понедељак, 22.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:42

Скривено благо одмах пријавити полицији

Налазач има право на четвртину вредности драгоцености и само на трећину ако је власник земље где је пронађено
Аутор: Александра Петровићнедеља, 18.02.2018. у 22:00
(Фото Пиксабеј)

На­ђе­но бла­го по­ста­је сво­ји­на Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. На­ла­зач има пра­во на на­гра­ду у ви­си­ни од 25 од­сто од вред­но­сти бла­га, а исти про­це­нат при­па­да и вла­сни­ку зе­мље у ко­јој је про­на­ђен злат­ни ћуп. Та­ко др­жа­ви оста­је по­ло­ви­на. Ме­ђу­тим, ако је вла­сник зе­мље ујед­но и на­ла­зач злат­ног ћу­па, он­да ње­му при­па­да 33 од­сто. 

Та­ко про­пи­су­је бу­ду­ћи гра­ђан­ски за­ко­ник у одељ­ку о сти­ца­њу пра­ва сво­ји­не.

„Злат­на гро­зни­ца” већ де­це­ни­ја­ма тре­се ју­жну и ис­точ­ну Ср­би­ју, а при­че о за­ко­па­ном бла­гу ни­су без осно­ва. На не­ким ло­ка­ли­те­ти­ма спро­ве­де­не су и ор­га­ни­зо­ва­не по­тра­ге, а по­сто­је­ћи За­кон о кул­тур­ним до­бри­ма ни­је до­вољ­но пре­ци­зно од­ре­дио шта се де­ша­ва ка­да не­ко про­на­ђе бла­го. 

Пи­сци бу­ду­ћег гра­ђан­ског за­ко­ни­ка де­фи­ни­шу шта се сма­тра бла­гом и ко­је су оба­ве­зе на­ла­за­ча.

„Као скри­ве­но бла­го сма­тра­ју се: но­вац, зла­то, сре­бро, на­кит, дра­го ка­ме­ње, ства­ри из­ра­ђе­не од пле­ме­ни­тих ме­та­ла или дра­гог ка­ме­ња и дру­ге дра­го­це­но­сти и ства­ри од вред­но­сти ко­је су скри­ве­не ле­жа­ле та­ко ду­го да се ви­ше не мо­же по­у­зда­но утвр­ди­ти ко им је соп­стве­ник”, на­во­ди се у чла­ну 1792 на­цр­та гра­ђан­ског за­ко­ни­ка.

На­ла­зач бла­га је „осо­ба ко­ја скри­ве­но бла­го от­кри­је слу­чај­но или тра­га­ју­ћи за њим”, а то мо­же би­ти и онај „ко­ји је бла­го пр­ви опа­зио иако га је дру­ги пре до­хва­тио”.

„Осо­бе ко­је на осно­ву уго­во­ра, слу­жбе­ног или рад­ног од­но­са има­ју оба­ве­зу да уче­ству­ју у тра­га­њу за бла­гом, не­ма­ју пра­во на на­ла­зач­ку на­гра­ду”, пи­ше у на­цр­ту за­ко­ни­ка, али ов­де по­сто­ји и је­дан из­у­зе­так. На­и­ме, на­ла­за­чем се сма­тра рад­ник ко­ји оба­вља не­ки дру­ги по­сао, као што је на при­мер ру­ше­ње оро­ну­ле згра­де, и том при­ли­ком слу­чај­но про­на­ђе скри­ве­но бла­го. 

Ко год да про­на­ђе дра­го­це­но­сти би­ће у ди­ле­ми да ли ће то чу­ва­ти као тај­ну или ће при­ја­ви­ти. У за­ко­ни­ку се на­во­ди да је на­ла­зач ду­жан да „без од­ла­га­ња при­ја­ви на­лаз бла­га над­ле­жном ор­га­ну, а у од­су­ству та­квог ор­га­на – нај­бли­жој по­ли­циј­ској ста­ни­ци и да пре­да на­ђе­но бла­го или ука­же на на­ла­зи­ште и пре­да га овла­шће­ном ор­га­ну”.

Срп­ски гра­ђан­ски за­ко­ник из 1944. го­ди­не про­пи­си­вао је да се на­ђе­но бла­го де­ли на три јед­на­ка де­ла. Тре­ћи­на би при­па­ла др­жа­ви, тре­ћи­на на­ла­за­чу и тре­ћи­на вла­сни­ку зе­мље где је бла­го би­ло за­ко­па­но, а ако је на­ла­зач ујед­но и вла­сник зе­мље, он­да би за­др­жао две тре­ћи­не. 

Др­жа­ва би са­да, ка­да бу­де усво­јен но­ви гра­ђан­ски за­ко­ник, до­би­ја­ла ви­ше – чак јед­ну по­ло­ви­ну вред­но­сти на­ђе­ног бла­га, или чак 67 од­сто у слу­ча­ју да је на­ла­зач ујед­но и вла­сник зе­мље. Да ли је то по­ште­но, рас­пра­вља­ће се још док текст за­ко­ни­ка не бу­де ко­нач­но усво­јен.

Онај ко је бла­го при­та­јио, ни­је имао пра­во на тре­ћи­ну, пре­ма Срп­ском гра­ђан­ском за­ко­ни­ку. Та­ко би би­ло и убу­ду­ће. По­ште­ни на­ла­зач има­ће пра­во на на­гра­ду, а не­по­ште­ни ће по­ку­ша­ти да све за­др­жи за се­бе, ако успе. Та­кав слу­чај био је око­сни­ца по­зна­те до­ма­ће се­ри­је „По­ро­дич­но бла­го”.

Ме­ђу­тим, ни­је сва­ко бла­го по­ро­дич­но, већ има и та­квих вред­но­сти ко­је се сма­тра­ју кул­тур­ним до­бром. У том слу­ча­ју на­ла­зач има пра­во на на­гра­ду, чи­ја ви­си­на ни­је пре­ци­зи­ра­на, али не­ма пра­во да за­др­жи про­на­ђе­но кул­тур­но до­бро.

Ако су на­ђе­на не­ка кул­тур­на до­бра и ста­ри­не, ко­ја има­ју на­уч­ну, умет­нич­ку, исто­риј­ску, ар­хив­ску или дру­гу слич­ну вред­ност, они би по­ста­ли сво­ји­на Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и то је­ди­ни­це ло­кал­не са­мо­у­пра­ве на чи­јој су те­ри­то­ри­ји на­ђе­не, на при­мер оп­шти­не Пи­рот. У том кра­ју има нај­ви­ше ле­ген­ди о за­ко­па­ном бла­гу и при­ча о про­на­ђе­ним злат­ни­ци­ма. 

Чу­ве­ни Оп­шти имо­вин­ски за­ко­ник за Кња­же­ви­ну Цр­ну Го­ру из 1888. го­ди­не да­вао је све бла­го на­ла­за­чу, уко­ли­ко га је про­на­шао на свом по­се­ду: „Ко на­ђе бла­го и узме га, би­ва са­свим ње­го­во, ако је у сво­ме до­бру на­шао. На­ђе ли у ту­ђе­му, и то по­ште­ним, не­зло­ми­сле­ним на­чи­ном, бла­го се ди­је­ли на два јед­на­ка ди­је­ла”.

О скри­ве­ном бла­гу и из­гу­бље­ним ства­ри­ма го­во­ри­ло се не­дав­но на Ко­па­о­нич­кој шко­ли при­род­ног пра­ва. Адво­кат Ђур­ђе Нин­ко­вић из Бе­о­гра­да ука­зао је да мо­гу би­ти про­на­ђе­не и по­ли­се оси­гу­ра­ња и до­ку­мен­та­ци­ја о пра­ву на не­по­крет­ност. 

Из­гу­бље­на ствар и да­ље при­па­да вла­сни­ку, без об­зи­ра на то што он не зна где се она на­ла­зи, а на­црт Г-З про­пи­су­је де­таљ­ну про­це­ду­ру шта тре­ба ура­ди­ти да би се на­ђе­на ствар вра­ти­ла вла­сни­ку. Бу­ду­ћи гра­ђан­ски за­ко­ник, ка­ко је на­гла­сио, сле­ди тра­ди­ци­ју по­ште­ња и са­ве­сно­сти, ка­кву су има­ли Срп­ски гра­ђан­ски за­ко­ник из 1844. и Оп­шти имо­вин­ски за­ко­ник за кња­же­ви­ну Цр­ну Го­ру. 


Коментари26
8a4c3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dušan
Čitajući ove komentare i znajući koliko se ljudi bavi kriminalom - traženjem i prodajom arheoloških nalaza a o tome se ovde prvenstveno radi zadivljen sam koliko je narod postao primitivan, glup i neobrazovan, koliko su se vrednosti spustile nisko. Ranije su polupismeni seljaci predavali nalaze muzejima koji su tu istorijsku i nacionalnu vrednost čuvali dalje. U svetu se veoma dobro zaradjuje od turizma i to na mnogo manje interesantnim stvarima od onih koje se ovde svakodnevno uništavaju. Sami uništavate vrednosti ste nasledili a onda su vam krivi vlada i država.
Bane L.
Kad sam bio dečak (u doba Josipa Broza), bio sam sa drugom i njegovim dedom na oranju. Plug je zapeo za neki kamen i otkopali smo belu kamenu ploču sa urezanim nekim čudnim slovima. Deda je bez reči uzeo macolu iz prikolice i razbioploču u sitne komade, do neprepoznatljivosti. Moj drug ga je pitao što je razbi? Mogli smo da je prodamo muzeju. Deda ga samo pogleda i reče "prodao bi šipak, oćeš injivu da nam uzmu? O ovome deco ni reči". Sad kad sam stariji vidim da je bio u pravu. Ne bi konfiskovali samo njegovu, već sve okolne njive i voćnjake.
Vito Raski
Bese to davno. U mom selu, podno planine Golije postoji jedan izvor vode, koji izvire iz kamene stene. Jednom prilikom dosao neki varosanin sa sinom ovdasnjeg seoskog domacina, pa su obojica otisli na taj izvor, da se napiju hladne izvorske vode i prosetaju seoskim brdima. U momentu kada su bili kod izvora naidje neki seljanin i tako zapocnu razgovor. Objasnjavajuci varosaninu da taj izvor postoji ko zna koliko dugo, jer niko iz sela ne pamti kad je voda pocela da tece, on ce ti: " Ova voda prolazi kroz bakarnu rudu. Jel vidis, kako je stena crvenkasto zuta? To ce jednoga dana vredeti kao zlato". Na to ce varosko dete: "Mislite da ce se stena postati zlatna"? Seljak se nasmeja, pa ce: "Ama jok, junace, nego ovaj izvor. Voda, voda ce biti vrednija od zlata". A onda se i varosko dete nasmeja svojoj naivnosti.
Saša
Nezna vlast kako više da opljačka ovaj svoj osiromašen i bedan narod, nije im dovoljno nenormalne akcize na gorivo,alkoholna pića, cigarete, kafu, itd, ...,neznam koje će joś dažbine da uvedu da bi svoj narod još više osiromašili, da li će se ikada pojaviti neko ko će malo misliti na svoj narod, a ne na to da ga što više osiromašili, šta nama znači sve te pare koje država dobija, a svom narodu uzima od usta, a samo da bi ga što bolje držala pod kontrolom
Automobili i kuce
@Milos : To je kao slucaj sa sitnim tzv. "ratnim profiterima" iz drugog svjetskog rata. Kad bi policajci konfiskovali njihov novac, on nije zavrsavao u drzavnoj kasi nego su ga dijelili izmedju sebe. Zato su medju prvima jos u ono poratno vrijeme krajnjeg siromastva imali automobile i dobre kuce.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља