уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25

Срећа је у људима, не у стварима

Психолози Универзитета у Токију направили су регистар „100.000 срећних момената” и установили да нас срећним чине односи с другимa, а не новац и материјалне ствари
Аутор: Катарина Ђорђевићнедеља, 18.02.2018. у 11:00
Нису срећни они који су добили на лотоу, него они који имају кога да воле (Фото Пиксабеј)

Шта вас је учи­ни­ло срећ­ним у прет­ход­на 24 ча­са? 

Ово је пи­та­ње ко­је су про­фе­сор Уни­вер­зи­те­та у То­ки­ју Ака­ри Асаи и ње­го­ве ко­ле­ге ши­ром све­та по­ста­ви­ли сво­јим сту­ден­ти­ма, тра­га­ју­ћи за од­го­во­ром на ве­чи­ту ди­ле­му – да ли нас срећ­ним чи­не љу­ди, но­вац или ма­те­ри­јал­не ства­ри. Од­го­во­ри ко­је су до­би­ли ни­су мно­го из­не­на­ди­ли ове на­уч­ни­ке – ака­дем­ци ши­ром све­та да­ва­ли су од­го­во­ре ти­па „Парт­нер ме је из­вео на ро­ман­тич­ну ве­че­ру”, „Џо­ги­ра­ла сам у су­то­ну да­на и вре­ме је би­ло баш ка­ко тре­ба – ни то­пло, ни хлад­но”, „Сла­ви­ли смо ро­ђен­дан у дру­штву при­ја­те­ља”, „По­љу­био сам мо­ју де­вој­ку на ро­лер-ко­сте­ру”, „Ре­зер­ви­сао сам од­мор на Фло­ри­ди сле­де­ћег ме­се­ца и с не­стр­пље­њем бро­јим да­не”... 

За­хва­љу­ју­ћи њи­хо­вим од­го­во­ри­ма, ови на­уч­ни­ци су на­пра­ви­ли ре­ги­стар „100.000 срећ­них мо­ме­на­та” и до­би­ли још јед­ну по­твр­ду те­зе да нас пре све­га срећ­ним чи­не од­но­си с дру­гим љу­ди­ма, а не но­вац и ма­те­ри­јал­но бо­гат­ство. 

Са­вре­ме­на ис­тра­жи­ва­ња го­во­ре да ге­ни сно­се 50 од­сто „за­слу­га” за на­ше осе­ћа­ње ба­зич­не жи­вот­не сре­ће, а оста­лих пе­де­сет про­це­на­та су по­сле­ди­ца из­бо­ра ко­је на­пра­ви­мо у жи­во­ту, а то су ста­бил­на емо­тив­на ве­за, при­ја­те­љи и по­сао ко­ји нас ис­пу­ња­ва.   

Иако би ве­ћи­на осо­ба на пи­та­ње „Шта би вас учи­ни­ло срећ­ним?” од­го­во­ри­ла – до­би­так на ло­тоу, јер искре­но ве­ру­је да би би­ли не­у­по­ре­ди­во срећ­ни­ји ако би има­ли но­ва ко­ла, ку­ћу или (ба­рем) кар­те за пут око све­та, сту­ди­је су до­ка­за­ле да ма­те­ри­јал­не ства­ри до­но­се са­мо крат­ко­трај­на за­до­вољ­ства. На­кон до­бит­ка сед­ми­це или по­ве­ћа­ња пла­те сле­ди еуфо­ри­ја, али она тра­је крат­ко и на­кон из­ве­сног вре­ме­на срећ­ни до­бит­ни­ци до­ла­зе на ни­во жи­вот­ног (не)за­до­вољ­ства на ко­ме су би­ли пре до­бит­ка. Ана­ли­зи­ра­ју­ћи жи­вот­не суд­би­не до­бит­ни­ка сед­ми­це на ло­тоу, чи­ни се да би мно­ги би­ли не­у­по­ре­ди­во срећ­ни­ји да ни­кад ни­су упла­ти­ли суд­бин­ски ли­стић јер је ве­ћи­на њих но­во­сте­че­но бо­гат­ство по­тро­ши­ла на не­крет­ни­не, дро­гу, лук­су­зну оде­ћу и – ду­го­ме­тра­жне суд­ске пар­ни­це с бив­шим су­пру­жни­ци­ма.  

Сре­ћу чи­не љу­ди, а не ства­ри, по­ен­ти­ра др Гор­да­на Ни­кић, пси­хо­лог и про­фе­сор на Уни­вер­зи­те­ту Син­ги­ду­нум, ко­ја у сво­јој књи­зи „Да ли ће љу­бав пре­жи­ве­ти 21. век” бра­ни те­зу да нас срећ­ним чи­не ква­ли­тет­ни ме­ђу­људ­ски од­но­си с парт­не­ром, по­ро­ди­цом и при­ја­те­љи­ма.

„Ако би­смо па­ра­фра­зи­ра­ли Фрој­да, ре­кли би­смо да су срећ­ни љу­ди они ко­ји има­ју ко­га да во­ле и има­ју при­ли­ку да ра­де по­сао ко­ји во­ле. Не­ки љу­ди има­ју ма­ло при­ја­те­ља, а пси­хо­ло­зи сма­тра­ју да је до­вољ­но да у жи­во­ту има­мо са­мо јед­ну осо­бу ко­ја нас без­ре­зер­вно во­ли и при­хва­та и на ко­ју мо­же­мо да се осло­ни­мо у сва­кој жи­вот­ној си­ту­а­ци­ји, па да бу­де­мо срећ­ни. При­ја­те­љи су ти ко­ји нам пру­жа­ју осло­нац, уте­ху и емо­ци­о­нал­ну раз­ме­ну, а сту­ди­је су по­ка­за­ле да су нај­срећ­ни­ји љу­ди они ко­ји при­па­да­ју сред­њој кла­си – не­до­вољ­но нов­ца иза­зи­ва пат­њу, а пре­ви­ше нов­ца гла­во­бо­љу дру­ге вр­сте. Бо­га­ти нај­че­шће не­ма­ју вре­ме­на да ужи­ва­ју у свом бо­гат­ству јер су пре­оп­те­ре­ће­ни сти­ца­њем нов­ца – у њи­хо­вом нов­цу нај­че­шће ужи­ва­ју на­след­ни­ци. Но­вац је са­мо „ула­зни­ца за сре­ћу”, за­кљу­чу­је на­ша са­го­вор­ни­ца.  

Му­дри Ду­шко Ра­до­вић имао је оби­чај да ка­же: „Пре не­го што кре­не­те да тра­жи­те сре­ћу про­ве­ри­те – мо­жда сте већ срећ­ни”, а Деј­вид Брукс, по­ли­тич­ки ко­мен­та­тор „Њу­јорк тај­мса” и аутор књи­ге „Дру­штве­на жи­во­ти­ња”, сма­тра да ве­ћи­на љу­ди по­гре­шно про­це­њу­је шта ће их усре­ћи­ти – пре­це­њу­ју зна­че­ње нов­ца и не­по­крет­но­сти, а пот­це­њу­ју вред­ност при­сних ве­за и ва­жност те­шких ис­ку­ше­ња.  

„Ако је од­нос из­ме­ђу нов­ца и сре­ће сло­жен, бар ни­је сло­жен од­нос из­ме­ђу дру­штве­них ве­за и сре­ће – што ду­бље ве­зе не­ко има, то ће срећ­ни­ји би­ти. Љу­ди у ду­го­трај­ним бра­ко­ви­ма мно­го су срећ­ни­ји од оних ко­ји не­ма­ју та­кав брак – јед­на сту­ди­ја по­ка­зу­је да жи­вот у (до­бром) бра­ку про­из­во­ди јед­на­ко пси­хич­ко бла­го­ста­ње, као и за­ра­ђи­ва­ње 100.000 до­ла­ра го­ди­шње. Осо­бе ко­је има­ју стал­ног парт­не­ра срећ­ни­је су од оних ко­је за го­ди­ну да­на из­ме­ња­ју ви­ше парт­не­ра. Код осо­ба ко­је има­ју ви­ше при­ја­те­ља ни­жи је ни­во стре­са и оне ду­же жи­ве. Екс­тро­верт­ни су срећ­ни­ји од ин­тро­верт­ни­јих”, oбјашњава Деј­вид Брукс.

Овај аутор твр­ди да су днев­не ак­тив­но­сти ко­је су нај­ви­ше по­ве­за­не са сре­ћом – дру­штве­не при­ро­де, а то су дру­же­ње на­кон по­сла, ве­че­ра с при­ја­те­љи­ма и секс с парт­не­ром. Днев­на ак­тив­ност ко­ја нај­ви­ше ква­ри сре­ћу је­сте пу­то­ва­ње јав­ним пре­во­зом, а про­фе­си­је ко­је су у нај­ве­ћој ве­зи са сре­ћом та­ко­ђе су дру­штве­не при­ро­де – ме­на­џер, фри­зер, здрав­стве­ни рад­ник или не­го­ва­тељ. 


Коментари2
b8a85
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stefan Petkovic
Ubedite naciju u ovo i Srbija ce do popisa 2031. imati recimo 8 miliona stanovnika.
Sandra
Ovo su bili odgovori koje su dali studenti, znaci ljudi koji se manje vise nalaze u pristojnoj materijalnoj situaciji i koji, s obzirom na to da studiraju, mogu da se nadaju materijalno sigurnoj buducnosti, tako se na osnovu njihovih odgovora ne moze zakljuciti sta je to sta vecinu ljudi cini sretnima, a pogotovo sta je to sto ih dugorocno cini sretnima jer ovde se govori samo o sretnim trenucima. Takodje da je neko od njih u prethodna 24 sata dobio koje milionce evra, dolara ili koje vec vredne valute, pitanje je kakav bi odgovor dao i da li bi se secao nekih drugih sretnih momenata ili bi mu momenat vrednog materijalnog dobitka ipak bio najsretniji, mada su opet i razliciti razlozi zasto nekoga neki materijalni dobitak cini sretnim (neko ce biti sretan jer ce onda moci da obraduje druge).

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља