субота, 15.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:08

Европа тражи да се наплаћују пластичне кесе

Ово је само једна од мера недавно усвојене Директиве о пластици која подразумева да се употреба пластичних кеса драстично смањи
Аутор: Ивана Албуновић / Јелица Антељнедеља, 18.02.2018. у 22:00
(Фото Д. Јевремовић)

Према новом истраживању „Еуробарометра”, 72 одсто грађана Европе изјавило је да су смањили употребу пластичних кеса, а чак 38 процената њих је ову навику усвојило током прошле године. Не чуде онда слике потрошача у европским супермаркетима који у куповину носе цегере или платнене торбе. Не желе да плаћају кесе приликом сваког одласка у куповину, а што је још важније имају развијену свест због чега је то добро за животну средину.

Европска комисија је иначе недавно усвојила прву свеобухватну стратегију о пластици, са циљем заштите планете и здравља грађана. Према новим плановима, до 2030. сва пластична амбалажа на тржишту ЕУ могла би да буде рециклирана на економичан начин. Такође, захтев је и да се смањи потрошња пластике за једнократну употребу. Недавно је из црногорског Министарства одрживог развоја и туризма потврђено да ће ова земља у складу са директивом следити све обавезе и применити најбоље праксе развијених земаља Европске уније.

– Мере морају да укључују дефинисање максималне годишње потрошње која обухвата 90 лаганих пластичних кеса за ношење по особи до краја 2019. и 40 лаганих пластичних кеса за ношење по особи до краја 2025. Такође у плану је и да до краја ове године пластичне кесе за ношење не буду бесплатне , поручили су из црногорског министарства.

Иако забрана употребе ових кеса није обавезујућа мера према законодавству Европске уније ова земља очигледно иде у том правцу будући да је ово велики проблем, као и у осталим земљама у региону, па и у Србији. Код нас се већ сада у појединим трговинама, посебно страним, кесе наплаћују. Међутим, много је више оних радњи у којима су оне остављене на пултовима и практично купци могу да их бесплатно узимају без ограничења. „Политика” је покушала да у Министарству за заштиту животне средине сазна како ће Србија одговорити на мере Европске уније,  али до закључења овог броја одговоре нисмо добили. 

Европска унија намерава да сектор рециклаже учини профитабилнијим, што ће отворити нова радна места. Сектор пластике у ЕУ је велики – запошљава 1,5 милиона људи и остварио је промет од 340 милијарди евра у 2015. години. Индустрија пластике је због тога веома важна за европску економију, а повећање одрживости може да подстакне иновације, конкурентност и отварање нових радних места. Познато је да се нерециклирана пластика разлаже сто година. Са друге стране, само пет одсто пластичне амбалаже задржава се у привреди, а остатак се губи након врло кратког времена од прве употребе. За ЕУ то су губици од 70 до 105 милијарди евра. 

– Европа то не може себи да приушти. Милион тона пластичног отпада завршава у океанима сваке године. Већина пластичних материјала у Европи се депонује или се спаљује, а не рециклира што је прескупо – наводи се у тексту образложења директиве.  

Брисел је већ предузео мере за смањење употребе пластичних кеса. Раније усвојеном директивом, државе чланице су се обавезале да ће применити најприкладније механизме за смањење потрошње. Тада је постављен циљ да се употреба пластичних кеса смањи 50 одсто до 2017. године и 80 одсто до 2019. године у поређењу са количинама које су се користиле 2010. Како се наводи у последњем извештају, досадашња искуства показала су да су мере које су већ уведене у земљама чланицама, без обзира на то да ли су уведене накнаде или  ограничења, биле веома ефикасне. Брисел поново упозорава да ће пратити деловање држава чланица како би се осигурало постизање планираних циљева. 


Коментари12
d5e0c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ivan
A zar plasticne kese nisu naplacene kroz neke opste troskove?
Nenad Ruzic
Evropa da ZABRANI proizvodnju i promet plasticne ambalaze!
Боривоје Банковић
Не узимам кесе у продавницама већ годинама. Не толико због еколошке свести, већ из практичног разлога: све су тање и пуцају на додир. Више пута ми се догодило да ми се кеса распадне на пола пута до куће. И трудим се да не пијем из пластике кад год могу. Такође не толико због екологије, мада размишљам и о томе, већ због чињенице да је све лошијег укуса. И потпуно се слажем са коментаром господина Биџе из лијане мало ниже. Најлакше је пљувати и критиковати, али бих баш волео да знам колико жустрих пљувача заиста живи у складу са својим коментарима. Колико њих иде пешице кад год може, обавезно гаси ауто на семафору, тушира се највише пет минута, иде у продавницу са цегером, гаси светло у просторији у којој не борави и купује само сокове у стакленој флаши?
Mirjana B
U marketima moram da se borim za pravo da namirnice odnesem u platnenoj torbi, u protivnom bez jedne kese za dve namirnice kao da se ne moze. Nije tu pitanje Evrope nego nas koji se gusimo u otpadu a zatim ga konzumiramo kroz vodu i hranu i jos cemo platiti visestruku cenu za uklanjanje, deponovanje, reciklazu. Nema potrebe da svakog dana upotrebimo pet novih kesa i nije mi jasno zbog cega to uopste (sebi) radimo.
Биџа из лијане
Читам овде коментаре мудраца који просипају своју жуч по Србији и Србима. Па да ли је Србија увела пластичне кесе или нам је и то наметнуто са запада? Да ли је Србија избацила стаклене флаше за воду и сокове или нам је и то наметнуто са запада? А тетрапак за млеко које је дотле продавано искључиво у стакленим флашама? И сада смо ми ружни и заостали, док смо на карти света као загађивачи буквално невидљиви, а они богме сјаје јаче од Сунца. Хајде да видимо како ће да падне влада у Београду ако забране пластичне флаше за течности, него да отворе СФС у Параћину. Има да врисну у Бриселу ко гује. А ви господо који овде критикујете свој народ.... ви свакако не узимате пластичне кесе, него носите своје торбе? А од чега су вам те торбе? Од јуте и памука? Па оно што носите на себи као одећу вам је пластика која се исто так оне разграђује!?!? Или хоћете папирне кесе? Да посечете оно мало шума које и иначе нико не сади? И да ли је Србија загадила кесама Атлантски океан? За све смо ми "криви"....
Татјана
Наравно, потпуно сте у праву. Али баш зато - џаба. На делу је потпуно слуђивање становништва, на свим плановима, с циљем да се уништи свака способност за аналитичко резоновање и систематско мишљење. Рекла бих да знамо и зашто.
Препоручујем 22

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља