ам­ба­са­да УАЕ у Ан­ка­ри од кра­ја де­цем­бра се зо­ве Фа­хре­дин-па­шин со­как.

Од­но­си Тур­ске са УАЕ и дру­гим за­лив­ским зе­мља­ма су по­ре­ме­ће­ни због Ка­та­ра, ко­га Ан­ка­ра по­др­жа­ва у спо­ру са Са­у­диј­ском Ара­би­јом, Ба­хре­и­ном, УАЕ и Егип­том, ко­је оп­ту­жу­ју До­ху да по­др­жа­ва те­ро­ри­сте. Тур­ска у Ка­та­ру има вој­ну ба­зу у ко­ју је ле­тос у вре­ме за­о­штра­ва­ња кри­зе по хит­ном по­ступ­ку упу­ти­ла по­ја­ча­ња што је иза­зва­ло још ве­ћа по­до­зре­ња у ре­ги­о­ну.


Коментари5
ca13b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stefan Nedic
Kako to obicno biva ovo je trgovina na racun drugih u konkretnom slucaju Sirije koja je vec 6 godina u gradjanskom ratu u kome se cesto ne zna ko u koga puca. Ankara i Vasington ce se, pre ili kasnije, dogovoriti a cenu ce platiti nevini sirijski narod koji ni kriv ni duzan gine godinama ili u boljem slucaju bezi iz zemlje i milioni beskucnika se potucaju po Jordanu, Libanu, Turskoj i drugim zemljama sirom planete .
danilo obradovic
Pitanje dali se u istinu svadjaju ili je to predstava za siroki auditorijum u cilju postizanja ciljeva .Dobro se poznaju jedni na druge su upuceni ,politika je cudo stalno namecuci javnosti pozorisnu predstavu koju narod lako proguta .
Miso
Amerikanci i Turci imaju suprotne interese. Amerikanci su neodvojivi od Turskih "neprijatelja" Saudijske Arabije,Izraela i Kurda. Turci su usli i u ekonomski u vojnu koaliciju sa Americkim neprijateljom broj jedan,Rusijom. Sa Rusijom se bore u Siriji protiv Americkih interesa, gradi se "Turski tok" , Kupuje se oruzje od Rusa...
Miso
Turci optuzuju Amerikance za neuspeo puc i ubijstvo Erdogana. Amerikanci se bore sa "Arapskim prolecem" da obezbede Saudijkoj Arabiji prilaz Juznoj Evropi sa gasom, i ujedno zatvore Rusku mogucnost za "Juzni tok". Turci i Rusi vec grade "Turski tok". Turci su shvatili gde je buducnost: Kina , Rusija i Indija ...Dobra je i EU i USA...Ali ako moraju birati, biraju Rusiju,Kinu i Indiju...
Препоручујем 3
Incirlik
Od 1676 pa do danas Turska je ratovala sa Rusijom 12 puta. Nije malo. Tursko koketiranje sa Rusijom nije istinsko. To znaju i Rusi i Amerikanci. To je vise vapaj za pomoc. Amerikanci i Turci imaju samo 2 problema. Americko priznanje genocida nad Armenima (gde su apsolutno u pravu) i kurdsko pitanje (gde su apsolutno u pravu). Sto se tice genocida nad Armenima tu nema razgovora. Turci ne ratuju sa Rusima u Siriji. Ratuju za svoj interes. Jedini razlog ratovanja Turaka u Siriji je sprecavanje stvaranja Kurdistana. Amerikanci su nenormalno naoruzali Kurde u borbi protiv ISIS-a. Sad se mogu okrenuti protiv Turske. Morace im dati neku vrstu autonomije sto i jeste fer. Turci imaju vrlo malo ili nikako ruskog naoruzanja. Rusi su S-400 ponudili i Amerikancima. To nije problem. Turska je od 1952 u NATO-u i ne pada im na pamet da izlaze iz saveza. Indzirlik je najveca NATO baza izvan Amerike sa stacioniranih 57 atomskih bombi. Izgradjena je 1951 radi Rusije. Amerika se boji Kine, ne Rusije.
Препоручујем 6

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља