четвртак, 18.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:08
ВЕЛИКЕ АДВОКАТСКЕ ОДБРАНЕ

Динамитом на регента

„Сви сте ви атентатори”, речи су Александра Карађорђевића 29. јуна 1921. године, када је на њега покушао атентат Спасоје Стејић, који је због тог дела осуђен на смрт, а касније му је казна замењена с 20 година тешке тамнице
Аутор: Александра Петровићнедеља, 18.02.2018. у 22:00
Александар Карађорђевић (Фото Википедија)

Уиме Ње­го­вог Ве­ли­чан­ства кра­ља Пе­тра Пр­вог за­кли­њем се све­мо­гу­ћим Бо­гом да ћу Устав не­по­вре­дан др­жа­ти, да ћу по ње­му и за­ко­ни­ма вла­да­ти, да ћу чу­ва­ти је­дин­ство на­ро­да, не­за­ви­сност др­жа­ве и це­ли­ну др­жав­не обла­сти, и да ћу у свим сво­јим те­жња­ма и де­ли­ма до­бро на­ро­да пред очи­ма има­ти. Та­ко ми го­спод Бог по­мо­гао! Амин!

Та­ко је ре­гент Алек­сан­дар Ка­ра­ђор­ђе­вић, у све­ча­ној уни­фор­ми пу­ков­ни­ка Ко­њич­ке гар­де, по­ло­жио за­кле­тву на пр­ви Устав Кра­ље­ви­не Ср­ба, Хр­ва­та и Сло­ве­на­ца, ко­ји је пот­пи­сао дан ра­ни­је, на Ви­дов­дан 1921. го­ди­не. 

По­кло­нио се по­сла­ни­ци­ма и сео у па­рад­на ко­ла.

На ста­рој згра­ди Ми­ни­стар­ства гра­ђе­ви­на, на рас­кр­сни­ци Ули­ца кне­за Ми­ло­ша и Ма­са­ри­ко­ве, до­зи­ђи­вао се тре­ћи спрат. Рад­ни­ци су по­сма­тра­ли све­ча­ну по­вор­ку. Ме­ђу њи­ма је био и мо­лер Спа­со­је Сте­јић.

Ба­цио је упа­ље­не шта­пи­ће ди­на­ми­та на кра­љев­ска ко­ла, али је бом­ба уда­ри­ла у врх те­ле­граф­ског сту­ба. За­чуо се тре­сак, за­тим ја­у­ци по­вре­ђе­них вој­ни­ка, ди­гао се густ дим. 

Док су ко­ла с пре­сто­ло­на­след­ни­ком од­ми­ца­ла у прав­цу Те­ра­зи­ја, по­ли­ци­ја је оп­ко­ли­ла згра­ду. Ре­гент је сти­гао пред двор, а за­тим на ко­њу, пра­ћен сви­том, до­ја­хао до три­би­не, ка­да је дат знак за све­ча­ни де­фи­ле тру­па Бе­о­град­ског гар­ни­зо­на. По­сла­ни­ци су у скуп­шти­ни за­вр­ши­ли по­ла­га­ње за­кле­тве и при­дру­жи­ли се чла­но­ви­ма вла­де и ди­пло­мат­ског ко­ра на Те­ра­зи­ја­ма. Офи­ци­ри, по­ли­ци­ја и жан­дар­ми обра­зо­ва­ли су густ шпа­лир дуж скве­ра пре­ма хо­те­лу „Мо­сква”. Ви­со­ко над Бе­о­гра­дом кр­ста­ри­ли су аеро­пла­ни но­во­сад­ске еска­дри­ле.

„Сви сте ви атен­та­то­ри!”, до­ба­цио је ре­гент Алек­сан­дар свом ађу­тан­ту Пе­тру Жив­ко­ви­ћу, си­ла­зе­ћи са ко­ња.  

То је би­ла алу­зи­ја на Жив­ко­ви­ће­во уче­шће у атен­та­ту на кра­ља Алек­сан­дра Обре­но­ви­ћа и Дра­гу Ма­шин 1903. го­ди­не.

По­ли­ци­ја је та­да већ ухап­си­ла Спа­со­ја Сте­ји­ћа. 

Ре­гент Алек­сан­дар је на­ред­ног да­на от­пу­то­вао у Па­риз, а бе­о­град­ска по­ли­ци­ја ухап­си­ла је тро­ји­цу ко­му­ни­стич­ких на­род­них по­сла­ни­ка као „не­по­сред­не под­стре­ка­че и ор­га­ни­за­то­ре атен­та­та”. 

Усле­дио је чу­ве­ни „Ви­дов­дан­ски про­цес”, ко­ји је тра­јао од 25. ја­ну­а­ра до 23. фе­бру­а­ра 1922. го­ди­не. Су­ђе­ње је одр­жа­но у ве­ли­кој дво­ра­ни Пр­во­сте­пе­ног су­да за Бе­о­град­ски округ.

Оп­ту­же­но је 33 љу­ди за по­ку­шај атен­та­та и на­сил­но ру­ше­ње др­жав­ног и дру­штве­ног по­рет­ка. 

– Сте­ји­ће­ва бом­ба ни­је са­мо ње­го­ва. Она је по­че­так ре­во­лу­ци­је. Го­спо­да ко­му­ни­сти ра­ди­ли су из сво­јих ам­би­ци­ја и сво­је нер­во­зе, а ни­су има­ли му­шко­сти да се бо­ре ле­гал­но – ре­као је за­ступ­ник при­ват­них ту­жи­ла­ца Не­над Ђор­ђе­вић.

Спа­со­је Сте­јић го­во­рио је о те­ро­ру над рад­нич­ком кла­сом у Но­вом Са­ду, Су­бо­ти­ци и це­лој Вој­во­ди­ни.

– Због то­га сам се и ре­шио на про­тест бом­бом! Ислед­ни­ци су хте­ли да зна­ју ви­ше од ме­не, па сам ту­чен од ју­тра до по­но­ћи – ре­као је Сте­јић су­ди­ја­ма.

Адво­кат­ски тим ука­зи­вао је да суд не мо­же као до­каз узе­ти при­зна­ња да­та под ба­ти­на­ма у за­тво­ру „Глав­ња­ча” и Упра­ви гра­да.

– Го­спо­до су­ди­је, да су ови љу­ди по­ква­ре­ни и не­ва­ља­ли, ка­ко је то ис­та­као ту­жи­лац, они да­нас не би се­де­ли ов­де на оп­ту­же­нич­ким клу­па­ма, окру­же­ни ба­јо­не­ти­ма вла­сти, не­го не­где у то­плим кан­це­ла­ри­ја­ма, а мно­ги од њих као ин­спек­то­ри и на­чел­ни­ци за рас­ко­шним пи­са­ћим сто­ло­ви­ма. Имам ути­сак да је оп­ту­жни­цу пи­сао ка­кав вој­ни ислед­ник не­ка­кве ко­њич­ке ди­ви­зи­је ко­ји је са­ста­вио пе­те и ма­му­зе и го­во­ри свом го­спо­да­ру: „Са­тр­ћу их, за ва­шу љу­бав, бо­га им ко­му­ни­стич­ког!” – ре­као је адво­кат Дра­ги­ша Ва­сић.

Пред­се­да­ва­ју­ћи су­ди­ја је про­те­сто­вао, а адво­ка­ти су ис­ти­ца­ли да је „пра­во­су­ђе у овој зе­мљи скан­да­ло­зно”, да је „по­ли­ти­ка ушла у суд”.

– Да­нас се КПЈ на­ла­зи пред су­дом јер вла­сти не­ће да син­ди­ка­ти сме­та­ју ка­пи­та­ли­стич­кој при­вред­ној по­ли­ти­ци. То је ре­жим­ска по­ли­ти­ка и ја др­жим да суд не­ће та­ко су­ди­ти – ре­као је у за­вр­шној ре­чи адво­кат Три­ша Кац­ле­ро­вић.

Спа­со­је Сте­јић осу­ђен је на смрт, а ка­сни­је му је ка­зна за­ме­ње­на с 20 го­ди­на те­шке там­ни­це. Дру­го­оп­ту­же­ни Ча­ки Ла­још до­био је 20 го­ди­на ро­би­је „у ла­ким око­ви­ма”. Де­се­то­ри­ца окри­вље­них ка­жње­ни су с по две го­ди­не за­тво­ра, а је­дан је осу­ђен на че­ти­ри го­ди­не, док су оста­ли осло­бо­ђе­ни оп­ту­жбе. Сте­јић је по­бе­гао из за­тво­ра 1941. го­ди­не и по­ги­нуо на Су­тје­сци.

Срп­ски Хе­мин­гвеј и Дра­жин са­вет­ник

Адво­кат Дра­ги­ша Ва­сић ро­ђен је у Гор­њем Ми­ла­нов­цу 1885. го­ди­не. Био је ака­де­мик, по­ли­ти­чар, књи­жев­ник, но­ви­нар. Као ре­зер­вни пе­ша­диј­ски офи­цир уче­ство­вао је у бал­кан­ским ра­то­ви­ма, за­тим у Пр­вом свет­ском ра­ту, од Ко­лу­ба­ре пре­ко Ал­ба­ни­је и Кр­фа до Со­лун­ског фрон­та, ка­да је те­шко ра­њен. Ње­го­ва при­ча под на­сло­вом „Пац­ко” из Дру­гог бал­кан­ског ра­та би­ла је на­гра­ђе­на на кон­кур­су „По­ли­ти­ке” 1914. го­ди­не. Дао је име Рав­но­гор­ском по­кре­ту и био по­ли­тич­ки са­вет­ник Дра­же Ми­ја­и­ло­ви­ћа. Ми­ро­слав Кр­ле­жа је го­во­рио да је Ва­сић је­дан од нај­ве­ћих пи­са­ца срп­ског на­ро­да, а „Њу­јорк хе­ралд три­бјун” на­звао га је „срп­ским Хе­мин­гве­јем”.

У „Ви­дов­дан­ском про­це­су” оп­ту­же­не је бра­ни­ло де­се­так адво­ка­та ко­ји су би­ли ра­зних по­ли­тич­ких убе­ђе­ња. Њи­хо­ви го­во­ри об­ја­вље­ни су у књи­зи „Ве­ли­ке адво­кат­ске од­бра­не” ни­шког адво­ка­та Оли­ве­ра Ињ­ца.


Коментари0
6f381
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Хроника /
Друштво

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља