петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:03

Задруга као симбол духа

Поводом 150 година од рођења професора Живојина Перића, покренута је едиција „Класици српског права”, а прво реиздање посвећено је задружном праву
Аутор: Александра Петровићсубота, 17.02.2018. у 21:51
(Фо­то Ар­хи­ва Срп­ског адво­кат­ског дру­штва)

„За­дру­жно пра­во по Гра­ђан­ском за­ко­ни­ку Кра­ље­ви­не Ср­би­је” Жи­во­ји­на М. Пе­ри­ћа пр­во је у ни­зу ре­и­зда­тих де­ла ве­ли­ка­на срп­ске прав­не ми­сли, у из­да­њу Срп­ског адво­кат­ског дру­штва и „Слу­жбе­ног гла­сни­ка”.

Ове го­ди­не на­вр­ша­ва се 150 го­ди­на од ро­ђе­ња про­фе­со­ра бе­о­град­ског Прав­ног фа­кул­те­та Жи­во­ји­на М. Пе­ри­ћа, ко­ји је 1920. го­ди­не об­ја­вио че­ти­ри то­ма за­дру­жног пра­ва на осно­ву сво­јих пре­да­ва­ња одр­жа­них то­ком че­ти­ри го­ди­не пре Ве­ли­ког ра­та.

– Кул­ту­ра јед­ног на­ро­да по­чи­ва на ба­шти­ни ко­ју су за со­бом оста­ви­ла ми­ну­ла по­ко­ле­ња. Про­фе­сор Жи­во­јин Пе­рић је био чо­век ис­пред сво­га вре­ме­на и је­дан од нај­по­зна­ти­јих срп­ских прав­ни­ка свих вре­ме­на. Он је, с не­ко­ли­ци­ном дру­гих, лу­чо­но­ша раз­во­ја срп­ске на­у­ке и кул­ту­ре уоп­ште. У сво­је вре­ме, на јед­на­кој рав­ни је оп­штио с нај­ве­ћим на­уч­ним умо­ви­ма Евро­пе, а ње­гов про­фе­си­о­нал­ни опус је по оби­му не­пре­ва­зи­ђен у срп­ској прав­ној на­у­ци. За­то смо од­лу­чи­ли да ње­го­во ка­пи­тал­но де­ло „За­дру­жно пра­во”, у окви­ру уста­но­вље­не еди­ци­је „Кла­си­ци срп­ског пра­ва”, бу­де пр­во у ни­зу ре­и­зда­тих де­ла ве­ли­ка­на срп­ске прав­не ми­сли – ка­же адво­кат Ду­шан Бра­тић, пред­сед­ник Срп­ског адво­кат­ског дру­штва.

По­ро­дич­на за­дру­га је у срп­ској књи­жев­но­сти, ет­но­гра­фи­ји и прав­ној ли­те­ра­ту­ри би­ла озна­че­на као ти­пич­но срп­ска уста­но­ва, „сим­бол на­ци­о­нал­ног ду­ха и осло­нац еко­ном­ског и по­ли­тич­ког раз­вит­ка”. Пре­ма Срп­ском гра­ђан­ском за­ко­ни­ку из 1844. го­ди­не, срод­ство у за­дру­зи има­ло је пр­вен­ство у на­сле­ђи­ва­њу над срод­ством ван за­дру­ге, ко­ја је пред­ста­вља­ла и имо­вин­ску и по­ро­дич­ну за­јед­ни­цу.

На па­ри­ском уни­вер­зи­те­ту Сор­бо­на не­дав­но је за­вр­шен на­уч­но­и­стра­жи­вач­ки про­је­кат „По­ли­тич­ко на­сле­ђе за­дру­ге на ју­жно­сло­вен­ским про­сто­ри­ма”, чи­ји је аутор на­уч­ни ис­тра­жи­вач Мар­ко Бо­жић, у са­рад­њи с та­мо­шњим про­фе­со­ром Фи­ли­пом Же­ле­зом.

– Иако пред со­бом има текст стро­гог про­фе­со­ра ци­ви­ли­сти­ке, чи­та­лац „За­дру­жног пра­ва” не сме да за­бо­ра­ви да ме­ђу ре­до­ви­ма пре­по­зна и ср­би­јан­ског се­ља­ка ко­ји је у свом швај­цар­ском ег­зи­лу мо­гао да пре­жа­ли Бе­о­град, али се те­шко ра­стао са сво­јом фар­мом у Сту­бли­на­ма – ка­же Мар­ко Бо­жић.

Про­фе­сор Жи­во­јин Пе­рић ро­ђен је 3. ја­ну­а­ра 1868. го­ди­не у се­лу Сту­бли­не код Обре­нов­ца. О тро­шку сво­јих ро­ди­те­ља Ми­ли­са­ва и Пе­ла­ги­је од­ла­зи на Сор­бо­ну где ди­пло­ми­ра пра­ва 1891. го­ди­не и вра­ћа се у отаџ­би­ну са зна­њем фран­цу­ске шко­ле пра­ва и по­зна­ва­њем фран­цу­ског, не­мач­ког и ла­тин­ског је­зи­ка. Сту­па у др­жав­ну слу­жбу про­ла­зе­ћи за пет го­ди­на пут од пи­са­ра че­твр­те кла­се, пре­ко су­ди­је у Ло­зни­ци и Окру­жног су­да за град Бе­о­град, до се­кре­та­ра Ми­ни­стар­ства прав­де. Од­био је по­зив Алек­сан­дра Обре­но­ви­ћа да се при­ми функ­ци­је ми­ни­стра прав­де. Био је на по­зи­ци­ја­ма уто­пиј­ског со­ци­ја­ли­зма и ис­ти­цао да му је као хри­шћа­ни­ну – со­ци­ја­ли­зам иде­ал. Био је члан На­пред­не стран­ке и осни­вач Кон­зер­ва­тив­не пар­ти­је.

За про­фе­со­ра Прав­ног фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду иза­бран је 1898. го­ди­не, ка­да по­чи­ње ње­гов ства­ра­лач­ки рад у ско­ро свим обла­сти­ма пра­ва. Др­жао је пре­да­ва­ња у Па­ри­зу, Бри­се­лу, Лон­до­ну, Ли­о­ну, на Ха­шкој ака­де­ми­ји ме­ђу­на­род­ног пра­ва, а 1933. го­ди­не иза­бран је за по­ча­сног док­то­ра пра­ва на Ли­он­ском Уни­вер­зи­те­ту. Од 1905. го­ди­не је члан Ака­де­ми­је дру­штве­них на­у­ка, а од 1948. до­пи­сни члан СА­НУ. Као уче­сник Пр­вог кон­гре­са Европ­ског са­ве­за, одр­жа­ног 1909. го­ди­не у Ри­му, и пи­сац на­цр­та ор­га­ни­за­ци­о­них ака­та бу­ду­ће за­јед­ни­це, за­чет­ник је иде­је за­јед­нич­ке европ­ске др­жа­ве, као пре­те­че Европ­ске уни­је.

Пре­ми­нуо је 1953. го­ди­не у ме­сту Обе­рур­нен у кан­то­ну Гла­ус, где је и са­хра­њен, као по­ча­сни гра­ђа­нин Швај­цар­ске. Срп­ско адво­кат­ско дру­штво је пре две го­ди­не по­ди­гло спо­ме­ник про­фе­со­ру Пе­ри­ћу, ко­ји се на­ла­зи у цен­тру Обре­нов­ца. 


Коментари1
17bf6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Raca Milosavljevic
... prica o zadrugarstvu koje odavno treba da je temelj uredjene Srbije ... ali koga to zanima ... za svaku vlast i njima pripadajuce tajkune,rodjake ima mnogo unosnijih poslova da obezbede sebe i naredne generacije ...tako je od Velikog rata i Nikole Pasica i njegovog sina pa sve do danasnjih dana,nista se ne menja ...to nam je nas Arcibald sve lepo objasnio jos pre sto godina ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља