понедељак, 19.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:29

Тајне средњовековног српског вина

Виногради су помињани у манастирским повељама, али и у законима који су штитили квалитет Бахусовог пића
Аутор: Димитрије Буквићсубота, 17.02.2018. у 22:00
Ре­дак при­зор на фре­ска­ма: Све­ти Три­фун др­жи срп, цр­ква Ро­ђе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це у Ал­ба­ни­ји, 14. век (Фо­то Га­ле­ри­ја фре­са­ка На­род­ног му­зе­ја)

Да је ви­но древ­на те­ко­ви­на на­шег на­ро­да све­до­чи то што те­че још од пр­ве, сред­њо­ве­ков­не срп­ске др­жа­ве. Ве­ко­ви­ма пре не­го што су мар­ке­тин­шки ма­го­ви спо­ји­ли 14. фе­бру­ар као здру­же­ни пра­зник по­све­ћен љу­ба­ви и ви­ну, Ко­то­ра­ни су сла­ви­ли Све­тог Три­фу­на, умо­ља­ва­ју­ћи га да им чу­ва за­са­де ви­но­ве ло­зе. Осим у при­мор­ју, ви­но­гра­ди су се за вре­ме Не­ма­њи­ћа ши­ри­ли и по кон­ти­нен­тал­ном де­лу зе­мље, а ви­но је спа­да­ло у ре­дов­ну ис­хра­ну ста­нов­ни­штва. За­то др Бо­јан По­по­вић, исто­ри­чар умет­но­сти и ку­стос Га­ле­ри­је фре­са­ка На­род­ног му­зе­ја, ка­же за наш лист да је на ов­да­шњим тр­пе­за­ма ово пи­ће би­ло при­сут­но от­при­ли­ке оно­ли­ко ко­ли­ко је да­нас при­сут­но у жи­во­ту Фран­цу­за.

„По­ред ви­на, у сред­њо­ве­ков­ној Ср­би­ји је по­сто­ја­ла и чу­ве­на ме­до­ви­на ко­јом је уго­шћен и Фри­дрих Бар­ба­ро­са при су­сре­ту са Сте­фа­ном Не­ма­њом, а спра­вља­на је у де­ло­ви­ма зе­мље с оштри­јом кли­мом, где ни­су по­сто­ја­ли ви­но­гра­ди. Та­ко­ђе се пра­ви­ло и пи­во ко­је је по­пут да­на­шњег са­др­жа­ло хмељ ко­ји му је да­вао укус и гор­чи­ну, чу­ва­ју­ћи га од ква­ре­ња”, на­во­ди По­по­вић.

Кад је реч о ви­ну, до­да­је, по­че­ци спра­вља­ња овог пи­ћа код нас ја­вља­ју се с раз­во­јем пи­сме­но­сти и осни­ва­њем ма­на­сти­ра.

„Кад је Сте­фан Не­ма­ња осни­вао Хи­лан­дар, он је у по­ве­љи на­вео да том ма­на­сти­ру да­ру­је и ви­но­гра­де у Ве­ли­кој Хо­чи. По свој при­ли­ци ти исти ви­но­гра­ди и да­ље по­сто­је, јер та­мо­шње ста­нов­ни­штво је­дан од њих на­зи­ва ви­но­гра­дом све­тог кра­ља, а дру­ги ви­но­гра­дом ца­ра Ду­ша­на”, об­ја­шња­ва По­по­вић.

На прак­су да­ри­ва­ња ви­но­гра­да ма­на­сти­ри­ма ука­зао је и исто­ри­чар Ми­лош Бла­го­је­вић у ка­пи­тал­ном де­лу „Зе­мљо­рад­ња у сред­њо­ве­ков­ној Ср­би­ји”, на­во­де­ћи да су их и Сте­фан Пр­во­вен­ча­ни и краљ Дра­гу­тин по­кла­ња­ли Хи­лан­да­ру.

Го­во­ре­ћи о Све­том Три­фу­ну, По­по­вић под­се­ћа да је у сред­њо­ве­ков­ној срп­ској др­жа­ви цен­трал­но ме­сто про­сла­ве да­на по­све­ће­ног овом све­цу био град Ко­тор, у ко­јем се та­ко­ђе пра­ви­ло ви­но, баш као и у Ду­бров­ни­ку, Сто­ну, Пе­ље­шцу... Због по­год­не кли­ме, ви­но­ва ло­за је уз­га­ја­на нај­пре у тим при­мор­ским кра­је­ви­ма, али и да­на­шњој Ма­ке­до­ни­ји и Ме­то­хи­ји – јед­ном од цен­трал­них ви­но­гор­ја још од нај­ра­ни­јих вре­ме­на, о че­му све­до­чи при­мер Ве­ли­ке Хо­че. Од 14. ве­ка, пре­ма исто­риј­ским из­во­ри­ма, про­из­вод­ња се по­ја­вљу­је и у Вра­њу, Па­ра­ћи­ну, Про­ку­пљу, а зна­ме­ни­та ви­но­гор­ја на­ста­ју и на по­се­ди­ма ма­на­сти­ра по­пут Жи­че, Ма­на­си­је или Ра­ва­ни­це.

„Не­ма до­вољ­но по­да­та­ка о вр­ста­ма, али зна се да је пра­вље­но и цр­но и бе­ло ви­но, као и да су не­ке сор­те би­ле по­себ­но на це­ни, по­пут мал­ва­зи­је, из­вор­но про­из­во­ђе­не на ју­гу Пе­ло­по­не­за, ко­ју су Ве­не­ци­јан­ци пре­не­ли дуж це­лог Ја­дра­на”, ис­ти­че По­по­вић.

Да од 14. ве­ка до­ла­зи до екс­пан­зи­је ви­но­гра­дар­ства, по­твр­ђу­ју и тур­ски деф­те­ри из ко­јих се мо­же са­зна­ти ко­ли­ка је би­ла рас­про­стра­ње­ност кул­ту­ре ви­но­ве ло­зе, али и по­ре­зи на­пла­ћи­ва­ни од ви­на и ши­ре. Из тих из­во­ра, ка­же По­по­вић, ви­ди се да је у Сме­де­ре­ву про­из­вод­ња ви­на би­ла ве­ли­ки из­вор при­хо­да.

„Уоп­ште, мо­рав­ска Ср­би­ја, од­но­сно кне­же­ви­на и де­спо­то­ви­на из пе­ри­о­да кра­ја дру­ге по­ло­ви­не 14. и пр­ве по­ло­ви­не 15. ве­ка по­ста­ју де­ло­ви зе­мље где се огром­не по­вр­ши­не пре­тва­ра­ју у ви­но­гра­де. Ода­тле ће по до­ла­ску Ту­ра­ка та­мо­шње ста­нов­ни­штво пре­ла­зи­ти се­вер­но од Са­ве и Ду­на­ва, па ће кул­ту­ру ви­на пре­не­ти и на Фру­шку го­ру”, об­ја­шња­ва По­по­вић.

Ме­ђу глав­ним про­из­во­ђа­чи­ма у сред­њо­ве­ков­ној срп­ској др­жа­ви су би­ли ма­на­сти­ри ко­ји­ма су ви­но и ри­ба би­ли по­треб­ни за вер­ске об­ре­де и ис­хра­ну. За­то су, пре­ма Ми­ло­шу Бла­го­је­ви­ћу, ви­но­гра­ди че­сто по­ми­ња­ни и у ма­на­стир­ским по­ве­ља­ма. За ви­но је би­ло ме­ста и у прав­ним до­ку­мен­ти­ма, па се у За­ко­ну о руд­ни­ци­ма де­спо­та Сте­фа­на Ла­за­ре­ви­ћа, ко­ји се од­но­си на Но­во Бр­до пред­ви­ђа на­пла­ћи­ва­ње да­жби­не (псу­ња) за сва­ко ви­но ко­је се из­не­се на град­ски трг, осим оног про­из­ве­де­ног у град­ском ме­то­ху. Ову од­ред­бу, Бла­го­је­вић не ту­ма­чи са­мо фи­скал­ним раз­ло­зи­ма, већ и на­ме­ром да се ло­кал­ни про­из­во­ђа­чи за­шти­те од кон­ку­рен­ци­је из „ино­стран­ства”, то јест ван град­ског ме­то­ха. Сред­њо­ве­ков­ни про­пи­си су, та­ко­ђе, за­бра­њи­ва­ли ме­ша­ње Ба­ху­со­вог на­пит­ка с во­дом, а по­је­ди­не за­кон­ске од­ред­бе из вре­ме­на ца­ра Ду­ша­на се, пре­ма не­ким ту­ма­че­њи­ма, мо­гу сма­тра­ти за­чет­ком за­шти­те ге­о­граф­ског по­ре­кла овог пи­ћа.

Од исто­риј­ских све­до­че­ња о успо­ну ви­но­гра­дар­ства у Ср­би­ји у 15. ве­ку из­два­ја­ју се за­па­жа­ња Кон­стан­ти­на Фи­ло­зо­фа да су „за­са­ђе­ни мно­ги ви­но­гра­ди, ниг­де та­ко без ве­ли­ких тру­до­ва, као у овој зе­мљи” или Бер­тран­до­на де ла Бро­ки­је­ра да по до­ли­на­ма та­да­шње срп­ске др­жа­ве има мно­го се­ла и до­брих жи­вот­них на­мир­ни­ца, а на­ро­чи­то до­брог ви­на.


Коментари16
ec423
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
О вину су написане стручне књиге, технологије вина. Ево гледам једну, 688 страница, наравно све и једна страница само о вину. Но да би неко произвео вино за потребе домаћинства не мора познавати толику књигу, то је за стручњаке који се баве индустријском производњом. Да би се произвело добро вино мора се пре свега имати грожђе врхунског квалитета. Не постоји тајна која ће од лошег грожђа произвести добро вино. То је основна ствар и основни услов за добро вино квалитетно грожђе.Наравно и за производњу у домаћинству морају се знати неке најосновније ствари о производњи вина.
Sokol Kostic
Na vasoj fotografiji freske Sv Trifun ne drzi u ruci obican srp nego altku koja se koristila specijalno a obrezivanje vinograda i koja je znatno manja, glavno secivo je mao krace od sake. Razlika od z"itnog srpa je i u drugom, cetvrtastom. nozu koji je, na ovoj slici, sa leve strane. Ja ne znam kako se ta alatka zove u Sumadiji i Vojvodini ali mislim da se u Pirotu zvala "kosica". Bilo bi lepo ako bi neko i vinorodnih krajeva dopisao kako se ta alatka zove u kom kraju. Ukljucujuci i nekoga iz Pirota ako sam ja pobrkao imena.
dan
Vino je poreklom iz Irana i Sirihe a u Evropu su ga doneli Grci. Oni Rimljanima a Rimljani Galima i u naše krajeve. Takva je istorija, mnogo pre i nas i Francuza.
duric dragan
Тајне средњовековног српског вина=UPROPASTILE SU SRPSKI NAROD
Божидар
Фридрих Барбароса и остали немачко племство тог времена нису могли да буду никакви љубитељи и познаваоци вина јер су могли да пију само кисела вина. Њихова клима им није дозвољавала у то време а ни у ово време права вина већ само киселише. Додуше сада им евро омогућује увоз вина из целог света.
Zorka Papadopolos
U clanku pise da je Barbarosu ugostio Stefan Nemanja u Srbiji, medovinom. I danas Nemci rado piju slatka vina. Vino su i u Nemacku doneli Rimljani, posebno u dolinu Rajne, kojom su najlakse napredovali na sever, sa svojim legijama. Tradicija se cuva, cak i u hladnom Stutgartu. Vinovom lozom su zasadjene sve juzne padine brda, i zakonom je zabranjeno da se vinogradi zatiru, zemlja koristi u druge svrhe. Neka od vina su dobra, ali vrlo skupa. Naravno, vecina kupuje vino u samoposluzi, uvezeno sa Mediterana, ali i iz Australije, Juzne Afrike...
Препоручујем 0

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља